Zanimljiva teza...kad smo "neko i nesto"dobijemo osecaj vrednosti,ego nas uverava da smo "uspesni"bolji od drugih...Kad sutra budemo "niko i nista"osecamo se osramicenima.Koju moc smo imali?Laznu...dok smo "bili neko i nesto".
Zato i kazu u muci upoznamo ko su nam pravi prijatelji...kad smo na dnu,ko je uz nas? Pravi prijatelji zbog nas samih!
Gledam decu,oni tacno znaju ko su...toliko su iskreni, nepokvareni, dive se svemu sto zivot pruza. Zive u trenutku, za njih proslost i buducnost ne postoji.
Koliko su samo kreativni, puni maste.Imaju osecaj, da sve mogu da postignu sto zele. Imaju idole,nekome se dive...zelim biti kao taj i taj, i tacno znaju zasto...dive se i veruju da ce jednom i oni biti to.
Zasto smo mi prestali mastati, ko nas je uverio? Ko nam je rekao da su nasi snovi nemoguci? Roditelji, okolina,mediji..
Zasto danas vidjamo starije ljude koji ispunjavaju svoje decije snove? Ispunjavaju jer u dubini duse znaju,sta su propustili...
Gledam razne audicije...nekad se pitam dali svi zele istinski da budu dobri pevaci ili je to zelja roditelja "sine idi tu,da nemoras da radis".Malo je talentovanih tj pevaca...necu reci da neznaju da pevaju vec mnogi zele biti ono sto vec imamo?!
Lepo je rekao Zika iz sarenice...ja sam hteo biti harmonikas, otac je hteo da budem pop i evo sta je ispalo?!Blizu je harmonike kako god!
Sledimo svoje snove i podrzite svoju decu da ispune SVOJE a ne vase.