Niky

Gde li je taj pakao na zemlji ili na nebu?!....Ja mislim,da je na zemlji...a sta je sopstveni pakao...pakao nam budi misao iz crtaca onog cike sa rogicama u crvenom u delu,sa puno vatre i dima...neki od nas su svestni neki ne da zive u sopstvenom paklu.Sopstveni pakao je kad svaki dan idemo na posao koji ne volimo,kada smo u vezi ko nas ne postuje,kada smo u braku bez ljubavi,kada se druzimo sa ljudima koji nam se bas i nesvidjaju,kada govorimo ono sto ne mislimo ! Nas raj je biti ono ko smo mi zaista samo se moramo usuditi!

Pravila uh ta pravila i ubedjenja koja se nam svakodnevno namecu i svim segmentima zivota. Trebas zavrsiti ovo ili onu skolu to je dobro za tebe,ja znam da je to najbolje (obicno nas roditelji ili okolina tera)...sad zavrsili smo skolu e sad treba posao...hm nema se posla hm ej znam ovog sredice ti posao taj i taj samo da radis da ti ide staz,posle mozda mozes da napredujes ili nadjes sebi drugi posao...uh blizi mi se 30-ta trebao bi nekoga da imam vec mi kuca bioloski sat,dete da dete treba da imam vreme je...treba da kupim bolja kola,komsija oma taj i taj i ja bi trebao da imam...itd dalje da nenabrajam.Stalno neka pravila sta je dobro za nas ali to obicno znaju drugi...a sta ako npr.ne zelim tu skolu ne zanima me,ne zanima me ni taj posao,necu da se udam zato sto bi trebala,imat cu dete kad ja zelim...sta je sa tim?!....Zasto nam se neke stvari namecu..samo da bi ispunjavali ocekivanja drugih,da bi bili prihvaceni....ja licno ne volim nametanja to mi je"MORAM"izaziva u meni bes...kako moze neko znati bolje od mene...zar treba da budem prosek,usporedjivanje je najveca greska koje cine roditelji nesvesno....treba isticati individualnost,kreativnost...to je po meni ono cemu bi trebali teziti....

Zanima me kako se vi nosite sa tim,sta mislite o tome dali vam smeta ili ne..

Hvala! 

Prica koja je na mene ostavila utisak pa ju zelim podeliti sa vama.

Jednog dana jedan vrlo imucan covek popeo se na tavan svoje kuce u potrazi za nagradom koju je dobio kao poslovni covek godine.Kopajuci po kutijama,naidje na malu beleznicu svog sad vec odraslog sina.Bio je to njegov dnevnik.

Ne secam se da sam je ikad video,pomisli on.Listajuci,lice mu obasja osmeh i oci mu zasjajise.Stranice su ga na trenutak vratile u proslost,kada je kucom odjekivao osmeh osmogodisnjeg decaka. Na neke dogadjaje potpuno je zaboravio.

Citajuci dnevnik,postao je sve ozbiljniji.Uvideo je da je u detinjstvu njegovog sina bilo tuznih razdoblja,kojih se on kao otac nije secao.Ali kako je to moguce?upitao se,pa ja na to nisam tako gledao.

Tada se seti da je i on vodijo dnevnik,doduse poslovni;pa otidje po njega u kucnu biblioteku. S jedne od polica izvuce veliku knjigu u koznom uvezu s pozlacenim inicijalima i polozi je na sto pored dnevnika na kojem je olovkom jednostavno napisano Marko.Otvori svoj dnevnik na mestu kojem je pisalo; Potratijo ceo dan,bijo sa Markom u ribolovu,nista nisam upecao. Potom listajuci sinov dnevnik potrazi isti datum i procita reci svog sina ;Bijo sa tatom u ribolovu.Najlepsi dan u mom zivotu".

Celome svetu mozete biti samo jedna osoba ali jednoj osobi mozete biti ceo svet! 

Citam danas u jednim dnevnim novinama kako su Severina i Kebin sin podpisali predbracni ugovor.Neki se ljudi slazu sa tim neki ne...evo moje misljenje "koga jednom zmija ujede i gustera se plasi".

Apsolutno sam protiv takvog podpisivanja,pa zar ja nekog koga volim i skim zelim da delim dobro i zlo,skim zelim da ostarim treba,da se osiguram ako dodje do kraha?!Gde je tu ljubav...ja je nevidim!Osigurati se u slucaju ako dodje do ovog onog jer ja imam vise kapitala nego ti,ti imas manje pa da mi ne bi nakon razvoda uzeo pola ..bolje da ja to podpisem...meni je to jako zalostno,pa to je klasicna kalkulacija,pa ta osoba neverue u ljubav pa cak ni u sebe.

U zivotu ne postoje garancije,osiguraj ovo ono to je samo u nasoj glavi,da to postoji,da smo mirniji ako dodje do onog sto ne zelimo.

Kad nekog zaista volis o tome ne razmisljas ne prizivas zlo,zivis celim plucima za tu osobu,verujes u ljubav...a to se izgleda danas u materijalnom svetu izgubilo. 

Cekamo promene,zelimo promene,nesvidja nam se danasnja generacija,vrednosti drustva...zar nisu rijaliti showovi odraz drustva,kad gledamo zgrazamo se kakvi su to ljudi bez morala ali nazalost dotakli smo dno dna.

Digli smo ruke,nema nam promene takvo kakvo nam je cekamo da potonemo,da bi shvatili,da smo mi odgovorni za takvo stanje.Ako smo mi stvorili ovo drustvo i deo smo njega onda ga mozemo promeniti.

Jedino pobune donose promene a ne dobra vila,pa samo se setimo istorije zar se nisu ljudi bunili,da bi doslo do promene i uspeli u tome.

Treba nam jedan robin hud koji bi nam vratio nadu,da promene postoje samo trebamo biti sebicni i.misliti samo na sebe,tako nam nece biti bolje.Kad shvatimo;da smo svi u ovom sosu i da je samo pitanje kad ce nam prokljucati da se pobunimo....mozemo to i danas samo nam treba hrabrosti za pokret i revoluciju. 

Ovih dana cesto vidimo,cujemo o imigrantima iz Sirije. Meni licno se nesvidjaju kako se pojedini ponasaju do njih,kako jih tretiraju,kako jih pojedini mediji predstavljaju.

 Mislim,da je ogromna hrabrost napustiti svoj dom i otici u nepoznatom pravcu nadajuci se boljoj buducnosti. Kad cujem.komentar "zasto za nas drzava ne pobrine sto mora za njih".Meni oni ne deluju,da zele da zive na racun drzave oni samo traze priliku i solidarnost,za bolji zivot.

Zapitam se kako bi bilo nama,da moramo napustiti svoj dom i da se neko na takav naci ponasa prema nama,niko nikad nezna sta ga moze snaci u zivotu,budimo solidarni do drugih! 

Mi smo nacija koja generalno nije zadovoljna.Nismo zadovoljni na drzavu,politicare,roditelje,plate,drugare,izgledom itd da nenabrajam.

I onda i ja nisam zadovoljna sa brdo stvarima uhvatim sebe da krivim brdo ljudi itd.Ali zasto nisam zadovoljna dali su stvarno krivci drugi ili ja sama.

Kad sam sebe uhvatila,da mi smetaju ljudi koji "kukaju"da imam manje strpljenja nego ranije da jih slusam zapitala sam se zasto.

Ja mislim da smo mi nezadovoljni jer nemamo hrabrosti biti ono sto smo mi,ispunjavati svoje zelje ne tudje,da nam treba stepenik verovanja u sebe da zasluzujemo bolje od ovog sto imamo sad.Da ako postoji u ovoj drzavi ili na ovoj planeti da neko je zadovoljan onda nije do tih ljudi vec do nas.

Za pokret nezadovoljstva je potrebna velika hrabrost dati odkaz ako vam se nesvidja posao,ili plata.Traziti druge prijatelje ako sa ovim nismo zadovoljni.Kad shvatimo,da se nista nece promenuti samo od sebe da mi trebamo menjati tad prestanemo kukati i idemo u akciju.

Nasi roditelji,rodjaci,ucitelji pa cak vrsnjaci postavljaju nam u zivotu mnoga ogranicenja.Kako si glup,zar nemozes da uradis kako treba,ne radi to,pusti to,nije to za tebe,zar se nemozes ponasati kako ostala deca itd.Neki.od nas ako nisu uradili kako treba bili su cak kaznjeni.Kazne su bile razlicite,jedna od najcescih bila je uskracivanje ljubavi sa njihove strane dali to bili nasi roditelji.Ljubav smo dobili  kada se pokorili njihovim zahtevima a rezultat takvog ponasanja je bilo nase nisko samopuzdanje i sklonost donosenja odluka prema njihovim ocekivanjima.Najbolji nacin,da nase dete ima visoko samopuzdanje je ako i mi sami kao roditelji imamo takvi,jer tako predstavljamo najbolji model nasoj deci.Oni nas kopiraju i nase su ogledalo.Da bi popravili kod deteta samopuzdanje odgajajmo nasu decu sa ljubavlju i postovanjem,prihvacanjem onakvim kakvim jesu,postavljajuci razumna pravila i ocekivanja,neismijavati se jim,ne ponizavati,kaznjavati fizicki.

Nadam se,da sam nekome pomogla sa ovim! 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.