Niky

Nemam nista protiv hramova,molitvi,popovima...to je sve deo tradicije,nase kulture.To mi nemozemo promeniti,na nama je koliko cemo pridonositi vaznost crkvi.

Osoba sam koja neveruje u "boga"ali pisanje ovog bloga nije namera,da nekoga uverim u suprotno.

Zivimo u 21 veku....razmisljajuci zasto su neke zemlje bogate a neke siromasne dodjoh do zakljucka.

Pa samo siromasne zemlje veruju u crkvu,boga....zato jim je tako.Pa sta pop pripoveda,budite skromni,budite zadovoljni ono sto imate,o gresima...puno grehova ima u crkvi .. ...pogledajte bogate zemlje kome se one mole?Sebi...samo sebi!Veruju u sebe....

Zasto su sve latino zemlje siromasne,Indija,Afrika....sve te zemlje veruju u svoje "vere".Takvo razmisljanje danas ne sluzi zato i jesmo siromasni.Sve je u glavi!

Ovo pitanje uh konacno,konacno se neko usudijo pisati o tome o cemu sam ja celo svoje obrazovanje sebe pitala dali je ovo stvarno znanje koje ce mi u zivotu sluziti...

Dvoje dece odrastajuci u porodici visoko obrazovanih roditelja.Posmatrajuci njih kako zive i kako se bore kroz zivot shvatili su,da za ovakav zivot treba puno raditi. Sve sto imaju je zahvaljujuci kreditima,kreditnim karticama,dodatnim poslovima...Kako obicno roditelji smatraju kljuc za uspeh u zivotu obrazovanje,tako su govorili svoj deci"uci se,da bi uspeo u zivotu".....nasta se osvrnuse i rekose ali danas su upravo najbogatiji oni koji nisu visoko obrazovani?!Nije vreme kao sto je vase bilo nakon obrazovanja,zaposlenje i veca plata nego danas...SOK!!!

Tako je potaklo majku,da traga za ovim odgovorom....shvativsi,da danasnji skolski sustav ne daje nikakvo znanje o finacijama,pripremama na realan svet....skolski sustav nije dovoljan za ono znanje kome je danas vecini potrebna.....o ovome cu jos pisati,dotakla sam se samo uvoda...jer me fasciniralo,da je to bilo i moje misljenje i misljenje mnogih mojih vrsnjaka.Nije skola garancija za uspeh u zivotu.

Zasto nevolimo,da pogledamo u dubinu sebe? Jer osetimo bol.Zasto nalazimo nekome opravdanje zasto je takav? Bezimo od boli 

Kad se suocimo sa svojim bolom,pogledamo ga....susretnemo se sa sobom.Sa onom ja sto nisam htela da je vidim,ona ja koja je osudjivala sebe, trazila mane,govorila da su drugi bolji od mene....sve to je u dubini,boli.

Kad se ipak usudimo pogledati sebe iako boli,osetimo da smo bi jedno bice,koje vapi za sopstvenim razumevanjem,sopstvenim suosecanjem...priglimo to malo dete u sebi koji vapi za ljubavlju prema sebi. Vice na sav glas "zagrli me"ja sam tu,treba mi toplina,ljubav....e tu osetimo jaku bol.

Kad smo u procesu boli.Vidimo i druge osobe u boli. Razumemo zasto je neko hladan, arogantan, pije alkohol, drogira se,kocka se itd ima tofa jos.

Shvacamo,da isto imaju bol koju ublazavaju na njima najlaksi nacin.Shvatimo, da su svi ljudi u sustini dobri ali jih je nesto promenilo, pa su takvi.

Moram priznati ranije kad sam cula rec "genij" imala sam osecaj to se takav rodis...genij i geni pa da. O genima isto postoji novo objasnjenje ali sad ne bi o tome...Danas znam, da se Nikola Tesla nije rodijo genij on je postao genij. On se rodijo sasvim obicno dete poput nas. Razlika je samo u tome sto je on sledijo svoju strast, istrazivao,ucijo, verovao pa cak posvetijo ceo svoj zivot....on je to radijo iz ljubavi,sto je voleo. Naravno on je bijo u vremenu ispred svih,tad nisu ni shvacali ko je Tesla, zasto on to radi...bijo jim je "cudan" a danas kad vidimo rezultat njegovog rada, za nas je genij.

Ko neveruje u te ideje....neveruju oni koji smatraju da je nesto nemoguce,nemoguce ziveti od posla kojeg volis,nemoguce imati toliko maste ili mastati,od maste se "ne zivi"?!Masta je stvorila ovo sve sto danas imamo...zato je jako vazno pustiti deci da mastaju, tad se stvaraju kreacije.Svi ti koji neveruju zive kako zive ..kukaju, krive druge itd.

Ovaj svet bi izgledao lepsi, kada bi se svako id nas usudijo raditi ono sto zaista voli....ako jos neko nexna sta je to...slediti svojoj strasti ili pitati sebe"sta bi sada radijo da sam miljarder"radijo bi to i to...i tu krenuti u potragu. Svako od nas moze biti i genij ako to zeli, svako....logika u to neveruje jer je ogranicena mi ne! 

Shvatila sam da svaki roditelj radi najbolje sto zna,da bi znao verovatno bi radijo drugacije 

Roditelji volimo da stitimo svoju decu,pa stitimo i kad nam kazu mogu ja sam....zasto ovde nastaje problem..kad jednog dana dete kaze " sad mogu ja sam,netrebas mi",nekim roditeljima se srusi svet.Oni jih zele "zastiti"od morebitnih posledica...dali stvarno stite svoju decu ili sebe?!

Roditelji koji se nisu ispunili,koju uvek radili ono sto ne vole i jedini smisao u zivotu su nasli decu,pretvaraju se u ovakvd roditelje.

Zasto ovo pisem...jer sam shvatila,da i moji roditelji ne stite mene vec zapravo sebe. Nemogu da shvate da ja imam svoju glavu...da mi netrebaju vise u onom obliku kao pre...znam ja da se ovo radi nesvesno ali se tako detetu steti.

Deca nisu vlasnistvo imaju svoje misli,svoje zelje u vremenu u kojem su rodjeni.

Roditelji treba da stite,savetuju,budu podrska,imaju razumevanja....ali treba da shvate,da preteranom zastitom stete.

Zato je blagoslov sto mozemo uciti iz nesvesnih gresaka nasih roditelja,da sami ne napravimo kod vlastitih.

Ako osudjuemo postoji bas velika sansa da postanemo takvi a kleli se da necemo. 

Kada vidimo tu osobu ili vise njih nama se bude emocije besa,ljutnje, mrznje itd.

Sad metoda kako se toga osloboditi. Zatvorite oci zamislite tu osobu;samo na pomisao te osobe vec osecate negativne emocije, bes,mrznju,tugu,ljutnju itd.Sad pokusajte tu osobu zagrliti, saljite joj topao zagrljaj jer znate da je ona takva jer je nesretna,osetite prema njoj suosecanje,zagrlite je i grlite sve dok neosetite druge emocije....zasto je ovo dobro? Na taj nacin sebe oslobadjamo,ne nosimo sa sobom vise tugu, bes,bol sad smo slobodni.Sad znamo da je zivot u nasim rukama. .

Ako ne postignete poz.osecaj prvi put ponovite sutra,pa ponovo prekosutra dok se tih osecanja ne oslobosite. 

Dva jednojajcana blizanca pojavila su se na proslavi 20godisnjice mature. Jedan od njih bio je bogat, uspesan pisac i srecan covek. Drugi je pak u svemu cega bi se uhvatio dozivljavao kafastrofalne neuspehe  Bijo je nesretan covek.

Upitali su ih sta smatraju predusnim faktorom za kakav jim je zivot danas i obojica su bez razmisljanja odgovorili ; "Roditelje".

Koliko god da je moguce, da su roditelji preferirali ovog uspesnog ili mu bili skloniji,upravo postoji mogucnost da je bilo suprotno.Mozda su bili bolji do ovog "neuspesnom" sinu, pa je tako motiviralo ovog starijeg da se pokaze.?!

Ono sto znamo je da je jedan od brace krenuo dalje,krenuo u istrazivanje vlastitig potenciala dok je drugi ostao o mestu, utonuo u izgivore i negativnost. 

Prica iz knjige 

Jako,jako cesto cujem poredak "nekad"je bilo lepse,bolje se zivelo...zalimo za nekim vremenima,secamo se jih sa nostalgijom.Slozila bih se nije lepo vreme ratova,sankcija,velikih poplava,zemljotresa ..ali ali ali imamo i veliku iluziju o tom zivotu nekad...Nekad je bilo ovako, da to je bilo nekad.Nekad je covek razmisljao drugacije nego danas....danas nam je svest veca nego ranije,pa je i vreme drugacije.Danas smo odkrili lek za mnoge bolesti sto ranije nisu znali,danas nam je brza komunikacija....*necu o losim stvarima ovog vremena.Mi smo kao drustvo odgovorni za tu gde jesmo.

Zelim reci, ima dosta prednosti a i mana naravno

Opet bih rekla da mi nekad idealizujemo proslo vreme;to nam i filmovi govore.Nije ni tad bilo sve tako divno kao sto nama prepricavaju ili govore.Tad je bilo vise "reda"nego danas;znalo se kako treba da se ponasa,kad trrbas da se udas,kad trebas da rodis,kako trebas da vaspitavas,kako trebas da se oblacis Neko ce reci tako i treba....ne bih se potpuno slozila,treba u svemu mera,balans....Zato smo danas tu bez "reda",morala,duznosti itd.Zivelo se pod pravilima pa smo u rasulu vrednosti.

Kako nam je tako nam je sami smo ovo stvorili,mozemo i menjati....da jednog dana ostavimo svoj deci bolje drustvo i lepsi zivot. 

Sta bu bilo kad bi bilo....ovo se puta nas um;um je ogranicen.A posto je ogranicen,nema odgovora koji bi doneo mir.

Dusa veruje,da je tako moralo biti;jer to sto je sada "lose"mozda dovodi do boljeg a da um to nezna.

I sama se pitam brdo puta sta bi bilo kad bi bilo,mozda sam trebala ovako da postupim ..i ljutim se na onu sebe iz proslosti. Ono u sta sam se uverila da uvek radimo u tom trenutku najbolje sto znamo, da smo znali bolje onda bi to uradili zar ne?

Zivot je ionako jedno iskustvo,pun iskustava koje nam se namecu u datom trenutku.

Ako zivimo u proslosti uvek sklapamo scenarije koje se nikad ne bi dogodile,jer nam to um radi.On pravi scene koje se nikad nece desiti i koje se nikad nisu desile

Mi smo uvek u trenutku,nema proslosti to je iza nas nemozemo ispraviti,nema buducnosti jer jos nije stigla.Jedino sto imamo uvek je sada,takve su nam i odluke u sada! 

Dali je ego nas prijatelj ili neprijatelj? Koju svrhu ima ego ..

Ego,on nas uverava da smo"najbolji",najlepsi,najpametniji itd.On nas isto tako uverava da smo u svemu najgori.Nekad smo gore nekad smo dole zbog ega.

Kad smo u egu "najbolji"...osudjujemo ostale koji su ispod nas,da su neuspesni,leni,manje vredni...posto smo u EGU,kada se nama dogodi krah,sebe osudjujemo da smo najgori.To je ta iluzija ega,koja nas vrednuje.

Ako ga prepoznamo,znamo da smo najbolji upravo takvi kakvi jesmo"uspesni ili"neuspesni".Tada neosudjujemo druge,jer smo svestni da nismo bolji id drugih.Neosudjujemo sebe,znamo da je to put koji nas uci ka uspehu.

Kada vidite arogantne,bahate,puni sebe ljude znajte da su u egu.Isti ti ljudi kada dozive neuspeh osecaju se ocajno.Znaci zive u iluziji ega, da su bolji od drugih. 

Posto se zanimam za retoriku...i danas dobijem.na email,prva vezba...napisi 101 rec zahvalnosti.Na cemu si zahvalna.Mi neke stvari u zivotu uzimamo zdravo za gotovo, mislimo nemamo se nacemu zahvaliti..

Upravo pisem reci zahvalnosti...stigla sam do 65 Zahvalna sam na....

Evo mozda nekoga od vas potaknem,da se zahvali sve sto ima u zivotu...

Krenite danas!

Zahvalna sam sto..... 

Moc je u znaju....kad sam ovo cula meni nista nije bilo jasno koje znanje...ovo sto uce u skolama?Pa to mene ne zanima.Sad znam koje znanje zelim,samo treba slusati svoj unutarnji glasic. Zelim znanje koje ce promeniti sva moja uverenja koja mi nesluze, znanje koje ce me dovesti do onoga ko sam ja zaista.Znanje gde cu moci drugima reci,da je sve u znanju koje se nalazi unutar nas,samo trebamo ga pronaci.

Danas postoje sve vise"budnih"ljudi, koji inspirisu druge.Zasto?....Da bi inspirisali druge morali su prvo promeniti sebe,uloziti u sebe, u svoje znanje.Danas su takvi ljudi mocni,inspiracija drugim.A zasto? Zato sto jedino tako mozemo promeniti svet,kad se mi promenimo.

Onaj ko je "budan",zeli buditi druge.Samo jedna zamka postoji,netreba buditi one koji se ne zele probuditi.

Svi mi zasluzujemo bolji zivot svi.Svi mi zelimo biti sretni,finacijski stabilni,okruzeni ljubavi...ali nas uverenje koci,zato ga moramo menjati. Da bi ga menjali trebamo biti zato spremni tj budni.

Sto vise nas bude" budnih",svet ce izgledati lepsi. 

Inspiracija iz jedne knjige....

Danas, samo danas prozivet cu dan ne nastojeci resiti sve zivotne probleme odjednom.

Danas, samo danas pazit cu kako se ponasam. Necu kritizirati druge, ispravljat cu samo sebe.

Danas, samo danas bit cu sretna. Znam da sam stvoren za srecu.

Danas, samo danas prilagodit cu se okolnostima, ne sileci ih da se one prilagode mojim zeljama.

Danas, samo danas posvetit cu 5 minuta dobroj knjizi.Hrana je nuzna za zivot tela, a knjiga za zivot duse.

Danas, samo danas napravit cu ono sto mi je inace vrlo tesko. Ako se nadjem povredjena, necu o tome pricati na sva zvona.

Danas, samo danas cvrsto cu verovati, cak iako okolnosti pokazu drugacije , da se gore niko ne brine o meni.

Danas, samo danas necu strahovati. Slobodno cu se radovati svemu sto mi dan donosi.

Danas, samo danas ucinit cu dobro delo i suteti o tome.

Mozda bi me obeshrabrilo saznanje da ovako mora biti celog zivota...

Zato cu ovakva viti danas,samo danas.... 

Svet ne vidimo onakvim kakav jeste, mi ga vidimo onakvim.kakvi smo mi.

Prijatelje biramo po sebi,biramo jih po svojoj licnosti,karakteristikama. Ne moze iskren covek imati dvolicne i lazljive ljude oko sebe...jer takvi beze od njega.

Ako smo neciji prijatelj, a za njega tvrdimo da je dvolican ili licemjeran a i dalje se druzimo sa njim,sta to govori o nama?!

 Najvise o nama ce reci nasi postupci...na sta trosite novac,vreme,koji su vam prioriteti,kakve su vam misli itd.

Ljudi oko nas su nase ogledalo,puno toga ce reci o nama kako jih dozivljavamo ljutnju,razumevanje,zavist,bezosecajni,puni ljuvavi....mi zapravo u drugima vidimo sebe.Zato moze neko istu osobu doziveti drugacije a da nama nije jasno.

Obrnuto ako neko govori kakvi ste vi,zapravo vide sebe u vama.

Ovo je tako istinito,da nismo ni svestni.Pokusajte danas posmatrati sebe i uvericete seu ovo

Veliki deo teksta je iz jedne knjige"nisam toliko pametna" ;-)