Niky

Do sad u svom gradu nisam primecivala beskucnike,jako siromasne ljude,ljude koji su tuzni...

Kako sam danas bila napolju sa svojom cerkom i pored nas na klupi je sedela jedna starija oko 60godina zena koja je pila pivo.Osetila sam,da joj je malo bilo neprijatno pa ju nisam htela da gledam....smeskala se ona mojoj maloj,kako je crtala na podu kredom...

Nisam je osudjivala,na momenat sam uhvatila njen pogled ka dole na pod,delovala mi tuzno bez obzira sto se je smeskala...

Kad smo krenule rekla sam maloj"reci teti papa"i ona nam uzvrati hvala vam sto ste mi ulepsale dan.

Na momenat sam osetila,kako je coveku malo potrebno da utesi svoju bol.Valjda je osetila razumevanje sa moje strane,ljudsku toplinu...nema cene,kad ti se neko zahvali za tako malo sto mu slucajno ucinio.

Zasto jad...toliko ljudi nosi svoju bol,i boji se u ovom svetu biti neshvacen...mozda bi manje bilo beskucnika,drogerasa,prostitutki,alkoholicara kad bismo nekoga razumeli a manje osudjivali.

Osudjuje nas ego,dusa uvek razume ona zna da postoji razlog zasto je neko takav kakav jeste... 

U aprilu pao sneg...neobicno,ocekivano?Nekome vreme remeti planove,razpolozenje.

Zasto vreme kvari nase razpolozenje?Kvari ako ocekujemo da mora biti kako mi zelimo,ako se neznamo nositi sa situacijama koje nam ne odgovaraju.

Najvise i pricamo o vremenu,kada neznamo o cemu bi onda kukako na vreme,kakvo je...poludela priroda.Nista nevalja,nema zime a paklene vrucine.

Zapravo vreme je izgovor....ako smo dobro razpolozeni vreme nema nikakve veze,mi se u svakoj vremenskoj situaciji snalzimo,prihvatimo i gledamo kako provesti taj dan sto moguce najbolje.

Sigurno pamtite vremena kad vas vreme nije remetilo,verovatno ste bili spokojni sa sobom.

Vreme nema veze sa nasim razpolozenjem vec sa nama. 

Kad posmatram ljude gde rade,primetim dosta koji zrace nezadovoljstvo.Poneki me primami kad osetim,ovaj covek voli svoj posao.Ali zasto je toga manje?

Nauceni smo,da trebamo zavrsiti skolu,da bi "radili bolji posao".E sad kako je na trzistu rada ponekad tesko,mnogi se prihvacaju posla koji ih i bas ne zanima,nego vise iz potrebe.

Razlicite su potrebe...naravno na prvom mestu je plata,staz,da radis nesto,druzenje.

Zasto mnogi ne tragaju za poslom koji vole?Misle,da je to soludo da je zivot tezak,da trebas biti srecan da imas samo posao.Dali misle da njihova masta ili zelja nemoze da se realizuje,sta ce reci drugi.

Zasto se posao u vecini anazra kao nesto sto covek treba da ima ali ne nesto sto zeli.Pa i kad su upitanju veze samo "negde da se uvali"da ne bude nezaposlen?!

Mnogo bi bili priduktivniji kad bi mnogi radili nesto sto vole...ali negde kao da je to masta,nestvarno,nemoguce...radije se drzi "sigurnog"i tako iz dana u dan,godine ...

Srecni su oni koji rade nesto sto vole,tako su produktivniji i ulepsavaju nekome dan,cineci dobro pa makar to bio osmeh. 

Svi smo mi jako pametni.Najpametniji smo onda kad dajemo savet drugima,tad kao da imamo visak hrabrosti pa drugima savetujemo kako i sta da urade.Jer toliko smo pametni a ovaj drugi nije....koja iluzija ega.Mi govorimo nekome iz svoje perspektive.

Ako je neko ima debelu zenu mi ogovaramo,kako je mogao naci bolju.Ako je neko sa pijanicom mi se cudimo,kako je sebi dozvolila nepostovanje.Ako neko nece da radi mi ga smatramo lenim.Ako neko kaze svoje misljenje mi ga smatramo cudnim itd.

Valjda bi svaka punoletna osoba mogla,da pokaze trunka zrelosti nego "solenje pameti".

Zena i koja je sa pijanicom ima svoju pricu zasto....mozda je njezin otac bio pijanica,pa nema drugog modela muskarca,mozda se i ona potajno nada da ce se promeniti...u svakom slucaju nema postovanja do sebe.Ali nemozemo mi njoj sa soljenjem pameti promeniti situaciju.Tek kad ona bude zelela...do god njoj odgovara treba je pustiti.

Zasto mislimo da neko ako ne zivi po nasem.merilu nema svoju glavu?Zar mi mislimo,da smo mi u pravu?Samo zato sto tako mislimo a nemozemo da dokazemo?!

Pomoc se nepruza onome kojo ne trazi.Svako ko je trazio pomoc,dobijo je. 

Ranije sam mislila,da je siromasan onaj koji nema sta da jede,obuce,nema osnovnih materialnih stvari,nema kupatilo itd.

Danasnje siromastvo se razlikuje samo po jednoj stvari....ljudi imaju to sve,cak imaju i pametni telefon,kola,obuku i nike patike,trenerku ali su siromasni.Zasto?Neko bi rekao to je srednji sloj...Nije!

NIJE...ova grupa ljudi nemote da prezivi od svog rada.Oni rade i vredni su ali nisu dovoljno placeni.Ova grupa ljudi je jako prisutna.Zasto?Jer zive u "vremenu koje vise ne postoji".Ova grupa ljudi koja je vecinska ubedjena je,da je njen osnovni zadatak negde se zaposliti i biti do.penzije.Veruje,da je to ispravno i nada se da ce biti jednog dana ono vreme koje je proslo,da ce moci da zivi od svoje zarade.Ova grupa ljudi zivi u proslosti,pamti kad je radnik bio zasticen,imao prava....na bogate gleda kao zlikovce,zrtve,nepravdu...tesi se govoreci "da je novac los"jer bogatstvo je prokleto.Kao da je usao Djavo u coveka.

Ova grupa ljudi najvise veruje u boga.Koje drzave najvise se mole?One koje su siromasne.

ALI oni su ubedjeni,da sam ako se muce na zemlji da ce jih bog pogledati.

Na nama je,da promenimo razmisljanje kako bi se izvukli iz siromastva.Oni koji su  ovo shvatili nisu siromasni. 

Danas sam po prvi put istinski videla svoje brige.Ranije sam se nesvesno brinula a da nisam tacno znala za sve sta.I kad sam videla brige svoje rekoh stvarno jih ima puno....Brige su kao neki znak odgovornosti.Tako smo vaspitani ako brines onda si "odgovoran".

Stvari se uvek nekako rese....mozda ne uvek kako mi zelimo,Ali zasto brinuti?Misleci da stvari drzimo pod "kobtrolom"da smo "odgovorni".

Brigama nema kraja....pozavidim ljudima koji "ne brinu"ili mi samo tako deluju.Pozavidim deci narocito manjoj sto znaju uzivati u trenutku,za njih ne postoje brige oni se prepustaju svakom trenutku.

Briga nam oduzima biti prisutan u trenutku,jer nase telo je sada tu a mozak ko zna gde.

Vec sam pisala o tome da mi nismo telo. Da smo bice u telu koje zapravo nikad ne umre.Imamo um imamo duh....a ko smo onda mi?

Mi smo svest.To smo mi.Mi smo onaj deo sto posmatra, sto razume, prihvaca, shvaca itd. Svest smo mi.

Posto smo na pocetku revolucije duhovnosti.I prvi put se susrecemo sa tim pitanjima a ko smo zapravo mi.Danas se sve vise ljudi budi. Znajuci da nisu dosli na ovaj svet samo placati racune i umreti.To nas je dovela svest.

Mi imamo dva dela u sebi um i duh i naravno telo.Svako od njih nam sluzi.A mi smo onaj deo sto posmstra,sto vidi spolja...svest.Zato nam se desava kad nesto osvestimo da nam je kristalno jasno,kockice se posloze.

Do tog dela dolazi kad se um i duh usklade.Svesti nisu iste,mogu da budu ali nemora da znaci.Ako smo svestni nasa svest raste iz dana u dan i tako napredujemo.Bogatiji smo,a to dusa zeli.Ona zeli iskustva.

Dugo smo se bavili mnogim stvarima kao sto su hemija,tehnologija,medicina itd ali zaboravili smo se upitati ko smo zapravo mi.

Tek smo na pocetku odkrica....bice revolucija kad napokon  veca masa odkrije. 

Neretko cujem kod zena ovu izjavu "promeniti ce se on,..."U ovo najvise nade polazu zene,barem koliko ja primecujen.Kad sam sa nekom na kafi i kad prica o problemima sa deckom ili muzem;kolika nada u ocima ili pre uteha "valjda ce se jednog dana promeniti kad...hm kad?Kad se vencamo? Kad budemo za sebe? Kad budemo imali dete?jos jedno dete hm mozda sina?Hm da promenit ce se kad odemo od svekrve..itd.

 I vidim ocaj i nadu u istovreme...trazi potvrdu od mene "da promenit ce se".Nekad stvarno neznam sta da odgovorim...jer ja neverujem u promene.

Razumem ja te devojke i zene...ali postoji jedno jako bitna stvar,da se niko ne menja radi nekog vec radi sebe.Zabluda je ako neka devojka misli da ce se neko promeniti radi nje,nece...takav je kakav je u tome je poanta prihvatiti ga kakav je ili ostaviti.

Onda vidim kad se "navodno promene"te zene toliko hvale i velicaju njegovu promenu da pomislim dali stvarno veruju ili zele da veruju.Naravno,ta iluzija traje kratko i tako u krug...ona zvoca ob se pravda..pa se "promeni"pa ponovo po starom i tako se vrti zacarani krug.

Onda vidjam brakove gde je mama bitna....vise slusa mamu nego zenu. I zena se nada kako ce jednom shvatiti da je odrastao i da je ozenjen,da mu sad netreba mama...

I onda ja razbijem zabludu...nije ljubav sve sto vidis.A nekad sam verovala da je sve ljubav,valjda sto ja nisam htela pristati na bilo sta.Bolje biti sam nego bilo skim. 

Svako ko je debeo sem zdravstvenih razloga je debeo jer ima problem.Hrana mu je uteha.Hrana je jaca od bilo koje dijete.

Ranije nisam posmatrala na taj nacin ljude.Debeli su pa sta,valjda se neopterecuju time,vise vole da uzivaju u hrani.Ali tome nije tako....znam da kad sam cula da negde u Americi cak ne primaju debele ljude na posao jer smatraju,da kad nisu sposobni o sebi da vode racuna kako ce o firmi.Sto je meni bio absurd...

Kad se vratim jedno desetak ili jedanest godina,kad sam se ja udebljala.Tad sam bila u nekom haosu i stvarno mi je hrana bila uteha,tad nisam ni razmisljala o unosu hrane samo sa bi se utesila...i onda sam resila da smrsam jer se sebi nisam dopala sa viskom kilograma.I danas imam 10 -12 kg manje.Nekima sam premrsava ali tako sam ja htela.

Moje iskustvo sa dijetama je bilo uvodjenje dorucka i nevecerati kasno.I toga se drzim i dan danas.Meni kilogrami nisu silazili naglo vec 2kg po godini kao sto sam i 2kg po godini debljala.

Sto mi je najzanimljivije kod debelih ljudi sto oni krecu svaki sledeci dan na dijetu.Ali nikako da smesaju...izgovor jim je nemogu.U prevodu necu jer mi je hrana uteha.

Iza svakog viska se krije emocionalna tuga....da bi se zaista smrsalo treba prvo ona da se resi. 

Bas sam danas razmisljala o temi kako su danas ljudi sve vise zatvoreni....i sad preko tv cujem,zasto je to tako..

Mislim,da je to tako jer zivimo u materijalnom svetu.I zivimo pod ogronim pritiskom,osecaj prihvacenosti i razumevanjem.ovde izostaje....sto veci pritisak vise zatvaramo.Ne zelimo,da neko vidi nas "neuspeh".Da vidi nas nesrecan brak,materialnu situaciju,...jer odecamo nepripadnost ako nismo uspesni u segmentima zivota.

I bezimo u virutalni svet...tamo mozemo biti ono sto zelimo biti.Ove mreze su super stvar prikazivanjem iluzije zivota kojeg zivimo.Neki drustvene mreze koriste kao promociju "kako ja uzivam"neko da uviruje u tudja zivota.Oni koji ne zele imati brane se da jih ne zanima...jer se plase sta ce videti i sta imaju oni da pokazu.

U ovom drustvu se siri nepripadnost....kako osecamo nepripadnost mi se zatvaramo.Nisam ja postigao nivo "pripadnosti".

Raste depresija i usamljenost,droga i alkoholizam.

Lek...da se pocnemo otvarati,shvaticemo da i drugi imaju problem sa tim,obakruzit se ljudima koji razmisljaju kao mi ...iskrena prijateljstva traziti ne iz koristi.Ko ima prijatelje iz koristi oseca se usamljen...

Ja sam zatvorila vrata nekim "prijateljima"iz razloga jer zelim otvoriti vrata iskrenim.I nasitila sam se "glume"i klimanjem glavom.. .koja je sloboda biti ono ko jesi,kad te neko prihvaca bas onakav kakav jesi... 

Secam se izjave Dine Merlina "ovo sto ja danas radi ima svoju pricu"ovu recenicu sam.prepoznala kao istinu.

Svako od nas sta je danas i cime se bavi ima svoju pricu...npr.Starleta...ako je ona bavi time ima svoju pricu,mozda je imala lose detinstvo,odrasla u domu,ostavijo ju otac,nikad nije osetila sta je ljubav itd brdo razloga zasto ju je danas dovelo do tog zanimanja.

Tako bilo koji posao ili nacin zivota.. ...neko je danas doktor jer su svi u porodici bili lekari pa misli da treba i on da nastavi tim putem.

Neko je danas poznati sportista jer je hteo da bude u necemu najbolji,ili prilika da pobegne iz siromastva...uglavnom sve ima svoju pricu.

Mozemo i sebe upitati zasto ja danas zivim ovako,zasto se bavim ovim poslom ima svoju pricu.... 

Ja sam cesto pisala kako je um nas najveci neprijatelj.Donekle jeste tacno.Jer u umu stoje svi oni programi koje smo gutali od malena pa do dan danas.Kad osetite ili shvatite da u vama postoje dva dela um i dusa.Ona znate,da oni stalno komuniciraju sa vama.

Ovo zna i da zbunjuje koga slusati?Jer um je onaj deo "upozorenja"a dusa je onaj deo "zelje i ispunjenja".

Da bi izbalanisirali "pravu odluku"potrebno je pogledati i um i dusu.Npr.Mi zelimo ferari.I sad um kaze to je preskupo,opasno,nije za tebe, itd...a dusa kaze ja volim brzinu,ja zelim da se vozim u tom ferariju jer ga nemaju svi,ja znam da cu voziti oprezno.

Dusa treba da cuje "upozorenja"ali ne kao kocnicu vec,da je svestna da postoji i drugi deo na koji treba da racua.Jer ako se prepustimo masti i ne sagledavamo iz jos nekog ugla moze doci do razocarenja.

To je onaj deo kad,mi nesto uporno zelimo i necemo da cujemo "upozorenja"na kraju se ispostavi da se razocaramo u tu istu stvar.

Jako je bitno izbalansirati i uskladiti se.Jer mozda nije sve tako kao sto nam se cini.Ako nesto previse velicamo sledi razocarenje u bilo cemu... 

Fatalna glumica Tanja Boskovic.Juce sam odgledala emisiju Balkanskom ulicom gde je bila ona,pa sam gledala zivot u trendu,tv lica...i gledam ja nju,zena ostavlja bez daha.

Ona se uposte ne dici lepotom.Ona sebe i nesmatra "lepoticom".Ona svoju lepotu nije iskoristila kao sto bi vecina lepih glumica.

Izabrala je slobodu.Nije bilo lako ali sloboda ima cenu.

I danas sa 60 i kusur godina ima toliku mudrost zivota,koja te fascinira. Necu reci,da se sa njezinim svim stabovima slazem ali je dostigla mudrost.Dali zahvaljujuci glumi ili zivotnim padovima,koji su joj doneli mudrost.

Postavi sebi covek pitanje.Da je vise ovakvih ljudi kojima se divimo kad pricaju jezikom duse,da si nam.oni idoli.Da se zapamte,da se na njih rado secamo.Koji nas podsecaju ko smo mi i koje su zapravo prave vrednosti zivota.

Posto smo mi dosli na ovaj svet po iskustva,upoznati sebe...i tako u krug,taj proces se ponavlja sa rodjenjem i smrcu.Nema mu kraja....mi biramo koja iskustva zelimo upoznati jer dusa zeli iskustva.

I sad zanimljivo pitanje...sta se desi kad "upoznamo se"brdo puta smo se radjali i umirali dali zelimo i dalje iskustva?Neke duse zele da se vrate u isto telo,neke duse zele drugo telo ista iskustva.

Ali po cemu se razlikuju?Po tome sto imaju potrebu deliti iskustvo "ucitelji zivota"zele druge podsetiti ko su.Gledaju na smrt drugacije?Lakse prihvacaju neke stvari....po tome se razlikuju. 

Svako ljudsko bice stremi ka boljem zivotu,nada se da ce jednog dana biti bolje....nada je zadnja koja umire.

A sta se desi sa onima koji samo ostaju u nadi....cekajuci,da e doci "bolje vreme"i da ce napokon ziveti bolje.

Sad ovde ima vise kocnica;neko misli,da ne zasluzuje bolje i da treba biti zadovoljan sa malim,neko nema obrazovanje pa misli,da treba da bude zadovoljan sa malim stvarima,neko se bori misleci ako ja "rintacim ko konj"da me ceka neka nagrada.Svi ti profili ljudi ili slicni njima zapravo zive u"svetloj buducnosti"a losoj sadasnjosti iz dana u dan.Cekaju ,da se kockice posloze sto je najveca iluzija uma.

Nisu to glupi ljudi,oni su jako dobri cak predobri do drugih a losi za sebe.Svako je bolji nego oni sami.Imaju potrebu za dokazivanjem kako bi bili prihvaceni.

Ovakav nacin razmisljanja i zivljenja zna da prelazi iz generaciju u generaciju.Jer svako razmisljanje koje mi danas imamo smo pokupili veci deo od kuce pa od okoline.

Lanac razmisljanja se moze pretrgati ako pocinjemo svestno razmisljati "a zasto ja nezasluzujem bolje"i tragati za uspehom....za boljim zivotom.

Cak i bezanje nije bolji zivot,ako promenimo zemlju zbog "vece plate"mi necemo ziveti tamo bolje jer imamo i dalje isto razmisljanje.Vuk dlaku menja a cud ne.

Da bi zaista promenili potrebno je sagledati izvor i razumeti,da bi se mogao odpustiti i krenuti dalje.