Mamini sinovi
Ja sam u zivotu naucila,da sve steknem sama bez icije pomoci...tezi je put,put bez glume,put bez ugadjanju drust a.Ja sve sto imam imam istinski bez glume,bez onog da drugima pokazem i drugima dokazem.Mozda je moj put mogao biti laksi ako bih imala razumevanja sa strane roditelja;ali oni zele da sam "ko vecina"to je za njih uspeh.Moj put je put promasaj.
E sad ja gledam tj "uspesne" koji su sve dobili od roditelja..dali je to.moja zavist?ili bes sto "glume"da su uspesni.Kako god ne volim takav vid uspeha....za mene je neko uspesan za sebe,koji nema potrebe drugima dokazivati.Takvim se divim!!!
Ali sta cemo sa pitanjima...kako je tvoj sin?Posto danas mnogi roditelji znaju,da zivimo u vreme "ramazenih"sta ce drugi reci...igramo na sigurnu kartu,jer tako izbegnemo "neuspeh". Shvatila sam sa nema "srecnih"okolnosti ima samo hrabrost.Hrabrost biti ono ko jesi.Danas vecina zeli biti ono sto se od njih ocekuje.Danas su "tatini"sinovi uspesni i kite se tudjim perjem.Takvi roditelji su "ponosni"na svoju decu,moje dete je "uspelo",ja sam mu pomogao...svaka cast na tom previlegiju?!Na privelegiju zvano "mamina ili tatina maza"....sve sto mi se desi ima ko da resi,sto bi ja?!
Iskreno ja ne bih volela da meni neko nesto da,osetila bi se nesposobnom.Lepo je kad moze da se pomogne, da podrska uspet ces verujem u tebe,prati svoj put,budi svoj....usudi se biti drugaciji,pokazi sta znas itd.