Niky

Sebi i svojim iznjima cu danas dozvoliti slobodu, da budem onakav kakav jesam i da dozvolim drugima, da budu bas onakvi kakvi jesu.

Nikome necu usiljavati svoje stavove, sta da rade. Necu na silu resavati probleme, jer cu si nakopati jos dodatne.

Danas cu pokusati uneti u svoj svet, svet bez sigurnosti.Prihvatit cu svaku nesigurnost, pa ce se tako problemi sami od sebe resavati, bez zbunjenosti, nereda, haosa. Sto vise ce mi se ciniti svet nesiguran, vise cu u sebi osecati sigurnost, jer nesigurnost je put gde lezi sloboda. U mudrosti nesigurnosti ja cu pronaci sigurnost.

Koracat cu po svim mogucim putevima i prepustit cu se ushicenju, gde mogu naci ako se otvorim za mnoge mogucnosti. Tek kad budem krocio u polje prilika, dozivet cu draz, pustolovinu, carobnost i tajanstvenost zivota. 

Stvarno se sve vise uveravam kako svi  negledamo isto  na neke stvari. Neki naprosto zive sta ce drugi reci ili da se svide drugima.

Tako se ja jutros nadjoh sa "drugaricama"na kafi.I sad posto je jedna trudna i u bolovanju (zbog rizicne trudnoce),tj vestacka oplodnja. I nju sad brine kako ce upisati dete u vrtic sa 11 m to bi bilo u aprilu sledece godine. Ona je sad u 6 m trudnoce. Kazem ja njoj ti bas sve unapred razmisljas. Kaze ona meni,pa oboje radimo treba dete u vrtic u april mesec.Ok,razumem, znam da reba ali polako....najgore od svega sto se ona vec raspitivala da upise, da dobije mesto. Na sta su joj odgovorili, da nemoze da upise nerodjeno dete.Razumem ja, da treba posao, sve meni to jasno...nego mi vise deluje"ma da i ja konacno imam dete da vide drugi",eto to reseno on u vrtic ja na posao, jedva cekam da se porodim".

Kazem ja njoj,jel ti mama kucj mozda bi ti ona mogla da pricuva. "Necu nju da zamaram, ona ce ga cuvati kad bude bolestan,da nemoram na bolovanje".

Neznam,zar majka koja je tesko ostala trudna vec sad razmislja gde ce sa detetom, kad zavrsi porodiljsko. Sve ja to razumem,da treba da se vrati na posao. Ali dali je dete posao...eto imam ga ali ja moram da radim.Nemam ja vremena za dete, posao je bitnije.Dete sam trebala da imam, da vide drugi.

Kazem ja to danas bratu i njegov komentar je bio "meni se vec sad sazaljava to dete".

Meni iskreno je porodica na prvome mestu, znam da se ne zivi od vazduha. Ali niko nas nije terao da imamo dete, dete nije stvar. To je jako velika odgovornost. Svi mi kod sebe treba da rascistimo koji su nam prioriteti u zivotu.

Strah od gubitka posla je danas neretka stvar, ali strah da nam dete bude usamljeno nije. Mozda je to mene pogodilo posto znam.kako je biti usamljeno dete, koje je trazilo paznju ali je nije dobilo zbog obaveza, problema itd, ali sam imala hrpu igracaka, koja mi nisu znacila.