Jad
Do sad u svom gradu nisam primecivala beskucnike,jako siromasne ljude,ljude koji su tuzni...
Kako sam danas bila napolju sa svojom cerkom i pored nas na klupi je sedela jedna starija oko 60godina zena koja je pila pivo.Osetila sam,da joj je malo bilo neprijatno pa ju nisam htela da gledam....smeskala se ona mojoj maloj,kako je crtala na podu kredom...
Nisam je osudjivala,na momenat sam uhvatila njen pogled ka dole na pod,delovala mi tuzno bez obzira sto se je smeskala...
Kad smo krenule rekla sam maloj"reci teti papa"i ona nam uzvrati hvala vam sto ste mi ulepsale dan.
Na momenat sam osetila,kako je coveku malo potrebno da utesi svoju bol.Valjda je osetila razumevanje sa moje strane,ljudsku toplinu...nema cene,kad ti se neko zahvali za tako malo sto mu slucajno ucinio.
Zasto jad...toliko ljudi nosi svoju bol,i boji se u ovom svetu biti neshvacen...mozda bi manje bilo beskucnika,drogerasa,prostitutki,alkoholicara kad bismo nekoga razumeli a manje osudjivali.
Osudjuje nas ego,dusa uvek razume ona zna da postoji razlog zasto je neko takav kakav jeste...