Niky

Neki ga vole neki ne svako ima pravo na svoje misljenje.Nisam ni ja fanatik Trumpa imala sam lose misljenje o njemu.Odakako se kandidovao za predsednika Amerika pocela sam da razmisljam o njemu i da ga "upoznam"

Moram reci,da mi ne deluje kao sto sam upocetku mislila o njemu.Citam njegovu knjigu "Kako postati bogat"i nije nimalo naivan,glup ili razmazen.Covek koji ceni otvorenost,ceni coveka ako mu da u njegovoj firmi odkaz jer zna da covek ima ciljeve,nepricao uspehu preko noci, njegov uspeh se krije u strasti do posla,sta sve covek moze ako veruje u sebe,do uspesnog posla mu je pomogla i duhovnost,upoznacanje svest i podsvet...

Naravno kao nijedan covek na svetu ima i on mane,ono sto je meni zanimljivo kod njega sto ima fobiju od mikroba,pa nevoli da se rukuje jer mu je fobija da ce se zaraziti sa "prljavim rukama"....

Sve u svemu ako je dosao do ptedsednika je dosao jer zeli novi izazov,novu strast u zivotu.Nisu smisao novci vec sta sve covek moze da postigne u zivotu,koje svoje zelje moze da ostvari. 

Ljudi vas obicno nece podrzati u onome sto i sami neveruju,da mogu!Oni vas sputavaju jer vas zele "zastiti"od razocarenja.

Kad jih ne poslusate i slusate sebe...tim ljudima dokazete sta ste uspeli a i kod jih samih se menja pogled"mozda i ja mogu"?!

Uvek ce nam neko verovati ono sto pricamo sa vlastitim primerom. 

Sta mislimo o nekome ko se odluci na korak samoubistva...dali je slabic ili ima hrabrosti.

Neko,ko se odluci za taj korak definitivno nevidi izlaza,neveruje razocarao se .Skupi hrabrost?Mislim,da treba imati hrabrosti....

Neko ko planira ili je napravio samoubistvo nije svestan,da propusta rast...lekcija koja mu se ponudila nece da "nauci"...i kako dusa nije odradila lekciju ponovo ce doci u drugom telu na isto iskusenje.

Tako mozemo zaredom vrsiti samoubistvo i vracati se na isto iskusenje do god ne savladamo.Tako da nema smisla.. samo trebamo biti svestni,da uvek postoji resenje!Dusa zna da postoji zato nas je i dovela do iskusenja samo je na nama da ga savladamo. 

Ti koji sada citas mozes promeniti svoj zivot iz korena. Bolest mozes pretvoriti u zdravlje, samocu u ljubav, siromastvo u sigurnost i ispunjenje. Sram u samopouzdanje i ljubav do sebe.

Mozes ti to....kako?Da promenis svoja uverenja.Do god budemo ocekivali da treba drzava pobrinuti za nas osudjen si na propast!Zivot je u nasim rukama, kad preuzmemo odgovornost za njega.

Sva uverenja koja nosimo sa sobom i koja nam ne donose promene,vreme je da jih menjamo.Da zavolimo sebe i postanemo svesni koliko toga smo vredni.Mozda su nam od malena govorili nije to za tebe,nije to za tebe,nece ti uspeti,previse sanjas,zar ti mislis da je zivot jednostavan postala su uverenja koja nam nesvesno kroje zivot.I tako krivimo sve oko sebe a nismo ni svesni koju moc imamo u sebi,da promenimo. 

Svako od nas je bice za sebe i ima svoj put...nijedan put nije isti kao nas.Mi smo izabrali taj put,mi smo izabrali svoje telo koje nam sluzi na tom putu.Nasi putevi se razlikuju i to je ok.Ako slusamo druge namecu nam svoj put sto nije sukladan sa nama i propustamo svoj put.

Kada shvatimo,da nam je zivot dao slobodu samo je mi neznamo sa iskoristimo,pa se osecamo zarobljenim i punim straha da krenemo ka ostvarenju svojih zelja.

Vise bi se voleli manje jedni druge osudjivali kad bi razumeli zasto je neko takav kakav jeste i da ima pravi na svoj zivotni put.Na tom putu.mi rastemo,sazrevano kao licnost...ako se plasimo svog puta propustamo sve sti nam je bilo namjeneno,da se ispunimo. 

Mi se rodimo svi isti,samo se razlikujemo po genima.Ali geni ne nose pamet...oni odredjuju boju koze,visinu,boju ociju,oblik nosa itd.

Mi se razlikujemo po MOZGU,e sad do neznaci neko pametniji neko gluplji NE...nas mozak je kao kompjuter,ima foldere koje se ubacuju...gde zivimo,ko nas vaspitava,okolina,drzava,poreklo,vera itd.

Zato neko kad npr.vidi zelenu jabuku pomisli;nevolim je kisela je,jer je njegov mozak jednom tako registrovao i nezeli vise da proba jer mu je uverenje da su sve zelene jabuke kisele.

Dok drugi npr.nema takvo.iskustvo i reci ce meni se dopadaju zelene jabuke jer su slatke.

Sve sto smo culi,doziveli,videli ide z nas folder i uvek tako registruje.I to je ok,deo je nas...ali mi nismo MOZAK,kad bi se naucili prepoznati sta nam um porucuje...sami bi rekli,mozda je prosli put bila zelena jabuka kisela sto neznaci da je i ovaj put.Dali bi sansu i rekli,ipak nisu sve zelene jabuke kisele i dobili drugo uverenje.

Zato nedozivljavamo svi isto neku stvar koju vidimo! 

Mislim,da nikad necemo dokuciti misteriju zivota.Ja sam uvek se ljutila na rec budi strpljiva;jer ja sam jednostavno uverena da najbolje znam kad je vreme za mene,da se desi to i to sto zelim.Iako su me mnogi dozivljavali kao veoma strpljivu osobu i da mi se uvek desava tako spontano i kad treba.

Shvatila sam sa se nama zaista u zivotu odvijaju stvari kad smo.mi spremni,kad je najbolje vreme za nas.Treba samo se nauciti verovati toku zivota,da ce se sve posloziti kad bude trebalo da nam se poslozi.Sve sto pokusavamo,da ubrzamo,isiljavamo na kraju ne ispadne dobro,jer nije bilo vreme za nas.

Mi i ne bi toliko ubrzavali neke stvari,da ne osecamo pritisak sa raznoraznih strana.I to nas negde tera da pozurujemo. .na svim segmentima zivotai skole,braka,dece,posla itd na svim.

Neke stvari se desavaju ranije neke kasnije....nikad nece biti sad "imam sve"uzivam to je iluzija.I starost zna da bude lepa ;npr da napisemo knjigu,da crtamo,da udemo u hor,putovanja...sve ono sto.mozda nije bilo "vreme"ranije a negde u podsvesti smo imali zelju,moze nam se ostvariti kasnije.

Koliko nas svakodnevno izgovara vreme mi je da...a koliko zelim da...i odma cemo znati odgovor kome sledimo sebi ili drugima sto nas pritiskaju da nesto moramo. 

U nasem svemiru je sve poslozeno na svoje mesto,sve se desava u najboljem redu i ja sam tacno gde bi trebala biti.Sve je u najboljem redu.

Hm sad ovo moj um nemoze da shvati...zasto je neko bezobrazan,jer nepoznaje celu njegovu pricu zasto ga je dovelo da se tako podnosi.Zasto je neko direktor neke firme iako ga vidimo "nesposobnim"osudjujemo da zivot nije fer da je neko takav na toj funkciji.Ali mi neznamo celu pricu,kako je on zapravo dospeo tu itd.

Nas um nemoze mnoge stvari da pohvata koje nam se desavaju,osecamo krivicu,zrtvu,nepravdu ali sve je kako mora biti ali mi to nevidimo.Nevidimo sta nas je dovelo do toga,zasto tako osecamo a drugi mozda ne...

Ali iako uspemo pihvatati da je sve kako mora biti Zasto sam ja npr.patuljak,invalid,slep,bez dece,bez roditelja osudjen?Zasto nemamo svi istu ulogu?Zasto se nerodimo svi isti?Um ponovo postavlja pitanja i oseca krivicu,mrznju,nepravdu "boga".

Um nemoze da shvati,da smo mi izabrali ovu ulogu koju igramo,nemoze da shvati da smo sebe takvog transformirali u ovom zivotu,i da bi trebali sebe da prihvatimo.

Koliko god donekle bili razliciti svi smo jedno.Svi smo povezani i svi prolazimo kroz ista pitanja,trazeci odgovore koje nam zivot namece.Svi znamo za srecu,tugu,bol,radost. 

Uvek.mi se postavljalo pitanje jedno je posao a drugo hobi.Dali moze od hobija da se zivi?

Npr.Volimo da pravimo bizuteriju,slikamo,pisemo knjige,izradujemo unikatne stvari itd.Dali se od toga zaista moze ziveti tj da vam omugucava pristojan zivot?!

Zasto neki,kad se financijski osiguraju posvete poslu gde uzivaju i nije jim bitna tolika zarada.Ili kad odemo u penziju posvetimo se onim zanimanjima do kojih nismo imali "vremena"?!

Sta je sve potrebno,da si se hobi pretvorio u posao od kojeg mozemo da zivimo?Vera,upornost,financije,trziste ili nesto drugo...

Danas toliko toga ima,i steta je da nasa kreativnost ne dolazi do izrazaja.Mislim,da bi svako trebo da pocne jer nesto voli;bez obzira na zaradu.. nasa ljubav i energija ce svremenom pretvoriti u financijsku dobrobit.