Svako ljudsko bice stremi ka boljem zivotu,nada se da ce jednog dana biti bolje....nada je zadnja koja umire.
A sta se desi sa onima koji samo ostaju u nadi....cekajuci,da e doci "bolje vreme"i da ce napokon ziveti bolje.
Sad ovde ima vise kocnica;neko misli,da ne zasluzuje bolje i da treba biti zadovoljan sa malim,neko nema obrazovanje pa misli,da treba da bude zadovoljan sa malim stvarima,neko se bori misleci ako ja "rintacim ko konj"da me ceka neka nagrada.Svi ti profili ljudi ili slicni njima zapravo zive u"svetloj buducnosti"a losoj sadasnjosti iz dana u dan.Cekaju ,da se kockice posloze sto je najveca iluzija uma.
Nisu to glupi ljudi,oni su jako dobri cak predobri do drugih a losi za sebe.Svako je bolji nego oni sami.Imaju potrebu za dokazivanjem kako bi bili prihvaceni.
Ovakav nacin razmisljanja i zivljenja zna da prelazi iz generaciju u generaciju.Jer svako razmisljanje koje mi danas imamo smo pokupili veci deo od kuce pa od okoline.
Lanac razmisljanja se moze pretrgati ako pocinjemo svestno razmisljati "a zasto ja nezasluzujem bolje"i tragati za uspehom....za boljim zivotom.
Cak i bezanje nije bolji zivot,ako promenimo zemlju zbog "vece plate"mi necemo ziveti tamo bolje jer imamo i dalje isto razmisljanje.Vuk dlaku menja a cud ne.
Da bi zaista promenili potrebno je sagledati izvor i razumeti,da bi se mogao odpustiti i krenuti dalje.