Niky

Nesto mi juce palo na pamet kako.mi stvarno nismo telo...osetila sam ovo kao istinu. Nama telo sluzi, to je nase "odelo" i kada mu prodje vek trajanja mi obucemo novo.

Njega treba negovati jer nam ono sluzi....treba paziti sta radimo sa njim,jer to govori o nama kakav odnos imamo do sebe;govori nam nase telo.

Kad bi ovo zaista osvestili koja je funkcija tela mozda bismo ga i zavoleli. Shvatili bi zasto nemozemo svi imati isto telo i da je uzaludno trosenje energije imati telo kosto ima neko.Shvatili bi,da je ono jedinstveno i sa smo ga mi izabrali svesno,samo sto se sada nesecamo.

Telo ce puno odkriti o nama,koliko sebe volimo, sta mislimo o sebi....okolo mozemo glumiti ali koza i nase telo nas kad tad izda.

Svi koji ispravljaju svoje telo raznim esteckim hirurgihama govori o njima kako ga neprihvacaju tj neprihvacaju sebe onakvi kakvi jesu.

Zato "lepotice"neznaju da stanu jer.misle da treba nesto izvana promeniti kako bi bile zadovoljne.Sve je iznutra.

One ili oni koji najvise trose energije na svoj "vestacki"izgled su zapravu najprazniji iznutra.Nisu sebe prihvatili kakvi jesu.

Neznam dali neko od vas ima osecaj da je "drugaciji"nije to izgled nego gledanje na zivot.

Ja sam se jos kao mala devojcica osecala drugacijom,cudnom?!Spolja se nije primecivalo vec unutra u meni,sva ona pitanja zasto je to tako,zasto sve ovo nisam dobivala odgovore....znala sam samo da postoje pravila i "pravi put"po kome trebamo svi da idemo,kako bi bili "uspesni"u zivotu.

Ja sam oba od tih gde vecina ja idem gde manjina,to me je pratilo jos od detinstva bez objasnjenja zasto?Verovala sam duboko u sebi,da nije dobro gde ide vecina vec da imam svoju glavu,pitati sebe dali je to dobro ZA MENE...dok su se vecina u mom okruzenja rukovodili "kalkulacijski"ili kako vecina razmislja,ja se sa time nisam slagala...pratila me usamljenost i nerazumevanje.

Naravno,dok u ranim 20-tima sam rekla e sad ce biti kako ja razmisljam...tezak put,treba hrabrosti i vere u sebe.

Danas ovo pricam javno jer se vise ne osecam cudnom,znam da sam u grupi manjine ali cudna vise nisam jer upoznajem sumislonike,i dobivam osecaj kao da se svet menja...da se konacno otvramo.

Shvatila sam i lekciju,da neko me nece nikad razumeti jer zivi duboko u svom uverenju i to je ok.Ako je nekome takvo razmisljanje ok onda ga treba pustiti,a ne objasnjavati uzalud.Jer ti ljudi naprosto necuju.... 

Nisam skolna verovanju tako zvanim vidovnjacima,crnih magija koji se nabacuju pa skidaju.

Juce sam.prvi put cula od strucne osobe sta je zapravo "crna magija".I da se ona stvarno nabacuje ....ali ne onako kako nas "vidovnjaci"uce ili govore.

Crna magija je kada nekome kazemo npr.Ako me ne budes slusao desit ce ti se to i to....ako ne budes takav,sam ces snositi svoje posledice ne racunaj na mene...crna magija je upozorenje sa "proklestvom"....da bogda ti se desilo to i to..tako se nabacuje crna magija tj grizna savest.

Grizna savest nije nista drugo nego crna magija.Uvek kad nesto radimo ili zelimo da uradimo osecamo kako.mozda nije dobro;da smo trebali poslusati upozorenje...zato su nekad ishodi kakvi ne zelimo jer smo dobili crnu magiju.

Kako se skida neznam hehe.... 

Osecaj usamljenosti nije redak slucaj u nasem drustvu. I ja spadam.medju onim usamljenima i bez razumevanja okoline.

Pitala sam se zasto je to tako,kad bi moglo biti jako jednostavno.Samo otvoriti srce,dusu i osetiti sve radosti zivota i drugih ljudi u okruzenju.

Jos uvek smo u partrihalnom vaspitanju,oseti se njegov uticaj...naravno,da se u vecim sredinama manje oseti nego u manjima. Partrihalno vaspitanje zvuci lepo, ALI ima dosta ogranicenja,gde se gubi sloboda.

Onome ko odgovara ziveti po pravilima i da su stariji upravu,da treba postovati tradiciju ok,ako je vama ok.Ako neosecate ljutnju,krivnju,mrznju sto je tako vama onda godi

Govorim onima kojima ne godi ziveti po "pravilima"oni nailaze na nerazumevanje sa strane okoline i na usamljenost.

Moje duboko ja,se neslaze sa pojedinim ogranicenjima koje se namecu.Nemogu se ja sloziti,da je muskarac glava kuce,da treba da slusam starije od sebe bez obzira dali ja mislila tako, nemogu ja slusati svekrvu kao da mi je majka,mogu je postovati i ona mene,nemogu samo ja cuvati dete jer sam zensko,nemogu ja biti samo kuci dok.muskarac moze da seta okolo itd ima toga dosta.Kakva bi trebala biti kao cerka,snaja,zena itd...

Naravno,da ja nemogu da se druzim sa ljudima koji su tako vaspitani i misle da tako treba biti.Nismo na istoj duzini.

Po meni nepostoji razlike izmedju muskarca i zene.Ne postoji da je sin vredniji od cerke,ne postoji da mora zena uzeti muzevo prezime,ne postoji da treba samo ona da kuva i brine za decu,ne postoji da postujem onog ko mene ne postuje itd.

Ne zelim reci da sam upravu,zelim reci biram slobodu. 

Juce me spotakao status,ljubavi iz interesa. Sta sve neko zove ljubav.Nije ljubav sve sto se vidi...

Zasto je to tako,svako ima svoj razlog....neka devojka koja zivi u siromastvu i bitno joj je dokopati se bogastva,naravno sa gleda bogate kako bi se iz toga izvukla.

Neka devojka koja dopunjava 30 i kusur godina i.misli da joj je vreme za udaju i decu isto ce naci nekog ko tako razmislja.

Neka devojka koja je patriahalno vaspitana,misli da je muz glava kuce i treba da ga slusa.A njeno mesto je uz sporet i decu.

Sve su to duboki interesi,nema zu ljubavi.

Nekome se obije o glavu,pa tezi van kuce ono sto nema.Neke zene cekaju da ce se on promeniti,pa ga zato ne napusta ili finacijsko zavisi od njega.Da on je dzubre...a ko je dozvolijo,da se neko tako ponese prema nama?!

Sve to kreira,duboka uverenja...ako gledamo ljubav da je interes tako ce i biti,nikad necemo upoznati cari ljubavi.. koja ima razumevanje,podrsku i isti put kroz zivot,koji nosi dobro i zlo,i hrabro koracaju ne krivisi jedno drugo. 

Svi mi volimo da se nekome predstavimo u najboljem svetlu.Da svedocimo ono sto mislimo,da je prikladno itd...glumimo,da bi bili prihvaceni.I ja sam to radila iako bi se u tom momentu klela,da ja to neradim da sam uvek iskrena.

Kad sam upoznala momka tj danasnjeg muza....ja nisam tada znala,da se radi o nekome ko ce mi zivot promeniti.Ponasala sam se,sta me briga sta on misli o meni...bila sam ono ko ja jesam.Prvi put,sa sam pred nekim bila ono ko ja zaista  jesam,bez imalo razmisljanjasta ce misliti o meni.Kasnije kad smo vec bili.momak i devojka pitala sam ga a sta ti se to najvise dopalo na meni "zato sto nisi glumila".I tad sam shvatila koja je to SLOBODA,neko te prihvaca upravo takvu nesavrsenu,nema potrebe glumiti da si "savrsen".

To je ogromna sloboda.....naravno,da sam kasnije primetila da oko sebe imam glumce i poceli su da mi se nesvidjaju.Zelim u svom krugu prijatelja isto,da imam ljude pred kojima moju biti ono ko ja zaista jesam...

Jako mi je drago,kad osetim kod ljudi,da prepoznaju moju iskrenost i neosudjivanje.

Ja danas 60% manje osudjujem nego ranije,jos radim ba sebi da taj postotak smanjim.

Biti pred nekim ono ko jesi je SLOBODA. 

Kad citam citate ili cak komentare na drustvenim mrezama primetim,sta kome fali...kako gleda neko iz svoj ugla.Iz par recenica se odkrije mnogo toga o coveku ako se zastane.

Kako svi gledamo,dozivljavamo na svoj nacin...tako i sudimo iz svoje perspektive.Nesto sto ja neodobravam,neko odobrava...neko ko ima ovako misljenje ja drugacije,neko namece svoje jet je uveren da je upravu,ali zapravo nije.

Nepostoji ispravno i neispravno.Jer svi gledamo iz svog ugla...kad to shvatimo,prestanemo odudjivati.

Kazemo ok ja ne bi tako ali ta osoba ima svo pravo,da postupa ili misli kako misli bez obzira sto ja nemislim tako.Jer ona je upravu is svoj ugla.

Zato ja nevolim da namecem svoje niti volim da meni neko namece.Mislim,da niko nema prava na to.Gledam,da se takvih osoba klonim ili ne ulazim u neke dublje razgovore.

Svi smo mi upravu,svako na svoj nacin...i svi imamo pravo na to bez obzira dali.mi gledali drugacije. 

Oni programi one misli sta ako bude...sta ako ne bude tako,brinem,samo da se ne desi to itd sigurno vam je poznato.

Kako uopste verovati u sebe u trenutku kad krenu misli sumlje...jedna misao druga treca cetvrta peta sesta haos u glavi.Razni najgori scenariji koji se jos nisu desili,nase predpostavke najgore.moguce...Kako jih zaustaviti?

Ima u nama onaj glasic onaj sitni glasic koji ga obicno ignorisemo.On se javlja,ako ga cujemo...trebamo obratiti paznju na njega.Sve ce biti dobro,verujem u sebe...znam i verujem svom unutranjem glasu da ce sve biti dobro.Afirmacije...

Verujem da ce biti dobro,osecam da ce sve biti dobro,znam da ja mogu to,verujem svemiru i prepustam mu se...

Koliko puta cujemo da mi je samo ovo,da nam je jos samo ovo...tezimo onoj iluziji kad budemo imali to to to da cemo biti napokon sretni.

Bas nedavno sam cula jednu rec od jednog coveka koji je tako zurio,tako borio da sredi sve to to to...e sad kad imam sve to,treba to odrzavati.Treba da brinem o vecim prihodima...a znam jednog koji ima veliko bogatstvo ali ne uziva.NIKAD u zivotu nije bio sa porodicom na odmoru,na rucku...svako na svoju stranu.Nezna da stane ..jos za necim traga.

Traga za cim?Iluzijom,da postoji taj famozan dan kad ce napokon biti srecan.

Srecan je istinski sretan kad zivi u trenutku,samo postoji u glavi nema "briga"prihvaca stvari kakve jesu tj gleda ih iz druge prespektive.Zna da sve sto ima je SADA,veruje da sve moze,veruje u univerzum da ce mu sve dati sta treba...zna da nijedna materijalna stvar ga nece usreciti ako u sebi nije pronasao srecu.

Pronaci srecu u sebi je nesto tezi posao,jer podlegnemo iluzijama koje se serviraju svakodnevno.Kako ce nas bas to usreciti...kad to dobijemo budemo srecni 2-3dana i ponovo tragamo za necimda nismo postigli taj osecaj i tako u krug.

Zivot je zapravo tako jednostavan nego smo ga mi komplikovali.Da nam nesto treba za srecu.Neki osveste da se vrte u zacaranom krugu pa ga prekinu i pocinju istinski da uzivaju u svakom danu necakajuci taj famozni dan,kad ce napokon uzivati. 

Ego,svi mi imamo ego...ego osudjuje,ego misli da je upravu,da je bolji,pametniji od ostalih...

Drugi ljudi nam sluze kao ogledalo....sve sto vidimo u njima zapravo smo to mi.Nase osude,nase neodobravanje...

Zato svi negledamo na istu stvar.Ego nas uvek uverava da je neko trebao ovako onako bolje itd.Kad gledamo dusom onda razumemo nekoga zasto je tako postupio,neosudjujemo...

Nikad necemo naci mir ili ego ljubavi ako nas bude vodio ego.Nikad!

Naci cemo mir,tek kada budemo na istu stvar koja nas je ranije nervirala gledali potpuno drugacije iz ega ljubavi.

Svi tezimo tom stanju...zato kupujemo,zato mastamo o tom famoznom danu kada cemo napokon uzivati kada nam se sve kockice posloze u zivotu...ali to se nikad ne desi.Zasto?Jer nije svrha zivota u tome...mozda nam neke stvari sluze ali nisu uslov za srecu kao sto nas je ego ubedio

Znate coveka koji je bogat i kaze...nisam srecan?Pobogu zasto?Covek ima sve.Sve da ali spolja.Nije sreca spolja vec iznutra...ali da bi to shvatili treba nam nesto vise iskustva,da bi poslozili neke stvari u glavi zasta sta sluzi i kako se postize sreca.

Ego ljubavi je stanje prisutnosti,prihvacanje sebe bas onakvim kakvim jesmo i prihvacanje drugih da su ono sto jesu.Tome stanju svi mi tezimo ali ne postizemo iz gore navedenih razloga. 

Jos jedna danasnja tuzna prica....otisli ja i brat sa malom u jedan trzni na rucak.

I kako obicno sedimo tamo gde ima igraonica za decu,da maloj ne bude dosadno. Uocili smo dete koje je sedelo u kucici sa rancem.

Kako je moja mala jela smatis bonbone,kazem ja njoj daj decaku jedan...kad ona nece,kaze da dam ja.I ok...pobudim ja njemu.On se sakrije nazad u kucicu Rekoh pustit cu ga,mozda se plasi nepoznatih.

Posle jedno 10 minuta mali izadao iz kucice i kleci na podu,tako se puze i gleda tuzno prema podu.

Pomislih ja dali ceka mamu, nevidim nikog...dali su ga ostavili tu da saceka dok nesto kupe.

Nedugo zatim svrati tata do njega i izgubi se....i ponovo decak puze po podu,tuzno gleda.Pogledao je i mene tuzno,ja i mala mu masemo da bi nam prisao.On samo sedi na podu i gleda tuzno.

Osetila sam tugu,kako je dete zabaceno...podsetilo me na one cigane sto prose.

Pojavi se tata,odveo ga sa sobom...taman kad smo posli ugledah njih u kaficu pored.Tata sa svoja dva druga i dete koje nezna sta bi od dosade.

Nije svako za decu...tata je hteo da pojije pice sa drustvom a mali da se igra tamo sam.Ali mali se osetio ostavljenim i zabacenim. 

Prvi maj praznik rada,vec odavno ne mirise kao dan koji se "ne radi" niti se ga tako dozivljava.

Ja sam 1 maj zadnjih 9-10 godina provodila tako,da sam isla na mini izlet 1-2 dana.

Ove godine nakon duzeg vremena sam kuci,tako se zadesilo da nismo mogli nigde,sto zbog kise i Uskrsa.

Malo mi bilo neobicno,ali sad kad pogledam stvarno nema veze gde si ako se osecas dobro.Nije da nije lepo otici negde,nego taj osecaj moze se postici i kuci.

Prvi maj cu pamtiti po kisi,hladnom vremenu i po osecaju da nije vazno gde si nego skim si,i kako prihvacas stvari.