Niky

Dali smo mi svesni nekada da neki stariji ljudi ne zasluzuju postovanje...ali.mi smo vaspitani,da treba postovati roditelje,starije ljude,sefove itd..samo zato sto imaju to zvanje?!Postovanje se gradi.. sad odakle to potice pa od vaspitanja,ne osudjujmo roditelje pa tako su i oni bili vaspitani pa su tako i nas.

Zar se nismo bezbroj puta uverili da nas postuje neko vise kad mu dajemo do znanje dokle mu je granica,kad ne pokazujemo strah pred drugima,kad smo sigurni u onome sto pricamo bez pomisljanja na "posledice".Zar ce postovati nekog ko klima glavom,cutati,smsknuti se;uciniti kako drugi kaze?!Ja mislim da ne!

I jos nesto jako je vazno postovati svoju decu ona su jako pametna vise nego sto mi mislimo oni nisu mi obi su bica za sebe,prestanimo jih gledati kao da smo mocniji i pametniji od njih...."drski odgovori"proilaze iz detetovih frustracija.Zato se sledeci put kada vam zele deca  nesto objasniti poslusajte jih iz duse i razumecete.

Ucite de u da nisu svi isti i da nisu svi ljudi iskreni,ali da jih nesme to pokolebati.Da na jednog takvog dolazi i jedan na kojeg se mogu ugledati i koji ce u njihovim ocima biti heroj.Da na jednog sebicnog politicara dolazi jedan predivan vodja.Ucite ih da zbog jednog neprijatelja ne propuste videti lepotu i ljubav jednog prijatelja.Da jedan zaradjeni dinar vedi vise nego pet pronadjenih.Da znaju nositi s porazom i da uzivaju u pobedi. Da ne budu zavidna,vec da se raduju tudjoj sreci. Dajte jim snagu da ne podlegnu grupama ako nisu sigurna da je to ono sto zele. Ucite jih da slusaju sve ljude i da pamte samo ono sto prepoznaju kao istinu.

Ucite jih da stave cenu za svoje znanje,ali nikada ne stavljaju svoju cenu na svoju dusu i svoje srce.Da se bore za svoja uverenja.Da imaju hrabrosti biti strpljivi i strpljenja da budu hrabri.Ucite jih da imaju veru u sebe,jer tek tada ce imati veru u ljude.

JER OVO JE NAJMANJE STO VI MOZETE NAUCITI SVOJU DECU.. 

Dali smo se ikada zapitali zasto smo dosli na ovaj svet?Dosli da budemo sretni,ne...dosli,da zivimo po pravilima koje postoje vekovima,ne...dosli smo,da damo svrhu ovome zivotu.Svako od nas ima sposobnosti za nesto,svako od nas je u necemu najbolji. ZASTO DA BUDEMO PROSECNI,zar kad nam budu poslednji trenuci zivota reci cemo "zeleo sam to i to a nisam uradio zbog ..."e to cemo zaliti.

Zivimo u svetu zombija,gde lutamo,tragamo za srecom.Postoje brdo " recepture"kako biti sretan...zar nam treba neko reci? Zar smo glupi?Zar u 21 veku postoji neko ko je pronasao recept za srecu?!NE!

Sto je za mene sreca mozda za nekog nije i to je ok,svako od nas ima svoje zelje i treba se truditi da jih ostvari u tome ijeste svrha zivota.Nije svrha biti zombi i ostvarivati tudje zelje i biti nesretan vec svoje.

Mislim,da smo kao drustvo dotakli dno na svim ssgmetima zivota,vreme je da se upitamo KO smo mi!!!Koja je nasa istinska svrha na ovoj planeti. 

Kad sam saznala za bolest Usnije Redzepove bilo mi jako zao,ja inace ne slusam njenu muziku ali kad god sam je videla na malim ekranima ja sam se odusevila njenom lepotom,energijom,onaj sijaj u ocima....kad je pre neki dan preminula osetila sam da je otisla velika legenda o kojoj niko nije imao losu rec i upravo su svi opisivali po cemu ce je pamtiti kako je bila dobar covek,drugar,pevac,energijom i lepotom kojom je zracila.I kazem sebi i ja bi volela,da me pamte ljudi kao sto ce pamtiti nju.Nema lepseg ostati u srcima ljudi.

Moram ovo,da prokomentarisem sta sam procitala "moja deca moraju da zavrse skolu i da uhvate kostac sa roditeljima.Moraju da imaju planove za buducnost,ali da zavrsavaju tekuce obaveze.Ucila sam jih da u njihovoj glavi mora da bude sve poslozeno kako treba.Onaj ko nema planove za buducnost tesko ostaruje svoj cilj".U ovim recenicama cesto se koristi rec MORAM,to znaci trebaju da ispune moja ocekivanja,da se ugledaju na mene koja sam uspesna,ali dali oni zele biti ONA...Ovo komentarisem izkljucivo jer se neslazem,da deca trebaju da budu kao njihovi roditelji ako oni sami to ne zele.Tipican roditelj koji sebe stavlja za merilo,da ono zna sta je najbolje za njih....zivi bili pa videli;dali ce biti onakvi kakvim jih je zamislila.

Ovo je jako jako mudra izreka "prvu polovinu naseg zivota nam uniste nasi roditelji a drugu nasa deca".Zapravo veci a roditelja ocekuje da jih se slusa,da znaju sve,da znaju sta je najbolje za nas,itd....e sad kad smo mi roditelji isto volimo reci kako nas deca neslusaju,mislimo sa smo pametniji od njih itd...Poenta price,nismo osvestili greske nasih roditelja pa mi radimo istu gresku svojoj deci.

Onaj ko ne zeli,da bude kao njihov roditelj jako je vazno shvatiti da su nas nasi roditelji naucili da ne budemo kao oni (naravno radili su iz neznanja).Ali nam je odlicna prilika da mi to popravimo,da se taj lanac ne nastavlja.

Deca zasluzuju podrsku od roditelja i savet kad sami pitaju zato,osecaj razumevanja ne omalovazavanja.To je jako bitno,da shvatimo. 

Potaklo me da napisem nesto na temu sebicnosti,svako ko ima dete ponekad se zapita dali je sebican ako ne zeli negde ici gde zeli se igrati njegovo dete. Neki od nas vaspitavaju svoju decu "zrtvovati sebe"za dobro bit deteta ali dali je to stvarno tako...

Ja sam vaspitavana tako ,da su se moji roditelji "zrtvovali za mene",pa u nekom sukobu prebace "mi smo se zrtvovali za tebe i to nam je sad hvala".Koji teret se to detetu stavlja...a sto ste me imali ako ste se morali "zrtvovati za mene" sta sam vam ja tu kriva ko vas je terao.

Pogledajte malo oko sebe,pogledajte roditelje koji su se potpuno zapustili "zrtvovali" za svoju decu.Izgledaju li vam srecni? Mislite li da ce jim deca biti srecna?Mislite li da jim kad tad ne stave nos "zrtvu"koju su zbog njega podneli,kao i meni.

Ovo nikada ne govorite svojoj deci,jer ste jih sami izabrali,prema tome "zrtva"je vas izbor,ne njihov i nemate pravo taj teret stavljati na njihova mala ramena.

Svojoj deci trebamo dati primer,ne zaboravimo moc vlastitog primera.Pustimo deci da budu svoja,da budu srecna,da ostvare svoje snove ne roditeljske.

Zapamtite i to sam i ja shvatila deca nas ne slusaju nego nas gledaju.Slede nase primere.Zato se cesto desava,da pokupimo modele vaspitanja nasih roditelja iako smo se zarekli da mi necemo biti takvi.

Zato je bitno prepoznati,da bismo svome detetu pruzili bolje odsrastanje i detinstvo. 

.