Niky

Ovo nas vrlo cesto zbunjuje.Necije misljenje...pa razmisljamo ceo dan sta je ta osoba rekla...kako znati koga slusati.Pa su tu i roditelji koje nam je misljenje stalo,dali jih poslusati?!

Ako neko govori o sretnom braku.....treba ga poslusati ako sam zivi u sretnom braku.

Ako neko prica o novcu.....treba ga poslusati ako i sam zaradjuje dobro.

Ako nas neko savetuje o zdravlju....treba ga poslusati ako i sam vodi zdrav zivot.

Edekvatno je slusati one koji su u nekom segmentu uspesni,ako roditelji nisu uspesni u nekom segmentu zivota onda jih netreba slusati.

Moji roditelji nemaju "savrsen"brak i ja jih nisam slusal isla sam svojim putem

Moji roditelji nemaju dobre plate i nisam jih slusala da treba raditi bilo sta.

Itd.

Oni nama mozda stvarno zele najbolje ali da bi jih poslusali trebaju nam biti i primer.

Tako bilo koja druga osoba "koja filozofira"ako sama ne zivi to njeno misljenje je nebitno.

Obicno najvise "sole pamet"oni ljudi koji nisu ostvareni,imaju dosta vremena za to,baviti se tudjim zivito

Ovo nije jednostavno jako je tesko,jer smo nauceni slusati starije od sebe.Ali treba sagledati dali je on uspesan z tome o cemu prica?! 

Ovisnost od misljenja drugih ljudi ne slusanje sebe.Vec kad smo mali uce nas,sta trebamo jesti,obuci,druziti se....ponasamo se kao da nemano "svoju glavu"neko zna najbolje za nas,i uvek trazimo odobravanje.Mama sta da obucem,mama smem li uzeti ovo...ovde stoji zamka...jer ako ovisimo od odobravanja nikad necemo postuputi kako bismo mi zeleli i kasnihe kad odrastemo bice veliki sok za nas,kad bismo nesto napravili s ne dobijemo odovravanje.

Pocinjemo sumljati u svoje mogucnosti,i tako radimo stvari na koje dobijamo odobrenje a ne usudimo se napraviti nesto po svojoj proceni.

Jako je vazno kod dece ravijati,da samostalno razmisljaju i da donose odluke,da budu sigurni u svoje procene kako ne bi ovisili od odobravanja drugih. 

Sto volimo odudjivati druge iz svoje perspektive.Ja bi ovako na tvom mestu,ja bi ovako reagirao....ali ne shvacamo,da mi nismo ti ljudi.Oni su takvi kakvi jesu imaju svoje programe,svoja iskustva citav niz okolnosti zasto su takvi...kad bi se za tren upitali,ko zna mozda bi i ja bijo takav da imam njegovu svest?!Isti bi bio,pa naravno.

Ja osudujem iz svoje perspektive i nerazumem;jer nisam ta osoba.

Zapravo svi bismo bili bas onakvi da smo ta osoba....zato se uvek setimo toga i manje cemo se nervirati.

Da sam ja on/ona isti bi bio/bila. 

Stidljivost je bolest broj dva u danasnjem drustvu.Neki su je svestni neki ne.Neki vesto prekriju,da se ne bi primetila.

Stridljivost nas prati jos od malih nogu....sram te bilo sta si uradio,vidi kakav si,drugi su lepsi od tebe,bolji,uspesniji...itd.Kako bi izbegli stidljivost onda je markiramo.Ako smo npr.debeli i stid nas sto smo takvi,prestat cemo lepo da se oblacimo ili da javno jedemo,da se druzimo sa mrsavima itd.Mislimo, da nismo vredni zbog debljine.Markira se tako, sto mi zelimo da smrsamo misleci da cemo biti "prihvaceni" kad stidljivost ponovo kuca na vrata,sad nismo dovoljno zgodni,privlacni ili nemamo novac za skupu garderobu.Stidimo se pojaviti na nekom mestu smatrajuci da nismo dovoljno lepi,nemamo tako lepu odecu ilu frizuru.

Stidiljivost se odrazava na svim segmentima zivota.Moze biti sto nemamo.kola,pa moramo peske pa nas stid sto se vozimo busom.Stidimo se neke bolesti,nekih fleka na kozi pa prikrivamo ili se sklanjamo od ljudi.

Stidimo se ako nemamo decka ili devojku,misleci da nismo dovoljno dobri.

Puno stvari se markira bas zbog stidljivosti,pristaje se na veze samo da nismo sami,kupujemo skuplju garderobu da bi se osecali vrednijim,kupujemo skupa kola da bi drugi mislili kako smo uspesni,bogati,sposobni.

Zavisi cega se stidimo,to zelimo da prikrijemo necim ili ponasanjem samo, da se je ne primeti.

Stidljivost se nemoze uvek.lako prepoznati jer ju neki vesto prekrivaju.Kad se oslobodimo stidljivosti osetimo slobodu,bitan sam.ja ne drugi,bitno je sta ja mislim o sebi....

Pre neki dan sam pocela o tome da razmisljam,kad sam osetila stidljivost i rekoh eto programa koji mi govori drugi su bolji od tebe,nisi vredna toga,neznas ti to, itd...ajd sad da okrenem sta me briga,takva sam kakva jesam i osetila sam za tren slobodu,kad naprosto nerazmisljas ko su drugi,kakav si,samo postojis.

Stidljivost je siroka grana obuhvaca mnoge segmente od razvoda braka,samohrane majke,dete sa posebnim potrebama,nacijom,poreklom itd mnogo je toga.

Samo je trebamo prihvatiti i reci,danas necu se stideti danas zelim sebi da se svidim. 

Kako deluje ovaj zakon privlacenja...juce ja pisem kako se nemoze ziveti od plate.Danas dobijam na viber istrazivanje koje se pravilo u Srbiji, kako je potrebno 2000 eur za normalan zivot mesecno.

Sta se podrazumeva normalno; zimovanje,letovanje, bioskop,pozoriste,kafa,restoran i moze jos da se nadje.To je za jedan normalan i pristojan zivot. 

Da cujem sad one,samo da se ima posao,samo da je redovna plata,o krizi kako treba da se stedi..."samar"probudite se...laz!!!!To nije pristojan zivot,ne ucite novu generaciju tako,da propada sa vama!

Svaka promena se desava kolektivno,sto vise nas ovo shvati desit ce se promene! STRAH paralizira ljude,da veruju da je bolja i ova milostinja?!laz  

Za mene nije papucar onaj koji pomaze zeni, koji se dogovara sa zenom o svemu.

Upravo ovih dana sam upoznala jednog,gde se ga nista nepita,drugi mu govore kako i sta ..sto jos zalostnije on sam misli da nije bitan,pitajte vi moju zenu i tastu...

Dali ga oni postuju?Pre bi rekla da ne,njegova uloga je ispunjavati tudje zelje i slusati naredjenje.

Glupo je kriviti zenu ili tastu,jer u sustini on si je ovo sam dozvolijo....mozda nezna drugacije?Mozda je i njegova majka imala papucara.Ko zna...

Ali ovaj tip "muskarca"nije muskarac. 

Dali je samoubistvo resenje?Neko ko se odluci za takav potez misli,da ce se resiti situacije u kojoj se snasao nevidi izlaza,oseca strah bol.Misli da je on kriv sto nemoze da resi situaciju i resi da ode.

Samoubice najvise pogode svoje najmilije,jer se oni preispitivaju gde su pogresili,dali su trebali vise obratiti paznju da ne bi do toga doslo.To je bila njegova svestna odluka.

On posle smrti nece otici u pakao,niti ce biti kaznjen.Posle smrti ce se susreti sa samim sobom,dace si novo telo sa kojim ce se suociti sa svim tim  cime je hteo da pobegne u predhodnom zivotu. Zato samoubistvo nema smisla....ponovo se vraca u situaciju kod koje je hteo pobeci,samo sto ce biti na pocetku.

Sta je nadsvest?Nadsvest je svest duse.Mi je obicno nismo svestni.

To je onaj deo sto "nerazumemo",nerazumemo zasto nam se ovo desava u zivotu,zasto su odredjeni ljudi ili situacije u zivotu.To je izabrala dusina nadsvest.

Cak kad umremo mi izaberemo na nadsvestnoj razini zato je nismo svestni.Dusa je dosla po sta je dosla i napusta telo.

Zasto to dusa radi?Ona zeli iskustva,da raste to je njezin cilj

Kad shvatimo da postoji nadsvest,prestanemo da odudjumo situacije koje nam se nesvidjaju jer smo je mi na neki nacin odabrali na nesvesnoj razini. Tada kazemo iz nekog meni nepoznatog razloga se meni ovo desava,da vidim sta ce iz ovog izaci sto sam "odabrao"na nadsvestnoj razini.

Jedno je zeleti a jedno prihvatiti i gledati soluciju. Zasto je toliko tesko prihvatiti situacije koje nam se nesvidjaju?Dali zbog toga sto neverujemo u sebe,da cemo se iz te situacije izvuci ili sto mislimo da takvo nesto nemoze nama da se desi?!

Neki ce reci,da su bas iz tezkih situacija izvukli pouke?!

Nekad se pitam dali je nacin prihvacanja nezeljene situacije "pomiriti se sa njom" i pogledati joj u oci.Sad sam tu gde jesam i treba da prihvatim,jer jedino tako cu se pomaci?!

Ali zasto je toliko tesko;kad bi moglo biti lakse.... 

Kako se blizi katolicki uskrs.I tema kako se racuna kad je uskrs itd.Da treba da se posti 40 dana. Nas uskrs je kasnije ali.mi zanimljiva ova post.

Sta je zapravo post?Jesti bez masti,mesa,jaja,mleka itd"jesti zdravo"?Odricati se 40 dana svih grehova,kako bi se "ocistili"?

Meni post vise lici na zrtvu.Odricati se u nadi da cemo biti nagradjeni za zrtvu?!

Ja licno ne postim,jer ne vidim svrhu odricanja.Meni uskrs predstavlja tradiciju,praznik a ne veru u boga.

Kod moje generacije je cesto tema "traganje za boljom buducnosti u inostranstvu".Ja licno ne verujem u bolje tamo ili ici za poslom koji nije "kariera tip" gde se nemoze kod nas uspeti.Ovako smatram da nema bas neke vajde.Naravno razumem;da neko ko dolazi iz siromasnjih sredina mu mozda inostranstvo i predstavlja neku priliku.

 Moja namera nije,da nekog uverim da ne ode.Govorim o svom vidjenju i misljenju.

Poznajem mnoge koji su otisli u  Nemacku, Englesku i Avstriju.Neki se vrate,kazu neisplati se.Ne donesem kuci dovoljno.Neki rade i ostanu.Ali niko od njih neradi "neki"posao.To su poslovi uglavnom sto domacin nece da radi.Govorim o vecini ima koji rade i bolje poslove ali tu je potrebno i znanje jezika.

Danas sam cula kako se jedan vratio.Nije mogao da izdrzi.Radijo je u Nemackoj,zahtevala se norma,gazda neljubazan.Plata 1400 eur.Nakon nedelju dana shvatio da bi kuci doneo samo 400 eur i da mu se neisplati?!

Imam utisak da se danas i "neisplati"nisu ni zarade toliko velike da bi se isplatilo ko ranije.Dok su bile marke,onda se isplstilo.Sa 10 mk mogla je biti potrosna korpa znatnije punija nego ta danasnjih 10 eur.

Na svakome je da ko zeli,da proba.Ja volim reci ako postoji samo jedan u gradu da je uspeo to znaci da se moze.Samo treba verovati i manje pratiti tv.Nije lako ali sa upornoscu se moze.Treba se obakruziti ljudima koji su uspeli,i tad vidimo potpuno drugu sliku zivota,barem ja sam pocela tako da gledam.I ja sam bila od onih koja je krivila sistem,drzavu itd.Danas gledam drugacije jer sam "otvorila oci"i zatvorila vrata onome sto me je manipuliralo. 

Mozda stvarno zivimo u vremenu gde bismo trebali razmisljati o novim poslovima.Mozda nam ova velika nezaposlenost govori uzmi stvar u svoje ruke.

Nemoj traziti "siguran posao"i raditi cisto da odradis zbog novca.

Sta ako bismo razmislili u cemu sam dobar,sta me zapravo zanima,sta mogu da ponudim.Treba hrabrosti..DA i vere DA i volje  DA!!!

Volim videti ljudi koji su krenuli svojim putem,prestali cekati kad ce dobiti "siguran posao"i hrabro otvorili svoj zanat,biznis,nesto u cemu uzivaju i pridonose drustvu a i sebi.Tako ce ostaviti trag,dati smisao zivota.

Svako od nas moze ako pusti um i otvori dusu da mu progovori,mozes ti to,veruj u sebe!!!Ko kaze da nema od toga nista nikad nista nije ni pokusao a i neveruje da on sam nesto moze.

Nisam znala kakav naslov da dam ili nasledstvo ili gde sve ljudi zive.Danas sam bila na jako neobicnom mestu ili bolje receno,suocavanje sa iluzijom.Ja kad sam bila dete i moja baba u Bosni je zivela u selu gde je bog rekao laku noc mislila sam,da gore zabiti nema.Cak sam se i stidela odakle imaju poreklo moji roditelji.

Danas sam se susrela sa iluzijom,da neki zive pa cak i mladji na mestima gde nebi covek pomislio,gde je bog rekao laku noc.Razlika je sto su to nasledjena mesta i onda se samo renovira kuca;prosiruje,prozori i krovovi menjaju i tako decenijama sve dok unuk ili praunuk neproda.

Rekoh,ja se citav zivot borim da imam nesto svoje a neko nesto nasledi i zivi u zabiti samo zbog nasledstva.Ma tu su ziveli i pradedovi,to su mesta samo kuce renovirane ali u danasnjem vremenu "ne sluze".Kako god meni je razbilo iluziju da ne postoji gore ili da su takva mesta samo kod nas na Balkanu. 

Koliko puta cujemo da je neko na pravom ili krivom putu...koja iluzija.To u stvarnosti nepostoji ni pravi a ni krivi.Postoji samo dobar ili los put za nas.

Koji god da odaberemo vodi nas ka istom cilju,ispunjenju i kad zavrsimo svoj zadatak mi umremo.

Dobar put za nas je manje naporan,dobar put neznaci kraci put,jer u tome nije ni smisao.Smisao je putovanje i upoznavanje sebe ko sam ja,slusati svoja osecanja koja nam govore sta je dobro a sta ne za nas.

Los put je onaj koji ima puno odpora,naporan je i imamo utisak kako je tezak u prevodu "tezak zivot".Taj put nam donosi puno licnih nezadovoljstava ali je put koji nas vodi ka ispunjenju sa naporom i kad zavrsimo umremo.

Na nama je,da odaberemo dobar ili los put.Na nama je da naucimo slusati emocije,koje su deo nas i koje znaju sta je dobro za nas.

Nauceni smo da uvek slusamo razum.On i jeste tu da nam pomogne ali uvek bi trebao osecaj da pobedi.Kad se naucimo slusati osecaje koje nam govore ovo je za tebe znacemo da smo na dobrom putu.

Put nije za svakoga isti.Ako je drugaciji od vaseg ne znaci da nije dobar Svi imamo svoje puteve.Pogresno su nas ucili,da postoji samo jedan ispravni put. 

Neki ljude naprosto vole da zive u siromastvu.Mozda ga i nevide ali veruju u zrtvu.Da ce kad tad biti naplaceno.

Slusam pre neki dan razgovor.Kako netreba ici lepo obucen na razgovor jer te sigurno nece primiti,sta ce tebi posao kad si lepo obucen?!Kako treba ici od kadrovske do kadrovske kucati na vrata,moliti i na kolena ako treba da te prime.I da danas su takva vremena,nemoze posao da se bira.Prosla su "zlatna vremena"sad je takva realnost.

Ma sef ako bi ti rekao radi za manju platu,ma ti suti i radi.Tako je danas,budi srecan da uopste imas posao...ide radni staz?!Nesmes na poslu da se bunis,mozes dobiti otkaz,moras da prihvatis sve samo da bi ostao na poslu.

I jos vaznije nesmes da se luksuziras,nisu vremena za skupe garderobe,kola,putovanja itd.Izazivas nevolje i zavist,sto nije dobro.Mozes dobiti otkaz.

Zar se ovo zivot zove ili pakao na zemlji?

Sta takve osobe misle o sebi;da nezasluzju bolje,da je zivot tezak,da ako je dobro onda nije realno,da se u zivotu treba zrtvovati,cuvati ono sto imas,stedeti za crne dane,"jednom ce doci vreme za bolje",strpi se bice bolje?!

Pitam se gde je tu dostojanstvo i ljudskost?!Pakao na zemlji.Nazalost ovako razmisljaju vecina starijih,koja je nauceno da se u zivotu zrtvuje da bi se otislo u "raj". 

Pakao na zemlji da bi bio raj na nebesima?!