Niky

Dali je samoubistvo resenje?Neko ko se odluci za takav potez misli,da ce se resiti situacije u kojoj se snasao nevidi izlaza,oseca strah bol.Misli da je on kriv sto nemoze da resi situaciju i resi da ode.

Samoubice najvise pogode svoje najmilije,jer se oni preispitivaju gde su pogresili,dali su trebali vise obratiti paznju da ne bi do toga doslo.To je bila njegova svestna odluka.

On posle smrti nece otici u pakao,niti ce biti kaznjen.Posle smrti ce se susreti sa samim sobom,dace si novo telo sa kojim ce se suociti sa svim tim  cime je hteo da pobegne u predhodnom zivotu. Zato samoubistvo nema smisla....ponovo se vraca u situaciju kod koje je hteo pobeci,samo sto ce biti na pocetku.

Sta je nadsvest?Nadsvest je svest duse.Mi je obicno nismo svestni.

To je onaj deo sto "nerazumemo",nerazumemo zasto nam se ovo desava u zivotu,zasto su odredjeni ljudi ili situacije u zivotu.To je izabrala dusina nadsvest.

Cak kad umremo mi izaberemo na nadsvestnoj razini zato je nismo svestni.Dusa je dosla po sta je dosla i napusta telo.

Zasto to dusa radi?Ona zeli iskustva,da raste to je njezin cilj

Kad shvatimo da postoji nadsvest,prestanemo da odudjumo situacije koje nam se nesvidjaju jer smo je mi na neki nacin odabrali na nesvesnoj razini. Tada kazemo iz nekog meni nepoznatog razloga se meni ovo desava,da vidim sta ce iz ovog izaci sto sam "odabrao"na nadsvestnoj razini.

Jedno je zeleti a jedno prihvatiti i gledati soluciju. Zasto je toliko tesko prihvatiti situacije koje nam se nesvidjaju?Dali zbog toga sto neverujemo u sebe,da cemo se iz te situacije izvuci ili sto mislimo da takvo nesto nemoze nama da se desi?!

Neki ce reci,da su bas iz tezkih situacija izvukli pouke?!

Nekad se pitam dali je nacin prihvacanja nezeljene situacije "pomiriti se sa njom" i pogledati joj u oci.Sad sam tu gde jesam i treba da prihvatim,jer jedino tako cu se pomaci?!

Ali zasto je toliko tesko;kad bi moglo biti lakse.... 

Kako se blizi katolicki uskrs.I tema kako se racuna kad je uskrs itd.Da treba da se posti 40 dana. Nas uskrs je kasnije ali.mi zanimljiva ova post.

Sta je zapravo post?Jesti bez masti,mesa,jaja,mleka itd"jesti zdravo"?Odricati se 40 dana svih grehova,kako bi se "ocistili"?

Meni post vise lici na zrtvu.Odricati se u nadi da cemo biti nagradjeni za zrtvu?!

Ja licno ne postim,jer ne vidim svrhu odricanja.Meni uskrs predstavlja tradiciju,praznik a ne veru u boga.

Kod moje generacije je cesto tema "traganje za boljom buducnosti u inostranstvu".Ja licno ne verujem u bolje tamo ili ici za poslom koji nije "kariera tip" gde se nemoze kod nas uspeti.Ovako smatram da nema bas neke vajde.Naravno razumem;da neko ko dolazi iz siromasnjih sredina mu mozda inostranstvo i predstavlja neku priliku.

 Moja namera nije,da nekog uverim da ne ode.Govorim o svom vidjenju i misljenju.

Poznajem mnoge koji su otisli u  Nemacku, Englesku i Avstriju.Neki se vrate,kazu neisplati se.Ne donesem kuci dovoljno.Neki rade i ostanu.Ali niko od njih neradi "neki"posao.To su poslovi uglavnom sto domacin nece da radi.Govorim o vecini ima koji rade i bolje poslove ali tu je potrebno i znanje jezika.

Danas sam cula kako se jedan vratio.Nije mogao da izdrzi.Radijo je u Nemackoj,zahtevala se norma,gazda neljubazan.Plata 1400 eur.Nakon nedelju dana shvatio da bi kuci doneo samo 400 eur i da mu se neisplati?!

Imam utisak da se danas i "neisplati"nisu ni zarade toliko velike da bi se isplatilo ko ranije.Dok su bile marke,onda se isplstilo.Sa 10 mk mogla je biti potrosna korpa znatnije punija nego ta danasnjih 10 eur.

Na svakome je da ko zeli,da proba.Ja volim reci ako postoji samo jedan u gradu da je uspeo to znaci da se moze.Samo treba verovati i manje pratiti tv.Nije lako ali sa upornoscu se moze.Treba se obakruziti ljudima koji su uspeli,i tad vidimo potpuno drugu sliku zivota,barem ja sam pocela tako da gledam.I ja sam bila od onih koja je krivila sistem,drzavu itd.Danas gledam drugacije jer sam "otvorila oci"i zatvorila vrata onome sto me je manipuliralo. 

Mozda stvarno zivimo u vremenu gde bismo trebali razmisljati o novim poslovima.Mozda nam ova velika nezaposlenost govori uzmi stvar u svoje ruke.

Nemoj traziti "siguran posao"i raditi cisto da odradis zbog novca.

Sta ako bismo razmislili u cemu sam dobar,sta me zapravo zanima,sta mogu da ponudim.Treba hrabrosti..DA i vere DA i volje  DA!!!

Volim videti ljudi koji su krenuli svojim putem,prestali cekati kad ce dobiti "siguran posao"i hrabro otvorili svoj zanat,biznis,nesto u cemu uzivaju i pridonose drustvu a i sebi.Tako ce ostaviti trag,dati smisao zivota.

Svako od nas moze ako pusti um i otvori dusu da mu progovori,mozes ti to,veruj u sebe!!!Ko kaze da nema od toga nista nikad nista nije ni pokusao a i neveruje da on sam nesto moze.

Nisam znala kakav naslov da dam ili nasledstvo ili gde sve ljudi zive.Danas sam bila na jako neobicnom mestu ili bolje receno,suocavanje sa iluzijom.Ja kad sam bila dete i moja baba u Bosni je zivela u selu gde je bog rekao laku noc mislila sam,da gore zabiti nema.Cak sam se i stidela odakle imaju poreklo moji roditelji.

Danas sam se susrela sa iluzijom,da neki zive pa cak i mladji na mestima gde nebi covek pomislio,gde je bog rekao laku noc.Razlika je sto su to nasledjena mesta i onda se samo renovira kuca;prosiruje,prozori i krovovi menjaju i tako decenijama sve dok unuk ili praunuk neproda.

Rekoh,ja se citav zivot borim da imam nesto svoje a neko nesto nasledi i zivi u zabiti samo zbog nasledstva.Ma tu su ziveli i pradedovi,to su mesta samo kuce renovirane ali u danasnjem vremenu "ne sluze".Kako god meni je razbilo iluziju da ne postoji gore ili da su takva mesta samo kod nas na Balkanu. 

Koliko puta cujemo da je neko na pravom ili krivom putu...koja iluzija.To u stvarnosti nepostoji ni pravi a ni krivi.Postoji samo dobar ili los put za nas.

Koji god da odaberemo vodi nas ka istom cilju,ispunjenju i kad zavrsimo svoj zadatak mi umremo.

Dobar put za nas je manje naporan,dobar put neznaci kraci put,jer u tome nije ni smisao.Smisao je putovanje i upoznavanje sebe ko sam ja,slusati svoja osecanja koja nam govore sta je dobro a sta ne za nas.

Los put je onaj koji ima puno odpora,naporan je i imamo utisak kako je tezak u prevodu "tezak zivot".Taj put nam donosi puno licnih nezadovoljstava ali je put koji nas vodi ka ispunjenju sa naporom i kad zavrsimo umremo.

Na nama je,da odaberemo dobar ili los put.Na nama je da naucimo slusati emocije,koje su deo nas i koje znaju sta je dobro za nas.

Nauceni smo da uvek slusamo razum.On i jeste tu da nam pomogne ali uvek bi trebao osecaj da pobedi.Kad se naucimo slusati osecaje koje nam govore ovo je za tebe znacemo da smo na dobrom putu.

Put nije za svakoga isti.Ako je drugaciji od vaseg ne znaci da nije dobar Svi imamo svoje puteve.Pogresno su nas ucili,da postoji samo jedan ispravni put. 

Neki ljude naprosto vole da zive u siromastvu.Mozda ga i nevide ali veruju u zrtvu.Da ce kad tad biti naplaceno.

Slusam pre neki dan razgovor.Kako netreba ici lepo obucen na razgovor jer te sigurno nece primiti,sta ce tebi posao kad si lepo obucen?!Kako treba ici od kadrovske do kadrovske kucati na vrata,moliti i na kolena ako treba da te prime.I da danas su takva vremena,nemoze posao da se bira.Prosla su "zlatna vremena"sad je takva realnost.

Ma sef ako bi ti rekao radi za manju platu,ma ti suti i radi.Tako je danas,budi srecan da uopste imas posao...ide radni staz?!Nesmes na poslu da se bunis,mozes dobiti otkaz,moras da prihvatis sve samo da bi ostao na poslu.

I jos vaznije nesmes da se luksuziras,nisu vremena za skupe garderobe,kola,putovanja itd.Izazivas nevolje i zavist,sto nije dobro.Mozes dobiti otkaz.

Zar se ovo zivot zove ili pakao na zemlji?

Sta takve osobe misle o sebi;da nezasluzju bolje,da je zivot tezak,da ako je dobro onda nije realno,da se u zivotu treba zrtvovati,cuvati ono sto imas,stedeti za crne dane,"jednom ce doci vreme za bolje",strpi se bice bolje?!

Pitam se gde je tu dostojanstvo i ljudskost?!Pakao na zemlji.Nazalost ovako razmisljaju vecina starijih,koja je nauceno da se u zivotu zrtvuje da bi se otislo u "raj". 

Pakao na zemlji da bi bio raj na nebesima?! 

Ovo je jako mocno,narocito ako nam drugi namecu griznju savest.Npr.Pre neki dan poznanik kupuje kola od 26 hiljade eur,mama ga kritikuje a on zbog griznje savesti opravdava,da ce zbog toga smanjiti izlazke i cigarete.

Griznja savest vi biste nesto skupo kupuli ili kupite naletite na neodobravanje i zbog griznje savesti opravdavate svoje postupke.

Nametnuta griznja savest sa strane drugih uvek deluje kad opravdavamo svoje postupke.Kao i mnoge stvari ovo se trenira sa osvestavanjem zasto je to za vas dobro,sto vise "opravdanja"nailaziti za dobro bit izbora.I tako se smanjuje griznja savest! 

Svako od nas koji radi odredjen posao govori o njemu.Neko voli svoj posao,predstavljamu zadovoljstvo i oseca se dobro.

A sta je sa onima koji citav zivot rade sa mukom? Ako neko npr.radi kao cistacica i misli kako je zivot nepravedan sto radi taj posao i jos malo placen.Pa cemu ljutnja,ko je pristao na takav posao MI.(bez izgovora).

Nekada sam odredjene ljude sazaljevala kad sam videla koje poslove rade a malo placeni. Sada kazem svako od nas snosi odgovornost,za ono sto radi.Da je svestan da moze bolje radio bi na tome. 

Nisam sklona pisanju o sexu. Intima je intima i treba da dele dvoje ljudi koji su u ljubavnom ili bilo kakvom seksualnom odnosu.

Neki mogu da imaju sex a da pritom ne gaje do te osobe emocije. Ja licno nisam skola tome i nekako sam se uvek pitala koji je kvalitet?Zasto pristaju na takvo nesto bez emocija?Dali neveruju u ljubav ili sex dozivljavaju da nema veze sa ljubavlju.

Kako god svako od nas ima pravo na svoj izbor seksualnog zivota.

Nemam nista protiv ni gey orientacija.

Strast je kad nekoga vidimo neodoljivog,zgodnog,masta proradi,ne zanima nas nista o njemu samo smo orientisani na cin.I tako kod nekoga traje mesec,godina ili citav zivot...

Ova druga opcija je ljubav,kad se sa nekim navezes emotivno.

Po mom licnom iskustvu kvalitet seksualnog zivota je kad je kvalitet i na emotivnon,tad su dvoje povezani dusom i telom,oseti se ljubav a ne strast.Ljubav,oseti se povezanost,razumevanje,postovanje i privlacnost.To se postigne vremenom,kako je veza jaca na emotivnom tako  je i u seksualnom zivotu.

I ja sam nekad mislila sa posle pocetne strasti prelazi u rutinu ali nije tacno. U rutinu prelazi kad se emotivno pocinju udaljavati.Nema rutine ako oboje rade na emotivnom odnosu. 

Cekaj nije sad vreme zato...sacekaj,cekaj,cekaj...Sta se desi ako cekamo?Zivot prodje...pa mi imamo rok trajanja i nemamo istih zelja u periodu u kojem se nalazimo,nase zelje se menjaju...tj imamo jih konstantno.

 Cekajuci idealnu priliku znaci da ne prihvacamo zivot,mislimo da zivot ima pravila,da ce neko odozgo primetiti nasu "zrtvu"cekanja i nagraditi nas?!

Gledam ja ljude koji su cekali do 50 godine.Kad su napunili 50 poceli su da sumljaju...da se preispitivaju...kako je zivot kratak...pa ja mislio da ima vremena za to to to,nije bilo vreme tad bilo to to to...i eto prodje,koji samar.

Nema tog vremena,nepostoji...vreme je kad mi osetimo da je vreme ne kad mislimo onda nije nase vreme nego tudje.Onda je nasa sreca uvek ovisna od drugih.

Svi imamo taj glasic koji sapuce sad uradi,sad necekaj...to je za tebe...ali nekad prevlada um,oni zakoreli programi koji nas vuku unazad,stani,nemoj,nije sad vreme i tako propustimo priliku/e.

I onda budemo u 50 toj razocarani.Gde mi prodje zivot u cekanju za boljim vremenom. 

Sreca.Svi tezimo njoj.Svi zelimo biti srecni.Ali dali je sreca ono sto su nas ucili? Dali je zaista srecan covek,kad je stalno nasmejan, ushicen, radostan.?!To stanje je kratko nikad ne traje ceo dan,nedelju dana,mesec dana? ZASTO...zato sto to nije sreca.To je samo stanje poput tuge,boli ili bilo kod drugog.

Prava sreca je u SLOBODI.To je onaj osecaj iz dana u dan ili mesec,slobodan sam.Mi mozemo biti i tuzni ali osecati se istinski sretni jer smo slobodni.

Kako biti slobodan?Stvar odluke,i sreca je stvar odluke.Zato se i kaze uzmi srecu u svoje ruke.Jer ovisi iskljucivo o nama.

Slobodan covek je onaj koji radi u zivotu sta zeli,tezi ka tome.Druzi se ljudima zato sto zeli,ima sve u zivotu iz sopstvene zelje.Zna da je sreca u njemu samo je treba slediti i verovati.

Kad je moram...obicno zelimo udovoljiti drugima misleci,da je to ispravno i put ka sreci.Jer nazalost prevladava vecina.Zasto zivimo u materialnom svetu?Trazimo srecu.A nikad nesretniji nismo bili.Pa nije depresija uzalud bolest proj 1 u 21 veku.

Toliko toga imamo,razvoj,tehnika a toliko malo znamo o sebi.A ko sam ja? KO SMO ZAPRAVO MI.Jako malo znamo. 

Ja kao mala devojcica volela sam sminke.Kako moja mama nije bila sklona sminki obda su bile koje kakve tete,koje su imale pa meni dale. I onda volela sam sminkati po selu bake,doduse moja baba se nije pustila ali strina od caleta jeste 

Kasnije,nisam bila nesto sklona sminki dali zbog skole?Kad sam izlazila tad sam se sminkala.Nekako ja sam uvek volela da sam sredjena i zenstvena.Moja duga kosa mene krasi vec dugi niz godina kao simbol zenstvenisti.

Prosle godine sam upisala kurs vizazist/sminker i zavrsila. I do skora sam se pitala ali zasto sam se upisala?Nije bila moja namera sminkati druge vec sebe...naravno raj kurs me odveo,da se danas bavim kozmetikom.

Ali nesto u meni neda mira?Zasto sminka?I odkrijem ja ove nedelje odgovor.

Ja zapravo nikad nisam volela ako je neko tretirao zene kao manje vredne.Zenski poslovi, zena nesme da bude u muskom drustvu,zeni se zna gde je mesto,ona cuva decu,ona slusa muza,ona je glupa nije za tebe masina itd.

Zapravo sminka je krinka zenstvenosti,zelim da kazem kako je lepo biti zensko.Ne budimo muskarci vec zene.Zenstvene i neovisne,stime ne mislim da nam nije potreban muskarac.Vec muskarac koji nas gleda ravno pravnu sebi.Koji ne misli da smo zbog pola manje vredne.

To je meni itekako bilo bitno u odabiru partnera.Secam se kako sam glavu okretala od muskaraca koji su mislili da su bolji od zena,nisu mi dosli ni blizu.Nikad se nisam slagala da muskarac vredi vise.Valjda je zato bila moja ogromna zelja za devojcicom i srecom ostvarila se

Sminka je simbol zenstvenosti u pravom smislu.Ne budimo muskarci,da bi se dokazivale vec zene!!!!