Niky

Sad kad se blize ovi praznici pa cak i slave.Obicno nas koce neke zamerke prema drugim ljudima,nemozemo jim odpustiti za sve one grube reci i u nama stvaraju odpor.

Najcesce su to ljudi koji su nama vrlo vrlo bitni dali su ti u pitanju roditelji,braca,sestre rodjacj itd.Tesko nam,da jim dodjemo ili cak nazovemo.

I sama imam problem za odpustanjem,jer toliko je rana da je tesko preci preko svega. E sad razumem ja,da nesrecna osoba napada jer je to poziv u pomoc.Da ima borbu sa sobom itd,da joj sluzim kao objekat ili kako ja volum reci "vreca za istresavanje"ok zamerke nema ali odpustiti nemogu.Zasto?

Danas dodjoh do saznanja. Da bi nekome odpustili moramo prvo odpustiti sebi tj prihvatiti sebe bas onakvim kakvim jesmo.Kada sebe prihvatimo,razumemo i druge.Ne znaci to sad zaboraviti vec nemamo vise onog osecaja kad vidimo tu osobu.Sad ju gledamo drugacije,sad vidimo njenu bol,patnju,nesigurnost...sve ono sto i mi u sebi nosimo i ne zelimo prihvatiti.

Kad prihvatimo svoju bol znamo prihvatiti i tudju tj suosecanje(o tome sam vec pisala).

Ovo sve pocinje u detinstvu.Ako su vam govorili ti nista neznas,najgori si,neumes ti to onda imamo problem sa posvestno podcenjivanjem sebe. Druge vidimo u "iluziji"da su bolji od nas,da umeju bolje od nas, da su samo bolji sto su drugi itd.Zivimo u iluziji da je neko bolji od nas,zasluzuje bolje od nas. 

Kako se ponasamo,mi se svom silom trudimo prikriti svoje nedostatke i ulazemo trud biti perfekcionist.

Pokusavamo biti"idealni",vredni,tacni...ustvari pokusavamo biti sve ono sto su nas nekada kritikovali,jer smo uvereni u "iluziju"da cemo jedino tako biti prihvaceni ili dobri,uspesni itd.

Ko nas je to uverio nas EGO....moras biti takav i takav,jer ti nevredis a da bi vredeo moras postupati tako.

Kada jednom shvatimo iluziju,shvatimo da ni ti koje smo mislli zapravo nisu bolji od nas,nastaje sok...a kakav bi trebao onda biti...zbunjen osecaj...bas onakav kakvi smo,jer smo vredni sami po sebi.

Proces koji traje kad shvatimo ko nas je uverio, sta nas je ego pretvorio,prihvatimo sebe onakvim kakvim jesmo sa smo najbolji je oslobodjenje. 

Ovo.kad postignete,postigli ste ljubav prema sebi i prema drugima. Suosecanje nije sazaljevanje,blago meni sto nisam na njegovom mestu.

Suosecanje je nesto dublje,to je onaj osecaj kafa znamo kako je drugoj osobi,nedozivljavati "sazaljevanje",nego znajuci da necija dusa pati i da vasa dusa razume kroz sta druga dusa prolazi. Ovde nema osudjivanje ovde je razumevanje.

Suosecajna osoba zna da svako od nas zeli biti sretan i da su prepreke na tom putu. I da smo vredni ljubavi bas onakvi kakvi jesmo,"neuspesni".

Suosecanje povezuje ljude,zna da svaka dusa moze da dozi ovu zemaljsku bol.A u tom momentu boli treba razumevanje i podrsku. 

Zasto moram biti tu,ko je to rekao?

 Zasto su drugi bolji od mene?Zasto jih vidim idealnim,savsrenim,svemocnim a sebe ne.

Zasto moram biti tu gde ne zelim a znam da nemam drugog izbora nego prihvatiti tu gde jesam,lupa mi srce skocio bi"tesna mi koza".

Biti tu gde jesam,biti gde ne zelim je moje istinsko prihvatanje sebe.

Zasto je tako tesko,kao da me uverava da sam tu zato sto nevredim,tako ti treba...ko mi to sapuce ?

Drzi me za ruku snago moga,da prihvatim sebe tu GDE JESAM! 

Ovih dana mi se pojavljuje pitanje "srecan si kada sebe prihvatis obakav kakav jesi". Ali zasto je sebe tesko prihvatiti?

Ja sam sinoc vizualizirala svoj stan i snova,i pomatrajuci svoje emocije nisam.osetila srecu pa cak ni zadovoljstvo u onoj meri.I sad ja sebi postavljam pitanje zasto? 

Kada o sebi mislimo, da nismo dovoljno dobri, da bi trebali biti jos bolji,kada se osudjuemo,kada tezimo prihvacanju sa strane drugih nijedna izvanjska stvar nas nemoze usreciti. Usreci kratkotrajnk ali onda ponovo upadamo u zamku mora,da je sreca kad imam jos ovo i ono...i tako smo u zacaranom krugu za potragom za srecom.Zato neki ljudi nisu srecni a imaju brdo materijalih stvari.

Kad sam ovo shvatila rekla sam sebi,ja cu onda stalno traziti "srecu" a prava sreca je zaista u nama.Ovu rec sam cula brdo puta i delovala mi izlizana dok ju nisam potpuno osvestila.

Sad imam zadatak zavoleti sebe u pravom smislu, bas onakva kakva jesam.Bez laznih maski, koje sam nosila godinama,bila ono ko nisam.Druzila se sa ljudima koji su isto glumci a da toga nisu ni svestni.I ponovo se setim one moje zlatne recenice"bolje biti sam nego bilo skim".

Ako vam neodgovaraju vasi prijatelji a vi se i dalje druzite s njima,isti ste.Skim si takav si,ziva istina.Ako kazete za svoje prihatelje da su bezobrazni,dvolicni itd i vi ste.Ovo kad shvatite,sto sam upravo ja.Vise nezelite imati u svoj okruzenju. SVA SRECA JE U NAMA!!!

Danas na drustvenoj mrezi objavi jedna moja poznanica status "gde ide ovaj svet,ovde devojke gole,pokazuju i razkazuju svoje telo bez imalo morala, stida itd" ritiralo ju.

Hm i ja odgovorim"sto dajes to i dobijes"Ako zelis neko da gleda tvoje telo onda ce gledati samo to, tako to ide.

Malo mosmatrajuci a i svedok sam ovih dana ....nesto sto nas "nervira"obicno imamo kod sebe nerasciscene stvari a da to nismo ni svestni.

Ona je u poslednjih mesec dana promenila boju kose,stavila vestacke trepavice,ogovarala ove sto se doteruju kako su visoke. "Zeli, da izgleda privlacno da bi muskarci gledali i nju".Zato ju ove fotografije ritiraju,jer ove sto su polu gole skrecu na taj nacin paznju na sebe.

Ljudi koji nemaju sta vise da pokazu, koji su nezadovoljni sa sobom, nesigurni u sebe, arogancija je maska "ja sam najlepsa"ustvari znaci nisam vredna ljubavi. Rade takve stvari, da bi dobili potvrdu od drugih.Zato svi nemamo potrebu za tim.Ako nas ritira onda trebamo razmisliti zasto,naci odgovor u sebi...

Ja pozavidim prirodnom lepom telu, kazem sebj ova je zgodba i lepa devojka. I ja bi takvo telo.Jer svi mi imamo nedostatke i ta lepa devojka. Ako ta lepa zgodna devojka neguje samo telo onda joj je dusa prazna. A prava i istinska lepota je iz nutra. Do ovog seznanja treba iskustvo. Zasto mislite, zasto su "lepotice"nesrecne? Nemaju srece u ljubavi???

Svako telo je lepo na svoj nacin, ako nam se nesto nesvidja menjamo radi sebe. Jer ako menjamo radi drugih uvek cemo naleteti na jos bolje telo i opet cemo biti nezadovoljni.Ovu teoriju sam jucd shvatila, sta nam radi ego. Kad sebe neprihvacamo, a postignemo "onu vrednost sto zelimo"vrlo brzo smo svedok nezadovoljstva jer naletimo na nekog ko je u tome "bolji"od nas. 

Misljenje drugih ljudi bih js nazvala da je najvece opterecenje. Sta misle drugi o nama,sta ce reci neko ako vidi na nama neku fleku,pocepano odelo,ako smo se udebljali, ako smo dobili odkaz,ako smo bolestni, ako smo smo se razveli ma brdo toga...sta?Reci ce ili nece recj nista..ko ce reci govori o sebi!!!!Nama treba biti bitno sta mi mislimo o sebi to je najbitnije...jer ako stalno mislimo sta ce reci neko ako kazem ovo ili ovo uradim,bicemo ograniceni. Necemo se usuditi napraviti ono sto zelimo jer se bojimo misljenja drugih "sta ako neuspem"...i tako nepokusavamo,propustamo prilke samo zbog misljenja drugih. A ko su ti drugi...obicno su nebitni ili neveruju u sebe.Ako nerizikujemo neznamo dali cemo uspeti.. na n"neuspima"dozivljavamo lekcije koje nas vode uspehu.

Znam da ce sad neko od vas reci i ja bi kupovao skuplje kad bi imao para? DA,skazem se svi bi.mi.

Nesto se pocelo kod menje da menja,ranije mi je bilo.bitno da mi se neka stvar na oko svidja i naravno cena.Ako je bilo jeftinije;super prosla sam dobro.Zasto kupivati skuplje kad ima jeftinije .

E sad odkako gledam na novac drugacije, gledam i na stvari drugacije. Ali to nisu stvari, skime bi se ja hvalila "vidi imam i ja",nego a zasto ja nezasluzujem....i tako ja poslednjih meseci kupujem skuplju sminke nor. Ako je eyeliner bio od neke manje poznate firme cca.400 dinara....sad kupim npr. Isadore ccca.1600 din ili krema za lice 800 din sad bi 2000 din odprilike.Gledam kvalitet,testiram aki nisam zadovoljna necu vise kupovati. I sad vidjam toliko prelepih stvari ne govorim "brend"ja jos uvek gledam sta mi sve svidja pre napisa...i kazem sebi stvarno je lepo imati novac,mozes sebi da kupis kvalitetnije stvari da...JER ZASLUZUJES!!!!

Vizulizirala sam svoj buduci stan,posto tezim tome da imamo svoj vlastiti stan.. i ajd da vidim,kako izgleda sta ja to zelim...i isto udobnost,velicinu..nista preterano skupo,brendirano vec kvalitet i udobnost...zato ja volim novac,obozavam...!!!!

Neko me  ovo zvuci mozda "filozofiranje".To su.moje zelje,svako od nas ima svoje ...naj esce sad neko misli da da da i ja bi imao sestro,mislis da ne bi ali plata mala...Ok, oce li biti veca ako budemo pristajali  a poslove koje ne zelimo,nadaju ci se da ce se samo od sebe nesto promeniti? Zar masta nije pokretac ovog sveta,gde su kreativci utonuli,prestali smo mastati...uverili su  as da je sve ograniceno,da je nesto samo za odredjene ljude, da nije svet pravedan "gde si se rodijo takva ti je sudbina".

Svako od nas zasluzuje bolje samo prvo treba sebe ubediti, a kad sebe ubedimo onda tezimo ka tome da i ostvarimo! 

Nema lepseg osecaja nego biti u trenutku.Sedim u kaficu "blejim"posmatram,neokrecem se ko je prosao pored mene, sta pricaju,sta misle o meni....ponasam se prirodno,onako kako bi se ponasala da sam sama kuci.

Taj osecaj je tako divan da bi volela da traje u beskraj. Zanimljivo je, da kad smo u trenutku mnogo jasnije vidimo neke stvari. Vidimo ljude koji su u mislima, ljude koji su "nesavrseni" lice, odeca,odnos, frizura...nemislim pritome nista lose "vidimo nekoga realnije"u "nesavrsenstvu" a to nam prija...sad znamo da niko nije "savrsen" kao i mi. To su sasvim obicni ljudi neki sa maskama neki ne.

Biti u trenutku su deca,oni se ponasaju prirodno onakvi kakvi jesu. Takvi budu dok jih okolina ne pocne menjati, navuku maske koje su prihvatljive "drustvu". I tako nestanemo mi, nasa svrha, nasi snovi koji smo nekada kao dete imali. 

Dosao red na tracanje i ja tracam naravno,ljudsko sam bice...nekako nisam uopste pratila zbivanja kad ce biti vencanje ko ce biti iskreno nije me zanimalo.

Posto je danasnja udarna vest i mama me zove dali si videla vencanje...pogledah fotografiju gde sede u kolima...meni iskreno je delovalo kao da se spremaju na predstavu.

Ovo vencanje???Mlada mi delovala kao da ide da odigra ulogu mlade,ajd da odigram predstavu....mladozenja,kao da nije ni svestan gde se uputio,samo zna da treba da odigra predstavu zvanu "vencanje".

Malo tracanja,neka jim je sa srecom....da potraje... 

Mi se vec zaljubljujemo u obdanistvu,imamo prve simpatije kad nas neko upita jel si zaljubljen...ma jok,stidimo se....krenemo u skolu isto imamo simpatije,krenemo u srednju skolu tu vec pocinje pubertet,mislimo da smo odrasli...tu negde pocinju i "ozbiljne"vezeu slucaju nasih roditelja cak i prve ljubavi krunisanim brako. (Ranije su se ranije vencavali nego danas).

Kad smo u 20-tim godinama,jako nam je bitno da imamo nekog jer ako nemas nikog onda "nije satobom nesto ok" i tako posto patimo od misljenja drugih pristajemo na nekoga ko nam je simpatican.

Nekima zna veza da traje i traje i traje jer oboje su misljenja bolje biti sa nekim nego bilo skim.(Necu sad o temi zasto duge veze pucaju).

A sta je sa onima sto u tim vezama nikako da pronadju"ljubav svog zivota".Na pocetku kad se zaljubimo bude nam lepo dok traje hemija kad nestane kao da smo u nekom horor filmu. I tako ulazimo u sledecu pa sledecu vezu trazeci "ljubav svog zivota "....

Kako to da nemam nikog....stalno me pitaju dali imam nekog?Danas nemozes normalnu/normalnog decka pronaci...itd.

Ja sam se isto zaljubljivala ali stalno sam govorila ma bolje biti sam nego bilo skim...cak sam nekim i lagala da imam nekog, da mi to pitanje be postavljaju...jer nekima je stvarno cudno ako si sam ?!...Ja mogu reci,da kad sam bila sama bilo mi super,sloboda,uzivala sam....imala sam udvarace,znala sam da mogu da imam nekog ali necu ocu LJUBAV da ja nekog volim i on mene,i zbog toga je bila moja sloboda na velikoj ceni.

Kad mi je "samoca"dosadila,zelela sam promnu...rekla sam sebi ali sad bi stvarno volela nekog da upiznam,osecam da to zelim i da sam spremna za ozbiljnu vezu. Nisam grcevito sad ovog trena,odpustila sam...i stvarno mi se desila ono sto kazu kad se najmanje nadas,zivi sam svedok...LJUBAV sd netrazi LJUBAV se desi...bila sam pred njim ono sto jesam,nisam bila doterana cak imala alergiju na kapcima,sve sam odbijala sladoled, cigaretu,plazmu...opustena,sta me briga sta on misli o meni....nisam znala da se radi o osobi ss kojom cu se nakon 3 godine vencati.Ovo je moja prica...zelim samo reci postujte sebe i postovati ce vas,budite ljubav i dobicete ljubav,niko vas nece usreciti ako niste zadovoljni sa sobom;kratkotrajno jer vi ste opet ono sto jeste.

I zapamtite recenicu bolje biti sam nego bilo skim!!! Ne poredite svoju vezu sa drugima,nije zlato sve sto sija.... 

U danasnjem drustvu se lako primeti ko ima a ko nema,ranije tako nije bilo...Svi smo bili jednaki,vecina nas tj radnicka klasa. Mnogi pamte to vreme kao jedno od najdivnijih,nisi bio bogat ali si imao dovoljno...

Danas zivimo u kapitalisticnom vremenu imas ili nemas....hm sad gledam bogate,koji imaju firme,voze skupa kola,oblace firmirane garderobe, vecina novo pecenih bogatasa je cak bahatih "stame brifa kako vi ostali zivite"nije sretan i zadovoljan ali ne pisem danas o toj temi..

E sad radnici rade za tog bogatasa, da bi on imao,imao,imao a radnik preziveo, na sto bi trebao biti zagvalan? Direktor ima 10 puta vecu platu od radnika.Radnik smatra,on je "bolji od mene"ima skole, veze zato on danas ima a ja ne,koja zabulda..  i tako radnik koji ima svoju porodicu isto uci svoju decu,treba da radite da bi imali...ko radi za direktora? Pa radnik...

U kapitalistickom vremenu danas ima onaj koji "ne radi"a radnik zivi prosecno...i tako iz generaciju u generaciju...

Kad bi taj radnik znao, da direktor ne noze da prezivi bez njega i radnik bi imao vise i ziveo dostojno!

Nazalost u nasem drustvu i dalje vlada misljenje, da ce se jednog dana samo od sebe nesto promeniti...da je ovo strasno vreme,gde trebamo biti sretni samo da imamo posao i redovnu platu?!....i tako ostajemo u SIROMASTVU!

Ja vec nekoliko meseci nepratim vesti i citam dnevne novine. Kad sam ja shvatila, da je svrha medija samo manipulisati narod,prestala sam da pratim.

Vest npr;Covek nije primijo 3 meseca platu....u super moja je barem redovna ili desilo se tamo i tamo nesto,...pomislimo u.kojem svetu mi zivimo...sta imamo od takvih informacija,samo los dan.

Kad pitam nekoga a koja je svrha da pratis vesti?....Da budem informisan, da znam sta se desava kod nas i po svetu.Super!!!Prati i dalje....takvi ljudi zive u strahu,a strah paralizira..."pa jel vidis sta se desava"sad nije vreme da idem negde daleko,sad moram da stedim novac za crne dane itd...mogla bi jos da nabrajam.

Kad bi nas svaki dan informisali o lepim stvarima a sigurno jih ima ali sto bi ovako imaju kontrolu nad nama...svet bi izgledao lepsi. 

Ovo pitanje je u danasnjem drustvu jako bitno,sta ko ima, koliko je "uspeo"u zivotu pa se merimo ovaj ima vise ovaj manje. Onaj koji nepostize vrednosti drustva smatra se neuspesnim....

Puno zahteva,puno pritiska,sta sve TREBAMO postici da bi bili vredni ljubavi tj da bi bili prihvaceni sa strane drustva. Najbolji odraz svega toga je nas krah...tada se uverimo, ko je sa nama bio zbog nas a ne zbog naseg "ugleda".

ZASTO JE NEKO BOLJI....samo zato sto ima bolja kola,bolji posao,brak,decu,nekretninu...ako nesto od tih segmenata nemamo.mi smo"neuspesni"padamo u depresiju, pijemo lekove, svadjamo se"ko je kriv", ....

Kako izaci iz ovoga....prihvatiti sebe onakvim kakvim jesmo,bas takvi nesavrseni smo najbolji.Tada nas prihvate i drugi,cene ono sto smo mi bez laznih maski. Tada smo slobodni....druzimo se sa ljudima koji nas razumeju,neosudjuju....verujemo u sebe,imamo svoje VLASTITE ciljeve ne tudje. Bitno nam je, da smo mi srecni a ne drugi.

Sloboda je zivot a ne sigurnost! 

NOVAC...prokleti novac ili blago onom ko ga ima?

Ja sam ranije drugacije gledala na novac nego danas ...mislila sam,da ga imaju samo kriminalci,ljudi rodjeni"plave krvi",bizmismeni....novac je samo za odregjene ljude nije za sve....za novac se moras mukotrpno namuciti,novac moras stedeti,novac je proklet jer ne donosi srecu"bogati nisu srecni"....

Danas razmisljam drugacije....volim novac;jer znam njegovu svrhu....kad imam novac osecam slobodu,nebrinem kako cu platiti racune,mogu da kupim kvalitetniju sminku,odecu,obucu,bolji namestaj,bolja kola,letovanja u hotelima 4*-5*.....

Novac nije sreca,sreca je u nama samo je trebamo pronaci.Novac nam pruza lagodniji zivot....to je sve.

Onaj ko kaze da ne voli novac taj laze!!!!!