Meni je stalo do tebe
Evo pre neki dan je bilo na vestima kako je jedan decko iz Melburna obradovao svoju devojku,tako da je na njezinu poruku odgovorio dolazim u Dubrovnik uzeo bukvalno.I sve snimio kako je putovao i naravno obradovao ju sa svojim dolaskom.
Sad neko ce reci mladost ludost...ali ako je nekome zaista stalo do nas on je spreman i na "ludosti" tad nema razuma vodi samo srce.
Ta prica me podseca i na nasu,slicno je bilo....samo dosta manje kilometara ali jak gest.
Kako mi je um bio sokiran,ja prvo nisam ni videla cak ni osetila da je to ucinio za mene vec,koju hrabrost ima.Doci u nepoznatu drzavu i grad zbog nekoga...wow koja hrabrost...tek kasnije,kad su prosli meseci poznanstva osetila sam da je ucinio za mene. I kad sam zelela,da ga inpresioniram glavnim gradom nisam osetila da ga interesuje vec da je samnom bilo gde...
Ja za sebe nemogu reci da sam takav tip,previse mi razum radi,da bi takvo nesto ucinila....ali treba verovati srcu i onom osecaju koji nas vodi.Razum ima programe koje smo se naucili tokom zivota. Srce najbolje zna sta je najbolje za nas...
Sad neko ce reci slusao sam srce ali sam se oprzio...dali je to stvarno tako?!Mozda nismo slusali onaj tihi glasic koji nam je saputo,stani nije za tebe,netrudi se vise...dok jednostavno nismo dosli do tog zakljucka.
Zelim reci,da kad je nekome stvarno stalo do nas tu nepostoje reci vec dela...sa delima se pokazuje ljubav.