"Cudni ljudi"
U nasem drustvu su jasno postavljena pravila,ponasanja,vremena za vazne odluke itd. Ako neko odskace ili odstupa od drustvenog okvira njega nazivaju "cudnim".
Ljudi koji nerazumeju da smo mi razliciti sto se tice pogleda i zelja na zivot ovo ne razumeju.Sto je manja sredina manje je razumevanja do "cudnih"ljudi...
I tako ja sedim sa jednom drugaricom sa kojom nisam cesto u kontaktu,vidjamo se jako retko...i kod nje primetim kako,joj smetaju "beskucnici"barem tako izgledaju....celo vreme se osvrce na kafic koji lici na birtiju,kako se oni ponasaju kako su cudni,da jih se plasi u prolazu....i sad ja pogledam na ono drustvance,ja sam videla vesele ljude koji sa picem lece svoju tugu...nisam.pridonosila puno paznje.Dok je ona sve vise primecivala ljude neobicnog ponasanja....
I sad prolazi jedna devojka sa deckom gde se drze za ruke u plavoj haljini...kaze meni ona pogledaj ovu svi se okrecu za njom,ima samopouzdanja.Rekoh kojom?I videla sam samo ledja...meni devojka po hodu nimalo nije delovala da ima samopuzdanja.Rekoh znas sta sam ja shvatila...da nije samopuzdanje ono sto je na oko vec iznutra.Vecinom se radi o laznim maskama...debelo me pogledala...dali bi ta ista devojka se usudila doci u masu ljudi nedoterana?E tu se vidi samopuzdanje,dali sebe prihvaca kakva jeste.
I tako pricamo mi....kaze ona meni secam se ja tebe kad si bila sama,bilo mi cudno lepa sama...rekoh,nisam pristajala na sve,radije sam birala biti sama nego bilo skim....osim toga meni je super bilo samoj,nije sreca do muskarca.Kad mi je dosadilo onda sam i nasla.
Ako se ne ponasamo u okviru drustva mi smo cudni....kad bi svako na nekog gledao kao na individualistu ne bi.mu izgledao cudan.
I ja sam covek,i mogu da komentarisem stvari iz svog ugla...ali sam svestna da svakome ne odgovara onako kako ja razmisljam.Nemoze niko od nas samih znati sta je najbolje za nas,zato je tako vazno slusati sebe a ne druge sta misle o vama ili sta bi bilo najbolje za vas....