Niky

Mi mozemo biti srecni,sto.jos imamo zdravu hranu jer u Evropskoj uniji prevladava losi kvalitet hrane.

U vecem delu Evropske unije postoje marketi kojo nude "smece"od hrane.Ta hrana za nas standard je tu negde mozda cak jeftinija.Dok u radnjama gde je kvalitetnija hrana je tek skupo i.mogu da si priusti bogatiji sloj ljudi.

Jeftina hrana,je bezukusna hrana.Imate osecaj kao da ne jedete jaje,hleb ili bilo koju namirnicu sve odprilike ima specifican jednak ukus.Ako je konzumirate duze vreme,mozete i da se naviknete.

U Srbiji jos mogu biti srecni ljudi sto jos mogu da jedu zdravu ishranu,koliko dugo vreme ce pokazati. 

Misterija zivot... sta je zivot,dali je zivot tezak,kako se ga zivi,dali postoji sudbina,dali postoji pravi put.Sve su to pitanja na koje trazimo odgovor,nekad ga pronadjemo pa se sokiramo,da nije ono sto smo mislili....da su nas pogresno ucili.

Nekad pa i dandanas veruju ljudi da je zivot tezak,da se "moramo"namuciti kako bi tamo u nekom raju "uzivali".Dali je to stvarno verovanje ili nailazenje opravdanja sto zive siromasno.

Zaboravili smo ziveti...mi mislimo,da trebamo materialno obezbediti kako bi mogli da zivimo.Dali je nekome uspelo?Nije niti hoce.

Mi zivimo danas,sve sto imamo je sada....zivot nam.nudi puno toga ako znamo da ga zivimo,nudi nam toliko ako primecujemo.To neznaci,da nemamo zivotnih izazova jer dusa trazi iskustva,kako bi bila mudrija.To neznaci da nemamo planove za buducnost,ali zivimo danas ne za sutra..jer ko zivi za sutra taj i ne zivi...jer sutra nema kraja...dok jos ovo pa ovo pa cu onda ovo....tako se ne zivi,pogresno su nas ucili.To se zove zivot zombija....

Jer ako smo iskreni nikad necemo "srediti sve"pa cemu tezimo ako imamo sve?Nicemu.Tad bi se zivot trebao zavrsiti?!A ne "uzivati"imam sad sve i uzivam?!to ne postoji to je iluzija...uvek ce biti izazova i tome nema kraja.

Mi zavrsavamo ovaj zivot,kad dusa dozivi svoje ispunjenje zasta je dosla u ovo telo...tad zavrsamo ulogu tela u kojem smo bili,odlazimo bogatiji ako smo ziveli zivot.

Neko moze umreti i sa 30 godina a da je ziveo,i doziveo ispunjenje nego neko sa 80 koji je zivotarijo....godine nas ne cine "naziveo"vec sta smo proziveli bez obzira na godine.

Postovanje....mi bismo svi voleli da drugi postuju nas,a mi njih da ili mozda ne.

Kad se radi o postovanju.Ima vise teorija.Jedna teorija da se gradi postovanje sa strahom...tako,da nam neko preti i mi ga postujemo.Takav vid postovanja je kod dece ili na poslu.Ustvari tu ni nema postovanja,vec manipulacija.

Ne gradi se ni postovanje tako sto mi ne postujemo nikog a ocekujemo da drugi postuju nas.

Postovanje se gradi prvenstveno do odnosa do sebe.Ako smo mi u stanju postovati sebe,biti sebi dosledni.Postovat ce nas i drugi.Ponekad znaci to reci i NE,za dobrobit sebe.Nece nas niko postovati ako popustamo,ako sebe stavljamo na zadnje mesto....mozda ce nas pohvaliti ali nece nas postovati jer mi prvo ne postujemo sebe.

Naravno,to izazi iz vaspitanja...postuj tog i tog jer je...budi poslusan;radan,vredan,uvek postuj starije,direktore,ucitelje itd bez obzira na njihovo ponasanje.I rezulat takvog ponasanja je,da nas drugi ne postuju. 

Svako ima pravo,da ima dece koliko hoce i kad hoce.Nema zakona,da ce vam zabraniti imati decu iako bi nekad bio i potreban.Ko zna mozda nam jednog dana i na tom planu naraste svest?!

Kad imamo prvo dete mi mu posvetimo svu paznju,nastaje problem.kad dodje drugo dete.Sad mi imamo malu bebu koja tazi svu nasu paznju a ovo starije dete dozivljavamo "starijim"trazimo da nas razume,da bude strpljiv...i naravno javlja se ljubomora,jer mu je mladji brat ili sestra preuzeli paznju.Ako ju nenadje kod roditelja,tu su baba i deda...ako ni oni nemaju vremena tu je ulica.

Ali uvek ostaje rana u podsvesti,koja se javlja svremena na vreme...dali obliku ljutnje do roditelja,takmicenje medju bratom ili sestrom.

Sta raditi,kako izbeci ovu ranu?Tako sto starije dete pripremimo na dolazak novog clana,ukljuciti ga kad se vi bavite bebom,da vam pomogne,dati mu doznanja da je i on bitan i vazan!Tako ce lakse prevazici ljubomoru i mrznju prema novom clanu porodice. 

Lepo smo se skolovali,idealizirali kako cemo dobiti posao i snova....sad smo na trgu rada,ceka nas surova realnost...mnogi se razocaraju kad je potraga za posao u pitanju.

Zasto?Jer nije dovoljan vas CV,nikoga to ne zanima niti zanimaju vase molbe,pitanje dali jih i citaju.Neki su ljubazni pa vam odgovore kako ste izmedju neizbranim kandidatima.Zudite da vas poslodavac pozove na razgovor i kad dodjete sa najboljom namerom dobijete odgovor javit cemo vam.odgovor putem telefona tj pisi propalo.

I.kad uspete dobiti neki poslic,mozda traje mesec,dva tri ili sezonski i tako u krug.Niko ne ceni moje znanje,....pocinje potraga za inostranstvom,nada obecana xy zemlja...odemo tamo neko,ako neznamo jezik prihavacamo jezike koji domacin nece...ustrajni,hrabri ne odustaju?!ko izdrzi....

E sad dolazi lepsi deo,kako se dobiva posao Pa PrEKO VEZE,jake veze...znam.ovog ja njemu ono sredim,mogu i da ga platim,neko.pecenje samo da mi zaposli sina ili cerku/to ako ima srece da dodjete do realizacije.Nije bitno znanje,samo da za nesto sluzis...

Neki se okusaju u samozaposlenju...pa kako jim krene,neki uspeju neki ne.Nada zadnja umire.

Problem postaje jos jedan,sto se mnogi upisuju na fakultete ne sto jih posao zanima vec sto su "dobre plate"i tako na trzistu rada imamo suficit i deficit...ali to je tako u tranzitnim zemljama,gde skolski sistem jos nije prilagodjen danasnjem trzistu rada. 

Prvi covek koji je ziveo u jami,vise licio na majmuna nego coveka...pa vreme Faraona,srednjeg veka,itd.. ..sve do danas.Koliko je covecanstvo napredovalo .....

Ja bih rekla malo...napredovali smo u medicini,tehnologiji,muzici,industriji itd.

Ali mi kao ljudi smo malo odmakli....vucemo tradiciju i obicaje sa sobom,naravno treba sacuvati tradiciju o nekoj meri ali ne u meri vekovima unazad.Gde je jos prisutno,u nekim mestima.

Tako,da smo tek na pocetku revolucije covecanstva....gde se pitamo ko smo zapravo mi,sta je zivot,koji je smisao,cemu sve ovo...tu jos nismo napredovali.

Ko zna kakav ce izgledati svet,kad budemo dosli do tog odkrica.Mozda ce biti raj na zemlji. 

Neko ima neko nema problem sa viskom.kilograma.Neko ce reci nemogu da se udebljam ili smrsam (psiholoski problem).

Ljudi koji pricaju da nemogu da se udebljaju obicno potiskuju emocije,ne izrazavaju jih...sve ostaje u njima,hrana koju unose pojedu.

Ljudi koji govore nemogu da smrsam,obicno lece svoju bol,tugu hranom jer osecaju konstantni glad.

Onaj ko zeli da smrsa treba da ima disciplinu,da jede dorucak i da ne vecera kasno.Disciplina je jako vazna,sebi reci NE!

Ako zelimo da smo vitki citavog zivota treba,da budemo vise gladni nego siti,jesti po malo vise puta...nikad se najesti.Disciplina!!!!!

Kako nam se metabolizam menja posle 35 godine,tek treba da bude veca disciplina!!!!! 

Lazno i pravo samopouzdanje kako ga prepoznati i kako poboljsati kod sebe...

Lazno samopouzdanje ima prisutan ego.Njega prepoznajemo tako sto se osoba obicno hvali tipa ego "bolja sam"dobro zaradjujem,najlepsa sam,znam sve,najpametnija sam ....ja se setim Jelene Karleuse,tako nesto da bude jasnije.Kada imamo potrebu dokazivati se drugima da smo najbolji.To je lazno samopuzdanje,te osobe su zapravo jako nesigurne u sebe ali spolja ne deluju tako,jer nose lazne maske.

Pravo samopuzdanje je vera u sebe,znate da nesto mozete,verujete da cete uspeti korak za korakom,neodustajete od svojih ciljeva jer verujete u njih uprkos strahovima koji vas prate.Ovaj deo meni postaje intetesantan,da samopouzdani ljudi imaju strah od neuspeha ali ga zovu "zdravi strah"znak da su na dobrom putu ida ne odustanu od svojih snova ili zelja.Tako se jaca samopuzdanje...veci snovi i veci strah od izazova ali nema odustajanja.

Ljudi koji ne sanjaju i postavljaju sebi ciljeve bez izazova,nikad ne zive svoje snove.Radije biraju "jednostavne"puteve kako ne bi doziveli strah od neuspeha.Lazno su zadovoljni sa svojim skromnim zivotom,obicno kazu da nemaju snove ili da su jih prosli.

Nije zlato sve sto sija,tako da nisu svi ljudi puni samopouzdanja iako vam na tren deluju. 

Sta je novac?Novac je papir koji ima energiju a ne vrednost!Jer svaka stvar za nas nema istu vrednost,neko je spreman platiti sliku 1 milijon evra dok drugome se cini cista glupost.Tako sa novac nema energiju.

Ono sto novac ima je energija...ako.mislimo da je novac proklet i.los onda svedocimo da ga nemamo,jer da bi imali znali bi sta nam.on donosi,koliko izobilja.mozemo imati ako imamo novac.Zato oni koji ga imaju zele jos i razmisljaju o njemu drugacije od onih sto ga nemaju.

Dali stedeti?Da,ako znamo zasto stedimo.Za letovanje,kupovina novog avtomobila i slicno u suprotnom nema smisla.Imati novac a ziveti kao slepac nema nikakvog smisla stedeti "za crne dane".

Dali trositi?Da,novac je energija...vise dajemo vise dobijemo.Stime nemislim trositi,rasipati jer onda novac odlazi.Sve sto postoji je energija i dobit cemo ako mislimo sa mozemo i da smo vredni.

Poznajem brdo ljudi koji imaju novac a govore kako ga nemaju,jer tako i zive. Njima je novac za crne dane i za ono sto "misle "da vredi trositi.Odricu se svojim zeljama sa nadom da ce neko videti njihovu zrtvu i nagraditi. 

Naravno,da su sve to nesvesni modeli koji se prenose od kuce i okoline.Da bi jih menjali treba da osvestimo...zasto nemam.novac,zasto stedim i zasto previse trosim?!

Kada gledamo ljude koji su po nama geniji mislimo,da su se takvi rodili...nemoze to svako,treba da budes takav i takav da bi mogao biti.

Kad idemo kod popa verujemo.mu ko u Boga,da je prosvetljen i da stvarno prenosi znanje od Boga.

Kada smo kod lekara njega smatramo drugim "Bogom" on zna sve sto se tice medicine;verujemo da je medicina u bozjim rukama.

Dali je ovo stvarno ili samo verujemo u idealizaciju...zasto ovo pisem.Kada sam juce posmatrala doktore sinulo mi samo jedno.Oni su obicni ljudi,oni menaju ono "bogovsko znanje"niti su dobili dar za to.Oni samo rade svoj posao bez obzira na skolu i ti bi mogla biti "bogovska'"ako bi zavrsila medicinu i to je sve.

Nista bolji i nista pametniji nisu iako su tako delovali vekovima.Zato danas naziv doktor nema tolikog ugleda kao nekad.Ranije su bili pop,Bog i doktor najugledniji poslovi i smatrali se,da su ti ljudi posebni od ostalih.

Zelim reci,da smo svi strucni za sve ako nas neko podrucje zanima.Nema toga sta ne bi mogli,svi smo mi jedno.Samo zavisi sta nas vise zanima da bi dobili to znanje... 

Depresija kazu da bolest broj 2 medju populacijom ljudi u svetu.

Svi smo mi nekad depresivni i to je ok,i to je stanje gde sebi treba da dozvolimo depresiju.

Zasto se javlja depresija sve cesce u razvijenom svetu?

-fb,pametni telefoni,skajp...su nam doneli otudjenost,sve manje je fizickih kontakta,otudjili smo se.Nemoze ni jedan pametni telefon ili fb zameniti vidjenje sa nekom dragom osobom,nemoze.Jer mi smo bica emocije.Kad pijemo tu kafu odajemo i primamo energiju,a to je hrana za dusu.

-prevelika ocekivanja.Zivimo u materialnom svetu,gde svi jurimo za parama,da bi imali to to to to....ako nam neki segment zivota neide mi se razocaramo,sebe kritikujemo,mislimo kako su drugi bolji od nas.Kad se vise druzimo sa ljudima,primetimo da nikome u zivotu "ne cvetaju ruze"da se i drugi "tesko"nose sa svakodnevnicom i ono sto cini zivot.Vidimo,da su nam stavljena prevelika i nerealna ocekivanja od zivota.

-idealizacija.Mozemo pasti u depresiju ako idealiziramo svog partnera,nacin zivota kao na filmu,porodicnih odnosa.Zato je vazno druziti se sa ljudima,iskrenim jer sve ovo pada u vodu,kad vidite da ste poverovali u iluziju,da postoji tako savrsenstvo.

Ima razloga za depresiju jos,ja sam navela ova tri koja su po meni nacesca razloga.

Lek je dozvoliti sebi takvo stanje i to je ok,obakruziti se iskrenim i pozitivnim ljudima,sto vise boraviti u prirodi,meditirati. 

Kad letujemo biramo obicno hotel.E sad tu su hoteli od 5* i nize...negde cak imaju celu ulicu jednih hotela sledecu 4* i na kraju ulica sa 2*.Neko bi rekao koliko para toliko muzike.

Kad se vozimo avionom ponovo koliko para toliko muzike,cak je i u vozu neko vreme bilo u kom kupeju sedis.

U nekim vecim.gradovima zna se deo grada gde zive bogati a gde siromasni.

Uvek se delimo po dubini dzepa....i svi se borimo,da ga imamo sto vise kako bi "vredeli vise".Ego nas ponovo razdvaja....

I tako su uvek siromasni besni i zavistni na bogate,kako su bahati,i kako je zivot okrutan prema njima.

Dok bogati veruju,da sve mogu...i ne zele da se druze sa siromasnima zbog negativne energije.

Kao i u svakom turistickom gradu uvek ce biti svirke za svaki dzep.Nekome je bitno da dodje u Hotel,pa makar on bio 2* nego da ga prodje zivot dok zaradi za 5* 

Danas sam imala prilku biti u jednoj proizvodnji,malo je ljudi bilo posto je nedelja.

Prosetala sam proizvodnjom objasnili mi sta se gde radi,sta rade zene a sta muskarci.

Sta sam ja tu osetila,sto me je navelo da i pisem ovaj blog.Osetila sam zalost,sazaljenje neznam kako da opisem..ja sam osetila kao da ti ljudi koji rade da su robovi,tako sam ja osetila;mozda se oni tako ne osecaju.

Kad sam se vracala kuci,bili su radovi na autoputu...u radnici koji su radili na cesti po ovoj vrucini.Isto sam osetila kako je krvav taj novac i kao da su robovi.Tako sam ja doziveli mozda se oni tako ne osecaju.

Obicno ti ljudi koji rade takve poslove veruju,da se novac i teskp zaradi,da je zivot tezak....

Po meni covek treba,da bira posao gde se vidi pa onda novac...jer kad covek radi posao koji voli novac ce sam.po sebi doci.

Ako radimo obrnuto,onda nam je ga zaraditi mucno i sam zivot nam je nepravedan i tezak. 

Svi nedozivljavamo isto more...nekome je more,plaza i hotel i tako i krug,vole da idu svake godine na isto i "provereno"mesto i tako iz godine u godinu.Takvi tip ljudi stvarno nemora da bira daleke destinacije..jer jim je "more more bilo gde"na obali.

E sad ja nisam razumela ljude koji dobro zaradjuju a uvek idu na isto mesto na godisnji odmor.Dok nisam shvatila da svi negledamo isto na "more"i da neki nevole izazov sta me ocekuje na drugome mestu.

Ja pripadam onoj vrsti.ljudi gde gleda da svake godine ide na drugo mesto,prema financijskoj mogucnosti.Ne dajem puno novaca za smestaj,dobro da postoji booking gde se moze pogledati vise smestaja i ocene,lakse se covek odluci kad rezervise.To mi je super stvar.

Kod mene nema repriza uvek nesto novo,jer ja i moj muz volimo da vidimo nesto novo,da istrazimo grad,istoriju i kulturu tog mesta,to nam je izazov.

Jer zivot je kratak,i bogatiji smo za iskustvo koje prozivimo,to je nesto sto ostaje u nama. 

Dali smo mrtvi ili zivi znamo samo.po jednome...kad imamo zelje,kad mastamo,kad osecamo strast,uzbudjenje,radost tad znamo da smo zivi.

Mrtav covek ili zombi je kad se prepustio teskom zivotu,nemasta,neveruje svojim zeljama cak kaze da jih nema,ne raduje se i zivi u depresiji.

Zato je jako vazno ne ubiti mastu kod dece.Uvek se setim recenice kad sam cula kako svedjani puste deci,da izraze svoju mastu bez da bi jih kaznjavali,jer smatraju da je to za njihov razvoj bitno.

Kad bi mi zatren zastali i pitali se koje stvorio sve ovo sto koristimo shvatili bi da je to masta.Sve je to jednom bila masta koja se realizirala.

Svako od nas kad bi realizirao svoju zelju ili mastu ovaj svet bi bio bogatiji.Ovako dosta "mrtvih ljudi"seta iz dana u dan koji samo zivotare i tako iz dana u dan.Cekaju svoj sudnji dan.