Odpustanje drugima
Sad kad se blize ovi praznici pa cak i slave.Obicno nas koce neke zamerke prema drugim ljudima,nemozemo jim odpustiti za sve one grube reci i u nama stvaraju odpor.
Najcesce su to ljudi koji su nama vrlo vrlo bitni dali su ti u pitanju roditelji,braca,sestre rodjacj itd.Tesko nam,da jim dodjemo ili cak nazovemo.
I sama imam problem za odpustanjem,jer toliko je rana da je tesko preci preko svega. E sad razumem ja,da nesrecna osoba napada jer je to poziv u pomoc.Da ima borbu sa sobom itd,da joj sluzim kao objekat ili kako ja volum reci "vreca za istresavanje"ok zamerke nema ali odpustiti nemogu.Zasto?
Danas dodjoh do saznanja. Da bi nekome odpustili moramo prvo odpustiti sebi tj prihvatiti sebe bas onakvim kakvim jesmo.Kada sebe prihvatimo,razumemo i druge.Ne znaci to sad zaboraviti vec nemamo vise onog osecaja kad vidimo tu osobu.Sad ju gledamo drugacije,sad vidimo njenu bol,patnju,nesigurnost...sve ono sto i mi u sebi nosimo i ne zelimo prihvatiti.
Kad prihvatimo svoju bol znamo prihvatiti i tudju tj suosecanje(o tome sam vec pisala).