Biti u trenutku
Nema lepseg osecaja nego biti u trenutku.Sedim u kaficu "blejim"posmatram,neokrecem se ko je prosao pored mene, sta pricaju,sta misle o meni....ponasam se prirodno,onako kako bi se ponasala da sam sama kuci.
Taj osecaj je tako divan da bi volela da traje u beskraj. Zanimljivo je, da kad smo u trenutku mnogo jasnije vidimo neke stvari. Vidimo ljude koji su u mislima, ljude koji su "nesavrseni" lice, odeca,odnos, frizura...nemislim pritome nista lose "vidimo nekoga realnije"u "nesavrsenstvu" a to nam prija...sad znamo da niko nije "savrsen" kao i mi. To su sasvim obicni ljudi neki sa maskama neki ne.
Biti u trenutku su deca,oni se ponasaju prirodno onakvi kakvi jesu. Takvi budu dok jih okolina ne pocne menjati, navuku maske koje su prihvatljive "drustvu". I tako nestanemo mi, nasa svrha, nasi snovi koji smo nekada kao dete imali.