Niky

Danas ima vise razvoda nego ranije,to neznaci da ima vise losih brakova...ima brakova gde se brzo sklapaju i razklapaju.Ali danas je vise razvoda jer ne zele mnogi da budu u losem braku.

Nekada su ostajali u brakovima doduse i danas,jer jih sramota se razvesti,dozivljavaju razvod kao licni neuspeh,ostaje se zbog dece;ovde je vise stete nego koristi...los primer deci i uticaj na njihov zivot kasnije .Neki se nisu ili jos se nerazvode zbog "financijske sigurnosti"kako ce ziveti bez materialnih stvari koji su navikli.

Razvod itekako nije jednostavna stvar,treba hrabrosti...prvenstveno treba jasno znati sta.mi zelimo od braka,sta je za nas brak,zasto ulazimo u brak.Sva ta pitanja na koje odgovorimo jasno imamo jasna i ocekivanja.

Nas najvise razocaraju "nerealna"ili iluzijska ocekivanja...i kad se to svremenom ne desi,pretvori se u los brak.

Brak sam po sebi ne donosi garanciju ljubavi,srece,zadovoljstva.Nije ni potreban papir da bismo bili srecni.Ali ako se vec odlucimo onda je stvar odluke,mi odlucimo biti sa tom osobom,mi odlucimo biti verni,mi odlucimo sa cemo postovati,biti u dobru i zlu...

Zato se brak slavi na veliko,jer se ulazi u novi nacin zivota na koji bismo trebali biti spremni sa kim ulazimo i sta ocekujemo.

Koliko god mislili da je treba ostati u braku po svaku cenu;zatvaramo sebi vrata za nesto bolje...prihvacamo lose i nadamo se da ce se desiti cudo,koje se obicno ne desi.

Kao i u vezi,tako i u braku Bolje resiti sto pre nego kasnije,jer je teze. 

Koliko toga jos postoji u 21 veku ....

Prica ide ovako,jedan mladic se ozenio sa devojkom iz Bosne.Devojka je jako tradicionalno vaspitana,uverenje joj je da treba slusati starije jer imaju vise "iskustva".

Kako je pre odprilike godinu ipo dana dosla u zemlju gde ja zivim,roditelji su mu dali stan odma pored njihovog;decko je radio kao taksista ali san mu je da jednog dana postane pilot.

Da bi njemu ispunili zelju,prodali su stan u Bosni,da bi mu platili skolovanje za pilota.Ona se medjuvremenu zaposlila...i sad kako je on krenuo na skolovanje,"isplanirali su" trudnocu.

Ona tek trudna treba da napusti posao,jer muz misli da ona netreba da radi...juce su se posvadjali u vezi toga zasto jos uvek nije dala otkaz. I tako ona danas odluci dati otkaz...

Zasto bi ona radila ima njegove roditelje on ako jednog dana bude pilot,zaradjivati ce dobro i zasto bi ona radila;moze lepo da sedi kuci i cuva decu. 

Toliko sam pisala o umu,kao o neprijatelju.Vreme je da pojasnim njegovu funkciju.

Um nam sluzi u ovom fizickom svetu.Zato mozemo da naucimo voziti kola, biciklo, da vidimo cene u prodavnici, da vidimo fizicko privlacnu osobu,da vidimo boje,da vidimo sto je lepo a i sto je ruzno,da mozemo da odlucimo sta da kupimo po merilu ukusa,izgleda,cene..itd. Um sluzi kako bi funkcionirali na zemlji...I zato mi nismo um,jer to nisu nase zelje sto vidimo,to vide svi....

Mi nismo um u telu vec dusa u telu,zato se razlikujemo.Na ovoj zemlji smo bili bezbroj puta nosimo sve mudrosti,i dosli smo po iskustva.Nazalost se iskustva sticu sa lekcijama,drugacije nemoze...zato posle svakih lekcija osetimo,da smo "pametniji".

To izazove strah,strah slediti svojim osecanjima...toliko dugo slusati um,jer su nas tako naucili...kad jednom pocnete slusati osecanja...nastane strah,nesto novo se desava,nastaje proces ciscenja...postajete dusa u telu.

Nesme,da vas plasi jer je to proces ciscenja,sve to mora vani da izadje...dopustite da se to desi.Ponovo se radjate..upravo sam na tom putu i moram vam reci,da imam osecaj kao da cu skrenuti,sve izlazi van...neprijatno je,ko je prosao ili prolazi kroz taj proces zna o cemu pricam.

Potrebno je odbaciti sve sto se nakupilo godinama. 

U parkicu bila jedna mama sa detom od 2-3 godine i malom bebom.Kako je moja mala isla sa biciklom i ostavila ga na travi kako bi se igrala.Nakon nekog vremena prilazi mali decak od 2-3 godine bicklu i seda na njega kako bi se igrao.

Prilazi mama i kaze da sidje,kazem ja ma moze da se vozi sa njim sad se ona nesto drugo igra.Kaze mama,nemoze tako mora da pita...i reko pitam ja malu,jel das bati da se vozi ona da.Kad mama hoce da njezin mali sin licno pita moju malu dali sme i tu pocinje  tvrdoglavost.Jos kaze oba njemu ja sam vise tvrdoglava nego ti.Uporna mama,nece da mu pusti biciklo dok sam nepita.I tako je odusto.

Razumem mamu,da je htela da ga nauci reda,da neku stvar ako uzme da pita.Ali suvisr je mali da bi znao sam da pita,na kraju su oboje ispali tvrdoglavi niti je on pitao niti ona popustila.

Na koga li je dete tako tvrdoglavo.Zar zaboravljamo da je dete nase ogledalo. 

Brak ili veza iz navike...veceras sam upravo videla takav par.Zajedno su 10 godina.Izmedju njih nema komunikacije,hemije,samo postiji jedna dodirna tacka a to je dete.

U njihovim ocima je ostalo jos samo razocarenje.Veze jih samo dete od 2 godine.

Kako mama jako slabo posvecuje paznju detetu,niti je dete vezanu na nju.Otac kada je dobio otkaz i netrazi posao kako bi njemu vise posvetio paznje.

Dali je takav brak dobarza dete?Nije...oboje se zrtvuju zbog dece,i na kraju ce ocitati detetu na nezahvalnost njihove zrtve.

Dali su oni zaista zajedno zbog deteta?Ili se mozda plase samoce..bacanje godina?! 

O moranju...neko dozivljava zivot,da se tako mora.Mora se tako...nije da ja zelim ali se mora.

Jedna mama koja ima dvoje dece...jedno zadrugim...kazem ja njoh uh to meni naporno,da imam jedno za drugim...a sta ces mora se tako?Sta se mora pitam je?Ma izgura se ;-)

Moj muz nemoze da se nacudi devojci koja se udala i "nema svoju glavu".Njezino misljenje je,da su srariji upravu i da jih se treba slusati jer imaju vise iskustva....kad je radila muzu je dala celu platu,i sad kad je ostala trudna ne zeli ni da radi,zasto bi kad mi se pise isto?!Moram,da slusam muza.

Neki ljudi nisu ni svesni koliko puta kazu MORAM umesto ZELIM!

Moranje nije nista drugo vec misljenje drugih a ne nas samih.Kad nesto moramo onda drugi kontrolisu nas. 

Najcesca zenska zabluda u ljubavi je kako ce se on promeniti...on je trenutno takav ali ce se promeniti i biti onakav kakav mi zelimo,posto se to obicno ne desi mi zene smo skole menjati ga,kako bi postao "ideala".Ali iako uspemo to se obicno pretvara u "papucara".Tako da najbolje to na pocetku resiti,ako nije onakav kakav zelimo prekinuti nego prekinuti za 15 godina.

Druga najcesca zabluda je "gluma".Zelimo se predstaviti u "najboljem"svetlu.Kasnije se odkrijemo onakvi kakvi zaista jesmo i nastaje problem.Najbolje je biti ono ko jedi da bi nas drugi partner prihvatio bas takve.

Treca najcesca muska zabluda je,kada se ozene prestanu da se trude.To je sad to;obavijo sam zadatak.Prestanu da ulazu u brak.U braku treba ulagati kako bi bio kvalitetan,sam.po sebi brak nije dobar. 

Kada se dete rodi ono je cisto ko suza,nasledijo je genetski boju koze,visinu,boju ociju,oblik tela itd.Ono sto nije nasledijo su misli....zasto deca toliko kopiraju,jer vide nas odrasle,kupe nase modele kao sto smo jih i mi pokupili.

Misli kasnije odredjuju kakav cemo zivot imati,gde cemo se upisati u skolu,raditi,vencati,druziti...sve ce to pokazivati na odaz nasih misli.

Mi nismo misli,misli upravljaju sa nama ako neosvestimo.Misli su nas dovele tu gde jesmo,da bi se nesto u zivotu promenilo moramo promeniti misli.

Kako?Imamo u mozgu dva dela,jedan razumski i jedan osecajni deo.Taj osecajni deo,ako mu sledimo zapravo sledimo sebi.U fizikom svetu nam sluze misli,ono sto su nas drugi naucili ili ono sto smo mi sami doziveli pa imamo takvo iskustvo.

Sve sto nam nesluzi,trebamo zastati i pitati koja su moja uverenja npr.o muskarcima.Ako su moja uverenja da su mudkarci barabe,prevaranti,alkoholicari,mangupi mi cemo takve i privuci.I uverit cemo se,da je to tako.

Kada pocnemo menjati uvernja,menja se i nasa stvarnost.Zato svi nemislimo isto,jer su nam uverenja razlicita.

Neka zena moze pricati kako su muskarci divni jer ima takvo uverenje dok druga moze suprotno.Zato.mi nismo misli,vec misli upravljaju nama. 

Sta je vodilja zivota?To je onaj tihi glasic koji ga kroz oluju misli u umu ne cujemo. Potrebno je prestati analizirati situacije kojih nema koje nemaju veze sa spoljasnim svetom.Umiriti um i pokusati ostati u sadasnjem trenutku.Ako mislimo na sutra,to donosi strahove,nemir,nervozu.Sta ce biti sutra?Niko nezna...koji put izabrali u zivotu,jer pravi put ne postoji.Svaki od njih ce nas nauciti lekcije.Postoji jedino laksi i tezi put.Laksi je ako slusamo svoj unutarnji glas jer nam nosi ispunjenje duse.

U nasem drustvu je iz ciste navike pitanje "Dali negde radis"Ako radis gde radis,kolika ti plata?Ako neradis?Onda izgovor kriza,nema se posla itd.

Sablonska pitanja,sablonski odgovori....

Onaj kojo stvarno zeli da radi on ce naci posao...drugo pitanje je sta?Ali da se nemoze nije istina,ko zeli nace.

ALI zasto toliko nezaposlenih kad ima posla?Tu sr krije mnogo odgovora

-jer ne zele trenutno da rade

-jer ne zele svasta da rade

-jer ne zele za tu platu da rade

-jer i ne zele da rade za nekog

-jer uopste ne zele da rade

Ali biti iskren je strasna stvar,sta ce drugi misliti o nama,pa nam je lakse nalaziti izgovore kako bi udovoljili. 

Obicno je u narodu misljenje barem iz mog okruzenja,kako je kriza,posla nema i da treba da se prihvati "bilo sta"kako bi se prezivelo.Samo da se radi bice bolje "jednog dana"...cesta recenica.

I danas jedan moj poznanik otisao na razgovor za posao.Postavili su mu pitanje zasto vec pola godine neradi?Na sta je on odgovorio ": Zato,jer ne zelim da radim za malu platu".Kaze njemu poslodavac i ovde nudimo minimalnu platu a za koliko bi ti bio spreman raditi?Ispod odredjene cifre koju necu da navedem jer nisam iz Srbije.Poslodavac mu odgovori ; PAMETNO!

Kako moze neko,da napreduje u zivotu kad sebe i svoj rad ne ceni.Plata je odraz drustva koliko mi cenimo svoj rad;dokle god prevladava "vecina"misljenja daj sta das,samo da ima se posao,samo da je redovna,da radim za bilo sta.Nece se menjati.Niti ce vas ko na poslu ceniti...pa koga na poslu cene,onog sto cuti i radi?!Ne bih se slozila.

Kome vise daju da rade?Onome sto se izvlaci ili onome sto prihvaca sve.

Treba se znati postaviti za sebe,traziti povecanje plate,traziti bolji posao,teziti poslu gde se osecamo ispunjenim a ne da idemo sa mukom i kad ce kraj radnog vremena.

Ali danas je drugacije...mi smo dozvolili to drugacije ne cenisi sebe!!!!

Izmedji ljubavi i zaljubljenosti je velika razlika.Obicno se zaljubimo u iluziju,zato se kaze da nosimo "ruzicaste naocare"nama je divno,savrseno,osoba sa kojom smo je "idealna"nema mane,sve nam se kod nje svidja bili bi stalno zajedno...

Pre nego sto privucemo osobu u svoj zivot,mi smo sve karakteristike osobina imali u podsvesti,stavu..i dobili smo upravo takvu.Izbor je uvek pravi po nasem kritetijumu.

Ljubav je nesto sasvim drugo;ljubav je kada mi nekog ili nekog nas prihvaca bas onakvi jesmo,razume nas,podrzava u izborima,stalo mu je da ostvarite svoje snove;gleda u istom smeru kao i vi...kroz zivot se dopunjujete.U tome je smisao zajednickog zivota u dopunjavanju,da lakse prelazite zajedno sve zivotne lekcije kako bi zajedno rasli.

Ako nemamo ljubav,znaci da nismo osvojili odredjene lekcije,dok jih ne usvojimo.Nema sudbinskog partnera ima samo onaj kojeg smo mi privukli u svoj zivot,on je odraz nas samih.

Ako trazimo partnera kako bi nas usrecio bicemo sa partnerom koji traga da ga neko usreci.

Ako zelimo partnera da ga volimo,onda cemo dobiti isto takvog koji zeli da voli.

Jos uvek zivimo u muskom svetu iako se oseca utecaj i zenskog sveta. Zene danas imaju sve vise prava,bolje zaraduju,neovisne su.

Dok na zapadu prevladjuje musko-zenski svet.Gde zene preuzimaju ulogu muskaraca.Tako na zapadu imamo veci broj "papucara"dok kod nas naBalkanu "mangupa".

Kao u svemu zivotu potreban je balans....zena treba da neguje zenstvenost,toplinu,neznost,intuiciju netreba da glumi "muskarca"jer tako ponovi prevladava muski svet agresije,tuce,osvete.

Netreba zena da glumi,da je jaka i da netreba muskarca "mogu ja sve sama"kako bi se suprostavila muskom rodu.Zena treba da bude zena a muskarac da bude muskarac. Ali u jednakopravnosti. 

Sta je zona komfora?Komfor tako lepo zvuci ali se ne osecamo dobro,po osecaju znamo da nam ne odgovara ali ipak ostajemo u toj zoni,jer mislimo da nam je "sigurnije"potajno verujemo da ce se stvari promeniti same od sebe,bez naseg poteza.Ponekad bi izasli ali nas je strah od NEPOZNATOG,sta ako neuspem...

Zona komfora je kad ostajemo na poslu kojeg ne volimo samo radi novaca,u losoj smo vezi samo jer se bojimo samoce pa prihvacamo biti nesretni, imamo ideju ali se bojimo realizirati ostajemo tu gde jesmo itd.

Kako mozemo uspeti ako neradimo nista na tome...ovde je potrebno jacanje onog glasica vera u sebe,ja verujem u sebe,ja znam da cu uspeti,znam da zasluzujem bolje...i krenuti putem...samo krenuti ne vezati se na ocekivanje jer cemo se razocarati!Krecem jer put je sreca ne cilj...krenuti u nepoznato,istrazivati i zivot postaje uzbudljiv...shvatimo sta sve mozemo;sta sve znamo samo nismo verovali u sebe. 

Ruska...jutros mi muz pokaze clanak iz Blica od voditeljke Ruske. Sigurno se je secate "Dobro jutro lepotice".Naravno da se tada cela Srbija smejala toj recenici.I meni je tada bila absurdna.

I.kad sam procitala clanak lako se smejati ako si drugaciji onda si lud.Ali u toj recenici se krije toliko istine i mudrosti.

Dobro jutro je asociacija za novi pocetak dana koji bi trebao biti samo u sadasnjem trenutku a ne u proslosti i buducnosti kao sto vecina nas provodi vreme.

Lepotica je asocijacija Voleti sebe...lepo je napisala meni kad stigne visok racu  za struju ja ga poljubim,trosila si na sebe.Ona nema kofertu za crne dane vec kofertu za uzivanje.

Zavoleti sebe u nasem drustvu je sebicnost....ako.mislis na sebe onda si los,arogantan i sebican.Kako se usudis voleti sebe to je sebicno.