Na ulicu bez sminke
Od prosle godine sam krenula sa testiranjem "bez maske".Prihvati sebe bas onakvu kakva jesi.I tako krenula sam,da testiram sebe izlazeci na ulicu bez trunke sminke i u trenerci.Odvedem malu u vrtic i kazem sad bi se trebala presvuci da bi isla u grad?E,pa necu idem bas takva kakva jesam "nesavrsena".
Bilo mi cudno u pocetku,jer nisam navikla ici u centar ili u trzni takva bez sminke i trenerci.Ja sam se osecala cudno,da ce me drugi cudno gledati,moje umorno lice,podocnjaci,bleda itd.
Nijedan pogled nije bio da me neko cudno gleda,nisam osetila da sam manje privlacna ni muskarcima.
Secam se jednom kad sam bratu rekla,idem kuci da se presvucem i nasminkam.I on mi je rekao,pa ti izgledas lepse bez sminke.
Kad sam pitala muza dali ti neobicno izgledam,rekao je NE.
Nisam ja sklona sad preteranom sminkanju ali mi je uvek bio bitan ten,sveze lice i urednost.
Sta sam shvatila,nije neko neuredan ako nije nasminkan i ako nosi trenerku cak ni zapusten.Shvatila sam,da je moja privlavnost u energiji ne u izgledu.
Zelim reci,da se vise time neopterecujem sto neznaci,da ja nevolim da se sredim.Ali netreba po svaku cenu ici samo zbog toga...prava lepota je u dusi ne u izgledu.
Kad neko zraci lepotom lep je bilo kako se obukao,naprosto zraci.A moze neko biti tip top i nece biti "lep"jer je unutra prazan.
Pravo sampouzdanje je iznutra kad sebe prihvacas bas takvog kakvog jesi,tako da sve devojke znajte nisu sve lepotice samopuzdane kao sto izgledaju,to je samo maska.