Biti drugaciji
Neznam dali neko od vas ima osecaj da je "drugaciji"nije to izgled nego gledanje na zivot.
Ja sam se jos kao mala devojcica osecala drugacijom,cudnom?!Spolja se nije primecivalo vec unutra u meni,sva ona pitanja zasto je to tako,zasto sve ovo nisam dobivala odgovore....znala sam samo da postoje pravila i "pravi put"po kome trebamo svi da idemo,kako bi bili "uspesni"u zivotu.
Ja sam oba od tih gde vecina ja idem gde manjina,to me je pratilo jos od detinstva bez objasnjenja zasto?Verovala sam duboko u sebi,da nije dobro gde ide vecina vec da imam svoju glavu,pitati sebe dali je to dobro ZA MENE...dok su se vecina u mom okruzenja rukovodili "kalkulacijski"ili kako vecina razmislja,ja se sa time nisam slagala...pratila me usamljenost i nerazumevanje.
Naravno,dok u ranim 20-tima sam rekla e sad ce biti kako ja razmisljam...tezak put,treba hrabrosti i vere u sebe.
Danas ovo pricam javno jer se vise ne osecam cudnom,znam da sam u grupi manjine ali cudna vise nisam jer upoznajem sumislonike,i dobivam osecaj kao da se svet menja...da se konacno otvramo.
Shvatila sam i lekciju,da neko me nece nikad razumeti jer zivi duboko u svom uverenju i to je ok.Ako je nekome takvo razmisljanje ok onda ga treba pustiti,a ne objasnjavati uzalud.Jer ti ljudi naprosto necuju....