Niko od nas nije materialista
Do ovog zakljucka sam dosla posmatrajuci svoje dete. Njima neznace igracke kao prisutnost roditelja. Prisutnost u smislu igre, slusanja, posmatranja, razumevanja oni su zapravo tada najsrecniji.
Nista nije drugacije i sa nama odraslima i mi tezimo tome. Ali kad nam jedan od tih gore navedenih segmenata fali trazimo u materialnim stvarima. Tako je i kod dece,kako roditelji opravdavaju svoju odsutnost davanjem detetu novaca,kupovinom igracaka da popuni tu prazninu.
Svi koji grcevito jure za materialnim starima ustvari teze onom unutranjem popunjenju kojeg ne dobivaju od partnera, roditelja, prijatelja,....sto prazniji sve vise zele novac i materialne stvari misleci, da ce jih usreciti.
Ovde ne govorim da novac nije potreban on nam daje lagodniji zivot a ne srecu i zadovoljstvo.Ko trazi u tome srecu nece je nikad pronaci i stalno ce se cuditi kako jedan ciganin moze biti srecnji kd mene sa hrpu novaca?!
Svi mi zelimo onu srecu,ali to je u nama.Niko nas nemoze usreciti ako mi sami sa sobom nismo zadovoljni.Zato neki ulaze iz veze u vezu misleci, da ce jih partner usreciti i onda kad se to nedesi krive njega.Partner sa kime ste je ogledalo vas,to ste vi inace ne bi bili sa njim.Ako vam se nesvidja proradite na sebi.
Poznato je kod zena da kad su tuzne lece depresiju frizerima, shopinzima?!Kratko traje zadovoljsto i opet u krug.
Sve su to dokazi kako zapravo mi ne tezimo materialnim stvarima, to su zablude. Pronci je mozemo jedino u sebi, zato danas mnogi meditiraju, okrecu se duhovnim stvarima, citaju knjige, ....
Neznam dali je neko od vas gledao u nedelju emisiju sasvim prirodno.Gde dvoje penzionera iz Svacarske obilaze svet sa konjskim kolima. Gde je zena izjavila mene materialno ne cini srecnim, sad sam srecna obilazimo svet sa konjima pa kad stignemo zivot nije cilj nego put.