Niky

U toku dana kroz nas mozak prodje milijon misli.Vecina tih misli proilaze automatski, nismo jih ni svestni.

Nekad ni neznamo zasto se osecamo lose?Nismo ni svestni, da je misao uzrok emocija.Kako one idu automatski godina5ma,nismo ni svestni zasto se tako osecamo,mislimo da je uzrok tome nesto sto se desilo, ili nesto videli, doziveli pa cak samo pomislili. I tako okrivljujemo da je neko kriv,kako se mi osecamo...

Kad godinama sebi ponavljamo kako je kod zubara uzasno cekati u cekaonici ili kako nas boli popravljanje zubi.Mi vec cim pomislimo na zubara osecamo se lose ili bilo sta drugo u zivotu.Ako sebi godinama ponavljamo kako je ta i ta osoba zla ni cim pomislimo na tu osobu osecamo se lose.

Kako kontrolisati misli? Hm,ja ponekad sebe upitam a sta cu sa tolikim mislima,gde cu sa njima...one me automatski napadaju.Ako se osecamo lose dobro je svestno razmisliti a zasto se sad osecam lose?Kad nadjemo uzrok, svestni postanemo da je to bila misao.Misao mozemo menjati,kad ju prepoznajemo...ovo se trenira.Kad vidimo zlu osobu automatski smo pomislili kako nam ide na zivce, smeta,itd menjamo misao o toj osobi kazemo sebi ko zna sta nju muci,mozda je nesretna pa je takva,mora da ima neki problem...i pojave se druga osecanja prema osobi.

Ovo se vezba...nailazi se na odpore.Neko ko nas je duboko povredio,potrebno je vise vremena.

Bitno je svaku misao osvestiti,da bismo ju zamenili i tako se osecali bolje. 

Zasto Dino Merlin? Nesto me privuklo i odgledala sam emisiju Balkanskom ulicom.Sta mi se dopalo? UPORNOST i vera u sebe.

Recenica "kad sam skupijo novac i kupijo prvu gitaru shvatio sam,da je zivot u mojim rukama, ja sam odgovoran za svoj zivot".

Koliko nas je ovo zaista svesno? Malo...vecina nas krivi sve oko sebe, samo da ne bi prihvatila odgovornost.

Iako se majka nije slagala sa time sto se bavi muzikom nastavijo je. Iako ga tast i tasta nisu voleli jer je ozenio njihovu cerku ,zato sto je bio siromasan.Dokazao jim da grese, da je ipak ljubav u pitanju. TO JE TA UPORNOST.

VEROVATI SEBI, BITNO SE SVIDETI SEBI A NE DRUGIMA.

Naravno kao i u svakom zivotu bilo ja i u njegovom tuznih trenutaka.

Ali raditi posao koji volis, veovati u svoj uspeh....svemir nagradi, publika prepoznaje emociju i zato je napunijo 3 arene.

Nema lepseg u zivotu raditi nesto sto volis i biti zato placen! To nije onda ni posao nego dar od boga. 

D 

Nesto sam danas razmisljala koliko ljudi zivi u svojoj senci roditelja a da toga nisu ni svestni.Pre neki dan gledam devojku koja je blizu 30 godina, kako se non stop sa mamom druzi kao dve najbolje drugarice.Pa onda gledam zenu od 35 godina kako zivi u istoj zgradi gde njeni roditelji, pripazi joj decu posto radi dve smene, ulaze u njen stan ko dobar dan.

Pa se setim se sebe kako su mi oni bili nekad na prvom mestu.I sad gledam poptupno drugacije,ja sam se zapravo htela dopasti njima a ne sebi.Ja sam bila samo sena.

Negovorim ja o nepostovanju roditelja.Vec pravo na svoj licni zivot.Sebe postaviti i svoju porodicu na prvo mesto.

Roditelji su sad nasi prijatelji u smislu, ti imas sad svoju porodicu i brini o njoj tamo pripadas ne nama, nisi vise dete. Ja imam svog muza i snjim sam odabrala provesti zivot ne sa decom.

Niko nikad ne zivi svoj ako ima roditelje tako blisko u svom zivotu. U suprotnom smo vecita deca. 

Danas slavim rodjendan. Ovaj rodjendan je  malo drugaciji od predhodnih,ili sam ga ja barem svestna.Kako sam vec pisala o zakonima karme,dharme,zelje,napora it.Oni koji prate moj blog znaju o cemu pricam.

Ja sam pocela,da jih se pridrzavam Neki su mi laksi,neki tezi na kojima treba jos da proradim.Rezultat je sledeci,dobila sam poklone najvecih vrednosti do sad, cak mi je cale dao 30 eur,sto po obicaju daje 10(koji pomak) Setili su se me ljudi,nije preko fb...koji mi se dugo nisu javili.Dobila sam od zena komplimenat za lepotu (zene imaju stroziji kriterijum),ljudi me pitaju za savete,delujem strucna osoba?!Ovo sam pocela,da primecujem...pokrenula sam lavinu davanja,osmeha na licu,darivanja,koja ume da saslusa,koja kaze zaskuzujem bolje itd.

Ponovo cu ponoviti mi smo energija. Koci nas um;sa svojim programima.Svet bi izgledao lepsi kad bi se otvorili,sto vise nas se otvori bice promena.Mi posmatramo "realnost"i nevidimo pomak.Sto vise nas se okrene,pomak ce biti vidljiv.Ne zaboravimo zivimo u 21 veku,pomak na duhovnoj razini.Sve vise ljudi se pita,ko sam,koji je smisao naseg zivota...

Hvala svima,koji pratite moj blog.Nekad pisem iz ega,vise volim iz duse.Tad sam ona prava ja.Nije sustina,da se svi slazete samnom vec da se otvorite za siru sliku.Da nije zivot ono u sta su nas uverili.

Svi jurimo,da postignemo zeljene ciljeve sto pre, da bi kasnije "uzivali".Da zavrsimo skolu, nadjemo posao, udamo se ili ozenimo, imamo stan ili kucu, kola, dobijemo decu...radimo,kuca posao ;posao kuca izmedju godisnji i tako iz godine u godinu...cekamo penziju,da mozemo konacno,da se posvetimo stvarima za koje nismo imali vremena dok smo bili mladji.Idlicno zar ne?

Ja nekad pomislim,tako mnogi zive godinama i cekaju trenutak,trenutak ko ce jim platiti i naplatiti zrtvu zivota?!

Zar je stvarno tako zivot zamisljen?Meni ovo nimalo ne deluje idilicno...neko bi rekao, a to je tako?Neko nema ni pola od ovoga?!

Malo ljudi se usudilo ziveti drugacije,malo to su oni koji su rekli idem izvan ovih ovira nesto da probam,idem ziveti onako kako ja zelim,idem da probam,verujem u sebe da cu uspeti....

To su ljudi koji zive iz dana u dan,njima je posao uzitak,zive onako kako oni zele,nema onog "moram"ne cekaju penziju,ne cekaju bolja vremena...samo su se usudili biti ono ko jesu! 

Svako od nas ima svoga boga.Svako od nas ima svoju mudrost.Odakle ta mudrost?Tome sam se ja pitala odakle ako imam tek 30 godina.Zar nisu stariji ljudi mudriji?!

Tako vecina misli,da su stariji mudriji i da znaju bolje od nas LAZ!Mi imamo svoju mudrost koju smo stekli iskustvima proslog zivota,odatle je izvor mudrosti.I ponovo kroz nova iskustva sticemo nove mudrosti ,jer dusa zeli iskustva,da je bogatija.

Tako se i mi razlikujmo po iskustvima,zato nemamo svi iste zelje,iste mudrosti. Svako od nas je prica za sebe.

Mudrost je iskljucivo u svakom od nas. 

Nas um je jako ogranicen.On ne vidi ni siru sliku dogadjaja On postavlja pitanja i trazi odgovore,zasto se ovo meni desava? Zasto bas ja,zasto sada itd.I trazi odgovore.Ubedjuje nas,da smo mogli bolje,da nismo trebali na odredjen nacin da postupimo,da smo losi u necemu,da nismo dovoljno dobri.Sve je to od uma.On nas celo vreme laze,zasto? JER su to programi od nasih roditelja,okoline,itd.

Dusa je dosla na ovaj svet po iskustva.Ona zeli iskustva.Sa iskustvima je bogata,mudrija.Zato kad mi ponovo dodjemo na ovaj svet ne slazemo se sa mnogim stvarima u koji nas uveravaju,jer dusa zna da to nije istina,da nije to za nas.Duse se razlikuju po iskustvima.Zato svi ne zelimo isto ili razmisljamo razlicito.Dusa je nakupila iskustva i zna sta je najbolje za nju.Kad ju neslusamo onda se osecamo lose,to nam dusa porucuje.Vise verujemo umu nego dusi.

Kad shvatimo sta je dusa poceti ce moje slusati,ona najbolje zna sta je dobro za nas.Nije za svaku dusu dobro isto,zavisi od iskustva koja je dobila.Zato ne govorimo da ono sto je dobro za nas da je dobro i za duge.Ego nas ponovo laze. 

Kako sam saznala,da sam zapravo vecna i da se moj zivot sa smrcu nastavlja. Sinoc ja sebi postavih pitanje "kako bi bilo lepo znati sta sam bila u proslom zivotu".

I pojavi se ime Lorena i zena skopljenih oci namazanim crnim eyelinerom?!wow...I sad ja razmisljam Lorena?!...Bukvalno je bilo tako ja pomislila i to mi dodje ko odgovor.

I sad ja rekoh ajd,da vidim izvor imena Lorena.Izbaci mi Latinska Amerika. I odmah sam se setila svog seminarskog rada u srednjoj skoli Mexico.Inace imam zelju,da odem u Mexico,ljudi su jako slicnog temperamenta kao mi,pa mi se to i dopada.

 Ne pratim vec 11 godina meksicke sapunice,tako da nije moguce da je to neka glumica.Cak doduse verujem,da sam verovatno tamo jednom zivela.Dusa to prepoznaje,kao da joj je drago sto se setila "svog kraja".

Cudo od zivota bih ja ovo nazvala,mozda neko od vas ima slicno iskustvo?! 

Svaki dan svedocima zivotnim razocarenjima. Nasilje u porodicama, droge, prostitucija, alkohol, kriminal, pretilost ...samo dam neke ispostavila 

Nisu ljudi glupi,nego razocarani.Negde su se razocarali, neko jih je uverio da nisu dobri, da nece uspeti ili jos gore sledili su norme drustve i nisu postigli,pa su se razocarali.

Svako od njih trazi lek za tugu.I tako neki tonu i potonu,zive iz dana u dan.Oni koji su jos zivi,krive druge pa vrse nasilje kako bi svoj bes ublazili.

Razocarenje je izvor nerazumevanja. Mi zelimo nesto a nemamo podrske.Mi pokusavamo nesto a ne uspevamo, krivimo sebe,nemamo nekoga ko bi nas razumeo i podrzao.

Usamljenost prelazi u depresiju.A depresija u savremenom svetu prelazi u bolest broj 1.

Svaka opsesija i za hranom,odecom,ili bilo cime govori o nasem nezadovoljstvu.Trazimo utehu na raznorazne nacine ali tuga i dalje ostaje ako je netesimo na pravi nacin.

Kada shvatimo,da je do nas onda pocinjemo na tome da radimo.Trazimo uzroke i njih brisemo.Sve to zahteva vreme jer je proces. I narkoman se izleci ako on to istinski zeli, nista neide na silu,potrebna je vera i volja.

Obakruzujmo se poz.ljudima,gledajmo poz.informacije,pratimo sve sto nam donosi radost i svet ce nam izgledati lepsi. 

Nema razlike izmedju rodjenja i smrti. U jednom trenu je nasa frekvencija visoka u drugume niska . Visoka he kad se rodimo i budemo u stvarnom svetu, a nizka je kad umremo i budemo u duhovnom svetu.Taj proces je konstantan.Kad umremo mi napustamo kao telo ovu "ulogu"i ponovo se vracamo sa rodjenjem u drugo telo i tako konstantno.

Postoji razlika medju dusama a to je sta nosimo u vreme smrti koja uvrenja,i toga se konstantno prisecamo tj svest sta je dobro za nas a sta ne. IGRA zivota je,da mi osvestavamo ko smo mi u razlicitim ulogama,neki ranije a neki kasnije ili bas kasnije kad umru.

Zasto nekad klimate glavom i slazete se sa nekim recenicama?!gde ste to naucili?! U predhodnim zivotima,sad ste se samo prisetili i zato ste se slozili.

Kad vam se desi dijvu,znaci da ste tu vec bili iako bi se mogli kleti da niste ali jeste,dusa je prepoznala kraj.

Mi smo duse u razlictim zivotnim ulogama i tome nema kraja! 

Imam osecaj da zivimo u rijalitiju. Gde god se okrenes oko sebe postoje sigurnostne kamere.Onda imamo fb,twiter,ili sta vec,sami stavljamo i objavljujemo sta nam se desava u zivotu.Trazi se gde smo isli u skolu,posao,rodjenje,broj telefona 

Kad kupujemo preko sajta trazi se broj nase kartice ili emaila,da budu sa nama u kontaktu,radi prodaje.Onda imamo pametne telefone,viber,skajp...

Dali smo svestni koju kontrolu jim dajemo.Oni imaju kad pozele uvid o nama.Toliko nas kontrolisu "radi sigurnosti"a mi u sve vecem strahu.Brzo nam dostizu inf.sa koji nas bombarduju svakodnevno...zamisli znamo sta se desava u Zambiji cak?!Jako smo pametni,informacija na pretek...a mi bez kalkulatora neznamo koliko je 2+2...

Nije sve tako ni lose,moze i da se zaraduju snimi se neki snimak i stavi se na you tube i postignes brdo pregleda,samo treba malo maste i eto novca.

Osecate li slobodu? 

Gledajuci danasnju emisiju "sasvim priridno"pobudile se u meni emocije.

I ja sam kao mala odlazila babi na selo.To nije bilo urbano selo vec staro planinsko selo,gde se islo po par kilometara u skolu peske,prodavnica daleko;sve daleko sto je licilo na civilizaciju.

Kad si bio mali i jos pre rata u Bosni odlazio kod babe,bilo mi zanimljivo.To su bili skromni ljudi spolja a u unutra jako bogati.Drzali su se tradicije opanci,marame,prsljuci itd,hrana domaca,zivotinje hranile se zdravom hranom.Ljudi dobri,posteni,radni.

Vasputani,da je rad cenjen i dobar.Zemlja donosi kuci hleb,od zemlje se i zivelo.Zato su i ziveli pojedini dugo,daleko od stresa i zagadjenja.Selo je imalo dusu i prirodu. Pogodno za starije ljude i one koji vole prirodu a imaju penziju.Nazalost za mlade nije bilo buducnosti pa su zato i napustili.

I tako gledam ja emisiju i kaze Jova dolaziti cu a jos jer selo ima dusu. Nego se zabrinuo koga ce zateci posto je ostalo jos malo ljudi.I setih se znam kako je to bila sam svedok,kad su odlazili oni stariji ljudi koji su jos bilo.

Tako je pre skoro tri godine umrla i moja baka,i pre neki dan strina od calta i selo je sa njom umrlo.Zalostno,nema vise onih dobrih ljudi,ostaju samo uspomne i zahvala sto sam imala upoznati,tako dobre ljude.Bez obzira sto sam se ja u pubertetu svog porekla stidela sad znam,da sam imala bogastvo koje nisam primecivala.Bogastvo koje se nemeri novcem vec toplinom i ljubavlju. 

Zelim svima srecan dan zaljubljenih neka nas ovaj dan opomene sta zapravo znaci ljubav, dali zaista zivimo ljubav ili se zavaravamo.

Postavimo sebi jasne ciljeve ja sam ljubav i zelim ljubav.Niko me nemoze usreciti ako nisam sam zadovoljan sa sobom.Ljubav je bezuvetno davanje i primanje.

Nije ljubav jastucic od srca volim te vec dela,nemojmo se zavaravati jednim pokloncicom.Ljubav se ne kupuje.Postanimo danas za tren toga svestni dalu zivimo ljubav?!

Ako nemamo ljubav, izvrsna je prilika da se razmisli a sta je ljubav?Dali sam ja ljubav?Godina dana ce brzo proci,a da smo propustili priliku dobiti 2017 ljubav kakvu zasluzujemo.

Srecan dan zaljubljenih! 

Dali je lako biti svoj?Neko bolje zna sta je dobro za vas,neko bolje zna kako bi vi trebali nesto da uradite...kad idete tim putem dobijete pohvalu, "da ste na pravom putu".

Ja kad sam isla tim putem,imala sam.pohvale ali unutra sam bila prazna.A sta ima veze,mora da je dobro cim se svidjam drugima ..

Kad sam jednog dana odlucila ne ici vise tim putem vec slusati sebe.Onda nije bilo pohvala,vec kritika,nerazumevanja,cudjenja...

I tako se covek pita dali biti svoj? Dali je to lakse, teze,bolje?!Koleba se.

Biti svoj je itekako bolje,ne vidi se rezultat ali dobijes novu dioptriju.Vidis u sta su te uveravali,u gomilu propasti...pa zasto se danas ljudi razbolevaju,depresija,nesanica,stres...zato sto su svoji?Ne,odabrali su svideti se drugima...bezbolnije,svi tako pa tako i ja.Na pravom sam putu.Ko nije na tom putu onda se odudjuje,krsti,cudi...ego kaze ma bolji si od njega.Tj u prevodu ne ududis se biti svoj. 

Ispostavila sam nju,jer sam malo pre gledala snimak iz zvezde granda.Nepratim show ali you tube izbacuje sminke najave,pa sam ogledala.

Necu o njenom pevanju ni izgledu.Rec je o njenoj boli.Kako vidim koliko je zena ranjena,ranjena lavica.Ima potrebu celom svetu prikriti svoju bol.Ja sam jaka,nemozete mi nista,ja sam najlepsa.

Ko ima potrebu biti u centru paznje?Onaj ko trazi potvrde o drugih da vredi.Kad neko nije siguran u svoje kvalitete trazi spolja potvrde, trazi rivale...ego nemoze da podnese "nisko samopuzdanje"Niko nesme da vidi moju bol....niko,niko...sve cu uciniti da to prikrijem.

Tipican primer coveka koji nosi spolja masku a unutra bol.Bol koju samo ona poznaje.Nema uspeha u karijeri,na silu zeli biti zvezda.Rekla bih,da nema ni srecan brak.Nema ni prijatelje.Sve pocenu prikiravanja boli,ego nemoze da podnese.Nemoze da pogleda sebe jer previse boli.

Ja kad ju pogledam vidim jako nesretnu osobu,koja se brani igrajuci zrtve .Niko nije od cika pa tako ni ona.