Samo nam fali to prokleto RAZUMEVANJE
Nesto razmisljam,koliko smo otudjeni u ovom drustvu....sve imamo,revoluvionarne stvari sto je ikad imalo covecanstvo a nikad toliko usamljeniji.
Pa nije ni cudo sto je depresija bolest savremenog vremena u kome trenutno zivimo.Tako smo zaboravili ko smo ,sta smo,cemu sve ovo....vise se gledamo egom nego dusom.Puni smo predrasuda,osudjivanja a ni da neznamo zasto to radimo,tek tako iz navike?!da budemo uPRAVU...pametni smo i najpametniji,mi najbolje znamo...ah taj ego.Ego se krije iza materialnih stvari,silikona,kilo pudera,misica itd.
Sta je ispod koze...tuga,jad,ocaj..to niko nevidi koliko smo mi zapravo nesrecni i da okolo nosimo masku,daje ci nam prividan osecaj ja sam bolji od drugih,kako li nas ego laze.
Svi smo mi od krvi i mesa,bojimo se pokazati svoje "slabosti"tj ljudskosti,da nas ne bi neko osudio jer vec mi sami dovoljno osudjujemo.
Kad nas neko pita kako si,Kazemo dobro iako tako nismo,samo da izbegnemo pitanja zasto?Kao da oni neznaju zasto,a istu muku imaju....nemaju razumevanje.
Gde je nestalo to razumevanje?Kad smo rekli zelim biti kao vecina,pokolebali se normi drustva,toliko smo.bili siromasni jurili materialne stvari,da smo zaboravili na razumevanje koje nas uistinu cini srecnim.
Zar je tako tesko nekoga saslusati a pritom ga neosuditi...jeste,nazalost jeste...zato imamo mali broj pravih prijatelja...ali nekad sta sve zovemo prijateljem?!zapitali bi se.
Zurimo stalno zurimo,tesko nam.je zastati pitati kako si?Nema se vremena,bice jednom....samo jos ovo,pa jos ono...onda cu.