Niky

Posto sam u periodu velikih odluka i osecam strah uz pomoc vizualizacija resila sam da ga pogledam.

Uz meditaciju upitah sebe gde se nalazim i pojavile su se stepenice;pogledah u sanovnik sta to znaci,sreca ok idemo dalje...otvaram vrata,taman prostor nista se nevidi kad u jednom momentu ugledah neko svetlo...idem prema tom svetlu vidi se raj (sanovnik za raj,znaci uspeh)ok idemo dalje spustam se ja dole sidjoh u taj raj...pala ssm dole u sumu,borova suma isto pogledah u sanovnik nesecam se sta je znacilo ali dobar znak ok...idem ja dalje spustam se kroz sumu kad uhledah neki dvorac ili crkvu nesto belo;na pocetku nisam znala sta je ali ugledah ljude kako izlaze iz crkve,crkva simbol neko ti preci put hm ajd idemo dalje uglazih ja u neko blato,nesecam se sta znaci simbol ali tipa nekog straha ok ajd idemo dalje,dodjoh do pustinje i puta koji nema asfalta,nastavih ja hodati po putu,neka nesvestica me hvatala i padoh u nesvest-nesvest znaci da odustanem hm sad ja razmisljam dali da se vratim ili da nastavim putem...ogro.an strah gde idem,kad neko me zagrli,neko mi pruza podsrku strah gde idemo...zelena trava(strah)pa dodjos smo do tamne sume nista se videlo nije(tamna suma-tuga)...ja sam toliku glavobolju osetila ali sam rekla idem dalje da vidim kud me vodi idemo...pa opet suma grane me tuku,sve ja to izdrzim i dodjoh do potoka ;plitak potok znaci imaj vise samopouzdanja uh ok....kad konacno cilj moja velika lepa kuca,legoh u udoban krevet...videti svoju kucu simbol je bezbriznosti.

Ali toliki strah od neuspeha sam dozivela i uspela nastaviti ajd da vidim sta mi govori podsvest...

Stvarno je  najveci izazov suociti se sa strahom i skupiti hrabrost.Jedino tako mozemo znati dali cemo uspeti.... 

Citam knjigu od Isidore Bijelice "sama"i kako obicno ide privlacimo kakve su nam misli.

E sad ovih dana i meni se postavlja ovo pitanje...Zasto neki prolaze tezi put,zasto neki imaju teska zivifna iskustva,zasto se neko rodi bogat a neko siromasan,zasto je neko ruzan neko lep,zasto je neko gladan a neko sit?

Komplikovana umska pitanja...zasto ovo zasto ono,nema kraja...

Dali ovaj zivot ima smisao tako sto prolazimo kroz razlicita izkusenja da bi sr nesto naucili o zivotu.Uvek me fascinira koliko malo znam sta je zivot..kad naletim na ljude koji su puni osudjivanja ili meni se ovo nemoze desiti jer zivim"po pravilima zivito".Dali on stvarno postoji ili nam je to um nametnuo?

Nekad se pitam kako bi svet bio jednostavniji da svi stanemo za tren i osvrnemo se na prosjaka koji prosi ,da ne bude ono sta me briga sto mu je tako;sam si je kriv...

E to sam ja napravila ovih dana,naprosto kad sam videla nekog ko kopa po kontenjeru ili prosi..zapitala sam se...kako li je njemu?Dali.iko sanja da moze biti prosjak?Prelila me suosecanjost do ljudi pored kojih sam nekad samo prolazila i osudjivala?!Vauuu...koja svest o zivotu.

Ja bi najradije pomogla takvima...samo nisam sigurna dali je pomoc dati.mu koji dinar?To je kratkotrajno neresava sa tim.nista?!Covek mora doci do spoznaje da mu je potrebna pomoc i zatrazit je,kako izaci iz toga...

CEMU SVE ovo zapitam se...igra zivita sad si gore sad si dole,sta zeli da nam kaze...kako smo veliki ili kako smo mali,pa nista neznamo a mislimo da sve znamo...

Ima ljudi koji su otvoreni za nova seznanja i ti su otvorenih srca a i ima i onih koji gledaju uzko tako je i gotovo,daju utisak da sve znaju a u stvari nista neznaju?!

Kad bi bilo vise razumevanja i manje sebicnosti pre bi shvatili igru zivota.Svi smo mi negde u sustini povezani!