Niky

Poslednje vreme pocinjem,da razlikujem ljude koji vole svoj posao da rade i oni koji to rade sa mukom.

Ima u nasem naselju jedna prodavacica koja radi za kasom,ona stvarno svakog od srca pozdrav in ljubazno odzravi pozeli prijatan dan,oseti se energija da voli da radi svoj posao.I ja uvek gledam ako je ona stanem u red.

Ljudi koji rade svoj posao i vide se u njemu,zrace pozitivnom energijom i stvarno ti ulepsaju dan.Produktivniji su.

Ona ima druga grupa ljudi koja radi sa mukom,oseti se neljubaznost,nervoza,formalnost.Obicno su stariji,nauceni da treba jedan te isti posao raditi do kraja ili dobili posao preko veze,pa samo da nesto rade i tako godinama.

Najvise smorenih sam susrela u drzavnim sluzbama "salteruse".Valjda se zenama vise ne ponavlja ko papagaj jedno i isto i ti papiri,potvrde....

Zanimljivo,da su pojedini u biblioteci smoreni....valjda te knjige dosade,slaganje,trazenjei izdavanje.

Susrela sam dosta profesora koji rade svoj posao bez nekog "znanja"cim treba da citaju iz skripti i bubaju teoriju...samo da predaju,i da prodje cas.

Videla sam dosta doktora i medicinskog osoblja koji su nervozni od pacienata,i imaju formalni pristup.

Zanimljivo...onda susretnes cistacicu,koja lepo sa osmehom pozdravi.

Mozda nisu svi "ugledni"poslovi tako zanimljivi.Ali bolje raditi "ugledni"posao nego onog kojeg volis. 

Koliko se danas lepi etika na devojke koje gledaju materialnu korist muskarca.Ona je sponzorusa....

Dali jih ranije nije bilo?Pa koliko jih se udalo za bogatog seljaka..kazu dobro se udala ima traktor ima zemlju...U jeku velikog siromastva uvek je bilo sponzorusa,gde su gledale da se izvuku iz siromastva....nista drugacije nije ni danas,samo sto danas postoje avioni kamioni pa izgleda drugacije.

Secam se svoje babe kad mi je pricala da se udala tako sto su se stariji dogovorili. Njen brak je bio iz dogovora,kakva ljubav...

Mnogi danas mesaju ljubav sa zaljubljenoscu....kad prodje hemija,trazi se drugi i tako u krug...oni ni neznaju sta je ljubav.

Da nekazem uzrecic koja se korist "ne zivi se od ljubavi".

Koliko brakova ili veza su branili stariji mladima,samo zato sto je siromasan.A voleli su se...lepile su se etikete,da je ljubav nesto lose da to zapravo ne postoji,da je samo u filmovima i romanima.

I tako generacije rastu ,da to zapravo ne postoji mozda i njihovi roditelji nisu se voleli...i tako se gleda korist jer jedino to je "ispravno"da se "dobro"uda.

Kako zivi sa muzem nije bitno...samo da spolja izgleda idilicno.

Mi tek sad u 21 osvestavamo sta je zapravo ljubav,na koju smo zaboravili.

Dansnje sponzoruse se nista ne razlikuju od predhodnih samo u drugom veku. 

Svi mi radimo uvek najbolje sto znamo,.....ima ljudi koji su bezobrazni,ljubomorni,zli namerno.

A sta je sa onima sto su jednostavno takvi,neznaju bolje.Neznaju da daju ljubav kad nikad nisu primili ljubav;neveruju u ljude jer su bili prevareni,neznaju dati razumevanje jer ga i sami nisu imali,imaju svoja  uverenja i slede jim...u sustini nisu losi.Ali neznaju drugacije....kad se ovo osvesti onda se takvim ljudima nema sta zameriti.

Oni se tek mogu promeniti kad shvate,.....neki dan sam cula za jednog cicu koji neprica sa nijednim komsijom, i koliko voli da jih iritira otisaonje da prijavi nelegalnu ogradu.On je cica tesko,da ce se ikad zapitati da sa njim nesto nije ok,ako nemoze sa nijednim komsijom.Nevidi da je problem u njemu a ne u komsijama! 

Obicno kad vidimo neciji uspeh kazemo lako je njemu kad ima to i to,kad poznaje,kad je takav itd....

Najuspesniji ljudi,su uspesni bas zbog svog upornog puta...ja sam se vise puta uverila,neko mi zraci samopouzdanjem,verom,kao sa se njemu nikada nisu desavale "ruzne"stvari...mora da je njega "zivot mazio"a ne kao mene,takvi ljudi su rodjeni "pod srecnom zvezdom"nemaju svi te srece.

Obicno ti ljudi imaju takve price,da jim se divis kako su sve to hrabro izdrzali,kako su i dalje verovali u zivot nakon tolikih padova....valjda su uspesni jer su imali toliko zivotnih lekcija.

Ti ljudi sebe ne precenjuju,ne smatraju da su drugi manje vredni od njih. Svestni su,da svako moze biti uspesan ako hoce samo treba verovati u sebe,i u zivot,da nas nikad nenapustaju andjeli. 

I tako danas cujem vest kako se rodjaka udaje na leto.Ima 23 godine,poznaju se par meseci.

Moj um odma odgovara....tako mlada i vec se udaje,samo par meseci se znaju,kako zna da je izabrala "pravog",dali razume sta je brak,udaja iz zaljubljenosti ne donosi dobro ..to su moji programi.

I onda stanem i kazem...ponovo me ego uverava,da sam ja upravu i da je moje misljenje "ispravno".Ko sam ja da sudim...svako gleda iz svoje perspektive;dusa zeli takvo iskustvo....niko nemoze da zna kakav ce brak biti.

Znaju se neki i 10 godina i raskinu pred vencanjem....neki budu zajedno par godina i razvedu se prve godine ..nema recepta ni garancije.Sve zavisi kakp razumemo sta je brak,neko ga nerazume i sa 10 godina zabavljanja....a neko ga moze razumeti u par meseci...

I da je "rano"svako ima pravo na svoj izbor i na svoje lekcije jer dusa to trazi ako nije usvojila. 

Ovo je jako zanimljivo,sta sve mozemo saznati o sebi i dobre stvari i one na kojima bi trebali proraditi.

Kad vidimo neku osobu,i u njoj vidimo razocarenje,ljubomoru,sebicnost ili bilo sta drugo sto je "negativno"to ima veze sa nama....to je u nama i vidimo u drugim ljudina.Zato mi svi nedozivljavamo istu osobu na isti nacin

Kada vidimo u osobama dobrotu,iskrenost,samopuzdanje,hrabrost,upornost opet ima veze sa nama;i.mi to imamo ili se tim osobinama divimo i trebali bi jih istici.

Uvek kar nas neko iritira,ima veze sa nama ....jos treba da radimo na sebi,da gledamo osobu sa razumevanje.Uvek kad gledamo,da ju razumemo zasto je neko takav manje nas iritira,vidimo mozda njezinu bol,da je u sustini dobra ali povredjena, da ju je nesto razocaralo itd.

Isto je sa odudjivanjem...ono sto osudjemo ni sebi nemozemo da dozvolimo,i sebe bi osudjivali.Kada shvatimo da kada bismo nosili njihove cipele i hodali tim putem mozda bi bili isti....

Mi smo dosli po iskustva to je nas put....mozda neka dusa zeli iskustvo kako je biti gladan, ostavljen, prevaren...tako se bogati.Mi to u fizickom svetu nemozemo,da razumemo i tragamo za odgovorima....!!!!

Sad sam malo pre slusala na tv,o braku,beloj kuzi...Danas imamo dosta "veza"koja se ne udaju/zene,brakova koji se razvode...mimo tradicije.

Mi smo jako tradicionalna zemlja.I mislim,da je treba postovati i negovati ako mi mislimo da trebamo u skladu sa nama.

U nasem okruzenju je tradicija nametanje;barem ja primecujem.Pogotovo kod ljudi koji dolaze iz manjih sredina vise se oseti.

Upotrebljava se rec MORAS,udati,zeniti imati decu,moras ovako,moras onako....tako se mora i tako je ispravno.

Da se vratim na pocetak...svedoci smo kako se mladi kasnije udaju i zene! Ranije je bilo drugacije jer je bilo tradicionalnije drustvo nego danas,udati se sa 18 godina je bilo normalno,ziveti i slusati svekrvu je bilo "moranje";"postovanje"itd.

Danas kad se mladi odupiru i naravno ekonimska situacija je losija nego ranije"sigurnosti"granice se pomeraju.

Neki ne ulaze tako mladi u brak,jer zele u zivotu da uzivaju.. kako moze neko sa 18 godina,da uziva u svojoj mladosti?odma se zakopa sa obavezama i brigama. 

 Neki ne ulaze,jer zele sami da odrede vreme kada ce,kada oni zele,osete da su spremni.

Neki ne ulaze,jer se nevide u toj ulozi,ili idealiziraju partnera.

Neki ne ulaze;jer jim je kariera bitnija ili su deca losih brakova i plase se fijaska.

Bela kuga je posledica disbalansa izmedju tradicije i zelje...mi smo u tranzitu.

Netreba,da sledimo tradiciju ako nije u skladu sa nama,svako zeli nekog pored sebe mi nismo stvoreni biti sami,mi smo stvoreni da ostavimo i postomstvo iza sebe;samo trebamo verovati i slusati sebe.Kad postignemo balans,nestace bela kuga. 

Kada nas neko ustrahuje,preti,ako ne budemo uradili to i to dobiti cemo batine itd ..tako se ne gradi postovanje.Dete se nas plasi,da ce slediti kazna pa ne uradi ali ono nas ne postuje. Isto vazi i za direktore,sefove kad se jih plasimo zbog sankcija koje slede ali mi jih ne postujemo.

Postovanje se gradi na potpuno drugi nacin. A to je doslednost...jako je tesko biti dosledan,to znaju mnogi roditelji koji vaspitavaju svoju decu ..kada nas gledaju onim svojim okicama slatkim i neznim.Ali doslednost je jedini nacib izgradje postovanja.

Dosledan covek je onaj koji se drzi onoga sto prica i dosledan je....cvrst karakter,a tome se svi divimo i postujemo.

Deca to vrlo brzo shvate ako je roditelj dosledan u svojoj nameri ili ne,zato znaju do koje granice mogu da idu i da ce jim se oprostoti.Ovo je pogotovo vazno u teenagerskim godinama,koliko nas zapravo postuju....da znaju sta tolerisemo sta ne.

Ovde ne govorim o stogoci,koja ustrahuje...jer to nije postovanje niti doslednost.Vec ustrahivanje...dete ako je pobeglo od kuce,ono je to uradilo zbog straha;jer zna da nece naici na razumevanje a to nikako nije dobro.Decu uvek treba gledati kao da su "odrasli"i da su jednakopravni nama a ne sa visine.

Kako da muz postuje zenu kad i oba sama sebe nepostuje,nije dosledna ono sto prica.Takav muz tacno zna da ce mu ona oprostiti ako se napije,stigne kasno kuci ili cak prevari.Nece se on promeniti radi vas,niko se nemenja radi nekog vec radi sebe.

Nas neko uvek postuje koliko mi postujemo sebe,to je energija koja se oseti...i treba je drzati! 

Mi obicni ljudi kad gledamo javne licnosti,kako izgledaju "savrseno"zive "savrseno"mislimo kako njima nista ne fali u zivotu...

Zapravo je to samo maska i lazan sijaj...juce sam bila na kafi sa jednom od poznatih licnosti,i njen zivot nije nimalo bajkovit kao sto izgleda spolja.

U javnom zivotu i nepostoji "prijatelj"to izgleda kao neka masina gde treba da se snadjes medju azdajama.Sve se vrti oko slave i novca...covek je potrosna roba,glamur je samo sijaj jedne strane medalje.

I rekoh kad bi mi obicni imali priliku sa vidimo kako oni zapravo zive,nimalo ne bismo pozeleli takav zivot niti jim bili zavidni. 

Ko slusa medije,mogao je da primeti kako nas hrabe strahom i poslednicno paraliziraju.Sta ce biti sutra,sta ako bude,bolje da sacekam "bolje vreme",drzi se sigurnog....

Danas sam tako lepu recenicu procitala gde pojasnuje staru i novu energiju. U staroj enerigiji zive i pripadaju nasi roditelji,po staroj energiji je covek prvo brinuo da obezbedi sebi materialno,kako bi mogli nesto da ustvaruju. Zaboravili su "ziveti".

Mi pripadamo novoj energiji, gde nema materialne sigurnosti,mi smo ti koji ostvarujemo sto zelimo to i dobijemo;kako mislimo tako nam se desava.Mi treba da se otvorimo "izobilju"koji zivot pruza....nauceni smo da treba sve da kontrolisemo,da mi znamo sta je bolje za nas,da ako brinemo onda smo odgovorni itd.

Zato je danas sve prisutnija duhovnost,budjenje....joga,meditacija,spa centar,zdrava hrana,sport,rekreacija, i brdo drugih stvari.

Udaljili smo se od zivota....strah nas ziveti,ugasili smo onaj svoj glasic i pojacali um,koji je ogranicen sa programima.

Mi smo tek na pocetku revolucije budjenja i bavljenja sobom.Svaki dan postaju ljudi svestni,da nesto nije dobro...da smo zaboravili ko smo mi,zaboravili smo ziveti. 

Ljubav i zaljubljenost nije isto.Danas cu o zaljubljivanju...zasto se mi zaljubljujemo u odredjene osobe?Mi pre nego li se zaljubimo imamo u svojoj podsvesti "idealnog"muskarca ili zenu. Sad zavisi od uzrasta i prica koje smo slusali,videli itd i takvu sliku smo stvorili.

Kad primetimo odredjenu osobu,nasa podsvet vrsi projekcije...mi vidimo ono "sto zelimo videti"to nas privuce...nama deluje osoba savrsena,fokusirani smo samo na lepe osobine,imamo osecaj da smo bas cekali nju,da je stvorena za nas...ne kaze se djaba da je "ljubav"slepa.

Mi smo privukli osobu kakvu smo.mi "idealizirali"neko vise neko manje...ko je vise taj se razocara.Mi na ovaj deo nemamo svesni uticaj.

I sad mi upoznajemo osobu,zabavljamo se lepo nam...uocavamo mane,dali jih prihvacamo ili ne...uocavamo ponasanje dali nam se svidja ili ne...osoba je onakva kakvi smo.mi inace ne bi bili sa njom,uvek smo sa pravom!Ako raskinemo nije dobro odmah uci u novu vezu jer nosimo sve ovo sto nije fukncionisalo u novu...

Zato je potrebno vreme i proraditi na tome,kako bi privukli osobu "koju zasluzujemo". 

Ima ljudi koji se druze sa nekima iz koristi,...jer ako nemas sta ces mi,nemam nista od tebe?!

Postoji lik koji se stidi svojih korena,svoje rodbine...za njega su "ispod njegovog nivoja" dali smatra da su "siromasniji"od njega pa nevidi potrebe za druzenjem....sad ima taj lik i rodbine u Svajcarskom ali opet ne cujem,da je u kontaktu sa njima...dali se radi o zavisti ili mozda krije svoj licni zivot,koji mu nije bas bajan po pricama drugih...Nesto se krije.

Ali kakav je to covek ako su mu svi bolji od njegovih rodjenih...nije on "bogat"zivi kao svi ostali prosecni ljudi niti je njegova rodbina koliko ja znam nesto "siromasna"u tom pogledu.

Ali svakako je izbor,da drugi vrede vise nego njegovi.Valjda to govori o njemu koliko je "siromasan".i ne ceni sebe.Ko se stidi svojih bliznjih valjda se stidi pogledati sebe koliko je siromasan.

Ja,vise cenim ljude po karakteru.Ako je covek ima dobrih osobina i da se moze sa njim popricati,za mene je ok bez obzira na status.

Sto se tice rodbine,sa nekima smo vise sa nekima manje u kontaktu.Ali,da nismo bas sa nikim onda bi trebali sebe zapitati. 

U poslednje vreme sam cesti svedok kako roditelji pomazu deci,ranije sam osecala zavist...smatrala sam,da je to "laksi"put,nemoraju da brinu za odredjene stvari,kako ce da imaju...

Danas vidim potpuno drugu sliku,barem o ovoj kojoj ja svedocim...ta deca dobivaju ako ispunjavaju njihove kritetije...ako budes,onda cu ti dati...moras tako,ja znam bolje...imam vise iskustva...tvoje je da slusas i sve ces dobiti u suprotnom nema nista.

Igledam ja,dva primera koji su dobili stan...roditelji sredjuju kao sa se oni useljavaju,ulaze ko u svoj stan,kupuje se namestaj po njihovoj meri...i ja rekoh,meni se to uposte nesvidja.Gde je tu licni i odvojen zivot...stariji se odnose kao da si to dvoje deca,nisu ni odrasli...cim jim dozvoljavaju da ulaze u njihov zivot.

Roditelji treba ili ako mogu da pomognu deci,stime da oni odlucuju kako i sta ce.Roditelji / deca...sad imaju svoj zivot i to treba,da postuju.Da su svestni da su odrasli i imaju pravo na svoj zivot. 

Mi u fizickom telu nemozemo da vidimo siru sliku desavanja,jer nam je um ogranicen.

Nas um misli,da zna sta je najbolje za nas i uverava nas jer nevidi siru sliku.

Sira slika je npr.pokvari vam se auto,vi ste ljuti,pitate se sad necete stici "gde ste trebali" ...ali vama se pokvario auto i vi sad trebate,da ga popravite.Kod tog majstora cujete neku jaku bitnu informaciju za vas,mozda upoznate nekog,mozda saznate da nije bilo ni dobro sa idete na to odrediste iz nekog razloga . To je sira slika,sto nas um ne vidi.

Pa kad se desavaju najbolje stvari "slucajno"bila sam tamo i cula sam...upoznala sam...videla sam...nasla sam...

Zato je toliko potrebno verovati procesu zivota,kad se jednom uverimo onda mu pocnemo verovati i znamo da univerzum slaze uvek situacije najbolje za nas iako u tom trenutko ne vidimo. 

Gledala sam par emisija,koliko ima nezenje po Srbiji na selima.Devojke odlaze iz grada,momci ostaju...prodju godine,domacinstvo se gasi i naravno da zele,da s ozene kako bi dinastiju nastavili.

Zanimlljivo je videti da se devojke javljaju,dosta mladje oz nezenja.Koliko sam primetila kriterij nezenja nije visok,bitno je da je zena zdrava,radna i da je zensko.Dok kod ovih devojaka je najveci motiv,da promene sredinu,nezaposlene su i u njihovom kraju smatraju,da bi se vec trebala udati.

Oboje zele da se "skrase"kao bitna tacka u zivotu....kao sto je bilo nekad,po tradicionalnom obicaju...znaju se pravila,koja treba da se postuju.

Zasto ovo pisem....jer nevidim ljubav,ne vidim zelje...vidim jaku tradiciju koja nesme da se prekine!