Ponizenje
Neki ljude naprosto vole da zive u siromastvu.Mozda ga i nevide ali veruju u zrtvu.Da ce kad tad biti naplaceno.
Slusam pre neki dan razgovor.Kako netreba ici lepo obucen na razgovor jer te sigurno nece primiti,sta ce tebi posao kad si lepo obucen?!Kako treba ici od kadrovske do kadrovske kucati na vrata,moliti i na kolena ako treba da te prime.I da danas su takva vremena,nemoze posao da se bira.Prosla su "zlatna vremena"sad je takva realnost.
Ma sef ako bi ti rekao radi za manju platu,ma ti suti i radi.Tako je danas,budi srecan da uopste imas posao...ide radni staz?!Nesmes na poslu da se bunis,mozes dobiti otkaz,moras da prihvatis sve samo da bi ostao na poslu.
I jos vaznije nesmes da se luksuziras,nisu vremena za skupe garderobe,kola,putovanja itd.Izazivas nevolje i zavist,sto nije dobro.Mozes dobiti otkaz.
Zar se ovo zivot zove ili pakao na zemlji?
Sta takve osobe misle o sebi;da nezasluzju bolje,da je zivot tezak,da ako je dobro onda nije realno,da se u zivotu treba zrtvovati,cuvati ono sto imas,stedeti za crne dane,"jednom ce doci vreme za bolje",strpi se bice bolje?!
Pitam se gde je tu dostojanstvo i ljudskost?!Pakao na zemlji.Nazalost ovako razmisljaju vecina starijih,koja je nauceno da se u zivotu zrtvuje da bi se otislo u "raj".
Pakao na zemlji da bi bio raj na nebesima?!