Niky

Kada pogledam bolje...svi mi se trudimo postici "ideal".Svi mi zelimo biti "najbolji" u ocima drugih.Volimo hvaliti svoju decu,ponosni smo jer su takvi kakvi bi "trebali biti".Ako je od komsije sin "skrenuo",sebe postavljamo za merilo kako smo mi bolji.

I tako u krug iz generacije u generaciju kako biti kao drugi tj biti "najbolji".Moj sin nezna jos da cita kaze zena na stanici...e vidis a moj zna kaze joj druga.Ova prva zena oseca kako je njen sin losiji od druge zene. Pa kad ce doci kuci vrsit ce pritisak da i on nauci citati,da ne zaostaje za drugima...sta ce drugi misliti i sta ce drugu reci.I to je cela svrha naseg zivota "svideti se drugima".

Tako nastaju tracare kakav je ovaj,vidi ga,jel si cula sta se desilo itd....jer mi smo najbolji.ili postoji cak i recept za "uspeh",tome svi tezimo.

Kad bi Novak Djokovic sutra bankrotirao ili poceo da gubi mec..koliko bi njih ostalo vernih fanova?!Dali se divimo njemu ili rezultatima?

Samo hrabri ljudi su izasli iz ovog zacaranog kruga "svideti se drugima"i zive zivot tako da se svidjaju sebi. A zato treba imati hrabrosti! 

Gledam emisiju o starijim ljudima. Kako se nose staroscu, sta jim fali,koja je razlika izmedju zivljenja na selu ili u gradu...

Razmisljam a cemu mi zurimo? Kad cemo svi ostariti za par godina?Uzivati u starosti, sto smo stekli...Ne cine mi se stariji ljudi da uzivaju bas u tome.A zasto imamo osecaj da imamo neki rok...Sad trebamo to i to,pa onda jos ovo pa jos ovo...pa cu konacno uzivati.Cemu mi zapravo tezimo? SRECI? Sreci kad postignemo sve svoje zelje i ciljeve?Onda cemo biti konacno srecni?!

A sta ako je zivot samo jedno putovanje bez cilja?!Sta ako je nasa svrha ziveti i dati zivotu smisao, tako da putujemo?Mudra izreka "dabogda se penjali a nikad se popeli na vrh" jako mudra izreka.Sta se desi kad dostignemo vrh? PADAMO!