Niky

Kad kazemo ZIVOT,koja je prva asocijacija....tezak,borba,mucenje ili uzivanje,sloboda,lepota?

Kako mi dozivljavamo sta je zivot donosimo iz kuce....i tako se razmisljanje kotrja iz generacije u generaciju dok neko ne pomisli,dali nije zivot nesto drugo?

Kad postavimo sebi pitanje,dolazimo do odgovora,pocinjemo odkrivati i drugu dimenziju zivota,koju ranije nismo poznavali. 

I odkrijete,da je zivot borba onome koji tako zivi a lep i uzivanje koji isto tako zivi,kako je to moguce?

Ovaj prvi covek koji misli da je zivot borba,zapravo je zaboravio da zivi.On zivi u nadi,da ce doci taj dan kada ce uzivati.Kad bude potamanijo sve,onda ce uzivati.Obicno je nekima to penzija.

Drugi ljudi koji uzivaju,raduju se svakome danu,odkrivaju lepote zivota.Svestni su da nisu dosli na ovaj svet sve potamaniti,vec ziveti i uzivati u zivotu.Znaju da nema tog dana kada ce uzivati,vec uzivaju sada.

Stara energija rukovodi se razumskim razmisljanjem na ispravnim i "neispravnim"odlukama,tradiciji, dobro i lose,pravilima,zakonima itd. U staroj energiji zive nasi roditelji koja danas vise se sluzi.

Zivimo u doba duhovnosti,i svi mi koji smo dosli u ovu inkaraciju dosli smo cistiti staru energiju,kako bi se uspostavila nova.

Gde to mozemo osetiti?Na svim poljima.U medicini se sve vise uvazava alternativna medicina,prica se o zdravoj ishrani,zakoni se menjaju,menjaju se skolski programi,sela ostaju pusta,imamo izobilje i siromastvo,imamo tihe ratove,ucestale poplave i zemljotrese....sve ti navodi na desavanja koja uskladjuju novu energiju.

Nova energija je intuicija!Zivis kako osecas,kako zelis,ne postoji krivi put;svaki put nosi svoja iskustva,nema gladi ni siromastva.Zemlja nije stvorena za takvo nesto sto je bilo vekovima,nova energija cisti staru,a pritome pridonosimo svi mi koji se otvaramo.

Ne zaboravimo mi smo tek na pocetku revolucije covecanstva! 

Odgovori mnogobrojna pitanja se nalaze oko nas. Da bi dosli do odgovora potrebno je utisati um,koji radi sa programima koji su ograniceni.

On je ogranicen jer prima informacije gde se krecemo sa kojim.ljudima se krecemo on ne vidi siru sliku dogadjaja.

Mozemo pogledati obican crtic,poslusati neciji razgovor,procitati recenicu u novinama;dobiti telefonski poziv ...itd.Koji ce nam dati odgovore.To je ono kad kazete,sad razumem sad mi je jasno...a samo ste culi jednu rec koja vam je klikla i dobili ste odgovor.

A zasto nam "klikne"? Jer su svi odgovori u nama,rezonira sa nama,sva mudrost je u nama.

Tek smo na pocetku ove revolucije,koliko ce se tek novih knjiga napisati gde ce pobaciti stare teorije.

Dali se menjamo i kako se menjamo?Menjanje je prirodan proces kao i rast....menjamo se iz dana u dan,nekad svestno nekad nesvesno.

Ko nas menja?Menjaju nas iskustva koja tokom dana dozivimo,tako nam raste svest.

Razlika da se neko brze menja i neko sporije je u tome,sto se neko odluci "promeniti".Odluci "gledati"na zivot drugacije nego do sada i promene mu se desavaju drze.

Te promene donose;menjanje radnog mesta,prijatelje,partnera,odluke na kojima smo odugovlacili...

Kada pogledamo svestno sebe unazad 10 godina ocita je razlika,a godinu dana tek ponesto primetimo ali isti svakako nismo. 

Dali postoji krivi ili pravi put....meni trebalo vremena da shvatim recenicu,da krivog puta nema i da smo mi svi zapravo na pravome putu. Ako se sa nekim neslazemo neznaci da je on na krivom putu a mi na pravom,to misli nas ego.

Mi smo svi na dobrom putu.Nasi putevi imaju uspone i padove iz kojih se ucimo.Svakome coveku treba pomoci ako sam zatrazi pomoc usuprotnom mu namecemo svoje!

Dosli smo na ovaj svet biti najbolja vezija sebe u ovoj zivotnoj ulozi koju smo odabrali.Niko nije bolji od nas,mi smo jedinstveni.Dosli smo ispunjavati svoje zelje sa dopunom drugih ljudi koji nam pripomognu pri tome.Povezani smo,svestni.mi toga bili ili ne.Neko nam sluzi jedan dan da bi dosli do nama bitne informacije neko godinama,nema pravila. Brze zivimo brze "starimo"cemu zurba....ako zelimo sto pre da se ostvatimo pre cemo otici u ovoj ulozi.Zato nema zurbe,sve neka ide svojim tokom svi cemo doci tamo gde trebamo,ispunjeni za jedno iskustvo vise.

Zvuci kao frazA?Koji je smisao zivota?obezbediti materialno kako bi uzivali i otisli praznih ruku?Koliko ljudi je tako razmisljajuci uzivalo?Ja neznam nikog,zabluda ljudska.

Mi.smo stvoreni da stvaramo,ali ne da se zrtvujemo kako bi bili nagradjeni.Stvarati i pritom ziveti,ne zaboraviti ziveti...nema tog sutra ili kad zavrsim ovo,ljudska zabluda.

Usudimo se biti ono ko zapravo mi jesmo;nego biti ono sto drugi ocekuju od nas.Bilo bi steta otici neispunjen i ostaviti prazno neispunjeno mesto na ovoj planeti. 

Kad je rec o strahu on je deo naseg zivota tu je danas upozori na neku prestojecu opasnost.

Strah koji nam oduzima veru u sebe i moc je strah koji nas paralizira da krenemo dalje.Plasimo se neuspeha, novog pocetka,pokusati nesto novo, rizikovati, probati itd...ti strahovi su neobjasnjivi jer su skriveni duboko o nama,neki znanstvenici tvrde da su to strahovi iz nasih proslih zivota,kada smo jako tesko ziveli boreci se za prezivljavanje.

Strah koji "nema smisla"je obicno nedostatak vere u sebe ili samopouzdanje. Cekati sve kockice da se posloze,ostajemo tu gde jesmo jer nas strah drzi u mestu da bi bilo sta novo pokusali.

Kako pobediti strah?Tako da budemo svestni svojih malih pomaka,kada smo imali strah i pobedili ga kako smo se osecali.Imati samopuzdanje nije neosecati strah vec suociti se sa njim.Mi obicno mislimo da mozemo savladati nesto ako nemamo strah a to nije tacno.Razlika je samo ko se suoci i ide dalje a ko ostaje u mestu kako bi strah nestao. 

Duhovno samopouzdanje proilazi iz razumevanja,kako sledi nas Svemir ( poverenje,da je sve kako mora biti,bez obzira kako nas um to prihvatio).

Duhovo samopouzdanje je zapravo saznanje da sve kako sada funkcionise u svetu je stvorila nasa inteligencija, sa smislom i redom. Shvatimo,da nasi izazovi zapravo imaju cilj inace ne bi imalo smisla.Sve se dogadja sa razlogom.

Duhovno samopuzdanje je secanje na nas ko smo mi zapravo,bez maski.

Kako znamo,da nam fali duhovno samopouzdanje?

1. Pokusavamo imati kontrolu nad nasim zivotom. Nemamo poverenje u Boga ili Svemira.Zivot postaje dramatican i pun bola,jer tako dozivljavamo.

2. Tesko se usudimo prepustiti pustolovini i izazovima. Posto nemamo poverenje u svemir mi se ne usudimo ritikovati,uvek smo pazljivi. Nas zivot je ogranicen, osiguran i monotono.

3. Osecamo nemir. Nista nam ne pricinjava zadovoljstvo, jer cekamo,da nam zivot potvrdi i da razlog zasto smo tu. Nerazumemo poantu,da samo sto postojimo je cudo,i voljeni ste i niste suvisni.

Kako razviti duhovno samopouzdanje?

1. Trazite dokaze da svemir funkcionise savrseno.Obratite paznju na dogadjaje na koje ste mislili da ce krenuti po zlu a zavrsile su se dobro.Nikoga vise necu voleti a desi se kasnije da upoznate pravu ljubav itd.

2. Otidjite u prirodu. Kada posmatramo cudo od prirode poput zvezda,cvetove dolazimo do saznanja na neogranicenu inteligenciju,koja je odgovorna za sve sto postoji u svetu.Vise li obracate paznju na to,pre se razvija duhovno samopouzdanje.

3. Trazite svakodnevno cudo,dokaz zasto smo voljeni.

Zemlja nam daje svaki dan hranu,kad smo tuzni ptice nam pevaju, kad se osecamo usamljenim osmeh deteta ce nas orasopoloziti.Kad cete imati osecaj da nemate izlaz iz problema,dobicete odgovor;mozda cete susreti osobu koja ima resenje ili procitati knjigu koja krije odgovor....trazite dokaze da ste voljeni.

Duhovno samopouzdanje je tiho i nezno,daje osecaj mira. Daje nam snagu,da znamo da smo uvek na pravom putu,sa poverenjem u svemir,da ste uvek tamo gde bi trebali biti... 

Dali se ikada zapitamo....koji je nas sopstveni zivotni cilj?Hm,svideti se drugima,ukolipiti se u norme drustva.Tako razmislja 90% populacije.Moj zivotni cilj je norme drustva....samo onih 10 % ljudi zapita se,a sta ja stvarno zelim od zivota...roditelji mi kazu budi advokat imat ces puno para i ugled,aja bi da budem slikar.Dali mi sami verujemo u svoj uspeh?Tesko...sabotiraju nas,govore nema od umetnosti hleba,sta ce ti to,od toga se ne zivi....verujete dali mozete da uspete?Zavisi dali ste spremni na upornost,i veru u sebe.Bataliti negativne ljude,okruziti se novima koji vas guraju napred....i.polako krece ta cilju sa upornoscu.

Ovaj svet bi bio.mnogo lepsi kad bi svako od nas sledijo svojim snovima a ne tudjim! 

Dali smo se ikad svestno zapitali zasto nam nesto ne fukcionise u zivotu?Zasto me nece...zbog energetskih blokada.

Bilo.koji segment zivota koji nam neide znaci da imamo blokadu.Nju cemo odkriti kada budemo zavirili duboko u sebe....zasto nemam.ljubav?pustili razum,otvorili srce koji ce nam dati odgovor...sto vise vezbamo pre cemo doci do odgovora,i resiti blokade koje nam sprecavaju.

Mi smo energija,sve sto je u nama to privlacimo....bili mi toga svestni ili ne.Nista nije slucajno.... 

U gomili informacija i "pametnjakovica"trebamo slusati sebe...ok to znam...ali,kad okolina reaguje cudno?Osudjuje,neodobrava...jer veruje samo u jedan ispravan put.NESLUSAJ...ali kako?Kad se samnom neslaze mama,brat,ujak,ujna itd.Hm,PA NEZNAJU.ili se plase za tebe...

Naravno,da je svina duboko u nama odobravanje.Tako smo od malena vaspitani i taj zvoncic odobravanja se javlja svremena na vreme.

Bitno je razvijati svoj unutarnji glas,kako bismo ga mogli jasnije cuti...on nije razum vec je srce koje je uzbudjeno,srecno ima pozitivnu tremu za nesto novo....ako se ukljuci razum i prigrami on nas sabotira.GOTOVO...Preuzme nas strah od neuspeha,i sta ce drugi naravno reci ..

Kad upoznamo uspesnu osobu kazemo blago njoj,imala je srece,lako njoj kad .....niko nevidi put.Koje su to hrabre odluke bile,strahovi koji su se prevazisli i upornost. .sve to prati uspeh.

Tesko je slusati sebe,do god nam je bitno sta drugi misle o nama.Kad nam to ne bude vise bitno onda su nam vrata u uspeh otvorena.... 

Ako nekome kazemo da je glup zapravo smo mi glupi jer nevidimo da je "glup"iz neznanja.

Ako neko nesto uradi,odluci,napravi  kako ne bi trebalo neznaci da je GLUP,vec nezna bolje ili nije znao bolje.Tako da generalno glupih ljudi i nema;nepostoje.

Ono sto bi mogli da nazovemo glupim je,kad nesto pravimo,odlucujemo za istu stvar vise puta a ne uocavamo "gresku".Mogli bi reci glup sam.kad sam nevidim istu gresku.

Glupih ljudi nema,samo nerazgledanih....a da bi bili razgledani treba da se otvore za takvo nesto.

Ako nastojimo prisvome,ne pokusavajuci otvoriti se za nesto novo.Ostati cemo nerazgledani. 

Mi mozemo biti srecni,sto.jos imamo zdravu hranu jer u Evropskoj uniji prevladava losi kvalitet hrane.

U vecem delu Evropske unije postoje marketi kojo nude "smece"od hrane.Ta hrana za nas standard je tu negde mozda cak jeftinija.Dok u radnjama gde je kvalitetnija hrana je tek skupo i.mogu da si priusti bogatiji sloj ljudi.

Jeftina hrana,je bezukusna hrana.Imate osecaj kao da ne jedete jaje,hleb ili bilo koju namirnicu sve odprilike ima specifican jednak ukus.Ako je konzumirate duze vreme,mozete i da se naviknete.

U Srbiji jos mogu biti srecni ljudi sto jos mogu da jedu zdravu ishranu,koliko dugo vreme ce pokazati. 

Misterija zivot... sta je zivot,dali je zivot tezak,kako se ga zivi,dali postoji sudbina,dali postoji pravi put.Sve su to pitanja na koje trazimo odgovor,nekad ga pronadjemo pa se sokiramo,da nije ono sto smo mislili....da su nas pogresno ucili.

Nekad pa i dandanas veruju ljudi da je zivot tezak,da se "moramo"namuciti kako bi tamo u nekom raju "uzivali".Dali je to stvarno verovanje ili nailazenje opravdanja sto zive siromasno.

Zaboravili smo ziveti...mi mislimo,da trebamo materialno obezbediti kako bi mogli da zivimo.Dali je nekome uspelo?Nije niti hoce.

Mi zivimo danas,sve sto imamo je sada....zivot nam.nudi puno toga ako znamo da ga zivimo,nudi nam toliko ako primecujemo.To neznaci,da nemamo zivotnih izazova jer dusa trazi iskustva,kako bi bila mudrija.To neznaci da nemamo planove za buducnost,ali zivimo danas ne za sutra..jer ko zivi za sutra taj i ne zivi...jer sutra nema kraja...dok jos ovo pa ovo pa cu onda ovo....tako se ne zivi,pogresno su nas ucili.To se zove zivot zombija....

Jer ako smo iskreni nikad necemo "srediti sve"pa cemu tezimo ako imamo sve?Nicemu.Tad bi se zivot trebao zavrsiti?!A ne "uzivati"imam sad sve i uzivam?!to ne postoji to je iluzija...uvek ce biti izazova i tome nema kraja.

Mi zavrsavamo ovaj zivot,kad dusa dozivi svoje ispunjenje zasta je dosla u ovo telo...tad zavrsamo ulogu tela u kojem smo bili,odlazimo bogatiji ako smo ziveli zivot.

Neko moze umreti i sa 30 godina a da je ziveo,i doziveo ispunjenje nego neko sa 80 koji je zivotarijo....godine nas ne cine "naziveo"vec sta smo proziveli bez obzira na godine.

Postovanje....mi bismo svi voleli da drugi postuju nas,a mi njih da ili mozda ne.

Kad se radi o postovanju.Ima vise teorija.Jedna teorija da se gradi postovanje sa strahom...tako,da nam neko preti i mi ga postujemo.Takav vid postovanja je kod dece ili na poslu.Ustvari tu ni nema postovanja,vec manipulacija.

Ne gradi se ni postovanje tako sto mi ne postujemo nikog a ocekujemo da drugi postuju nas.

Postovanje se gradi prvenstveno do odnosa do sebe.Ako smo mi u stanju postovati sebe,biti sebi dosledni.Postovat ce nas i drugi.Ponekad znaci to reci i NE,za dobrobit sebe.Nece nas niko postovati ako popustamo,ako sebe stavljamo na zadnje mesto....mozda ce nas pohvaliti ali nece nas postovati jer mi prvo ne postujemo sebe.

Naravno,to izazi iz vaspitanja...postuj tog i tog jer je...budi poslusan;radan,vredan,uvek postuj starije,direktore,ucitelje itd bez obzira na njihovo ponasanje.I rezulat takvog ponasanja je,da nas drugi ne postuju. 

Svako ima pravo,da ima dece koliko hoce i kad hoce.Nema zakona,da ce vam zabraniti imati decu iako bi nekad bio i potreban.Ko zna mozda nam jednog dana i na tom planu naraste svest?!

Kad imamo prvo dete mi mu posvetimo svu paznju,nastaje problem.kad dodje drugo dete.Sad mi imamo malu bebu koja tazi svu nasu paznju a ovo starije dete dozivljavamo "starijim"trazimo da nas razume,da bude strpljiv...i naravno javlja se ljubomora,jer mu je mladji brat ili sestra preuzeli paznju.Ako ju nenadje kod roditelja,tu su baba i deda...ako ni oni nemaju vremena tu je ulica.

Ali uvek ostaje rana u podsvesti,koja se javlja svremena na vreme...dali obliku ljutnje do roditelja,takmicenje medju bratom ili sestrom.

Sta raditi,kako izbeci ovu ranu?Tako sto starije dete pripremimo na dolazak novog clana,ukljuciti ga kad se vi bavite bebom,da vam pomogne,dati mu doznanja da je i on bitan i vazan!Tako ce lakse prevazici ljubomoru i mrznju prema novom clanu porodice.