Niky

Obicno osobu koja bi "resila"sve nase probleme trazimo u ocu,decku,muzu.Vreme je,da smo "prava"osoba samo za sebe.Koje su to blokade?

1. PRESTANIMO SA KRITIZIRANJEM

Mane koje nalazimo kod drugih obicno su projekcije stvari,koje nevolimo kod sebe.Afirmacija;Volim sebe i postujem.

2.NE PLASITE SEBE

  Naucimo se razmisljati pozitivno,tako cemo promeniti sebi zivot na bolje.Ako uhvatite sebe sa strasnim mislima odma izgovorite afirmaciju " Resit cu se potrebe, da plasim samu sebe. Ja sam velicanstvena osoba i odsad cu ziveti punim plucima"

 3. BUDITE PREDANE ODNOSU SA SAMOM SOBOM

Jako cesto zaboravimo na sebe i nekog drugog stavimo na prvo mesto.Recite sebi" Sama sebi sam najbolja osoba"

4. POSTUPAJTE DO SEBE KAo DO VOLJENE OSOBE

Zakon ljubavi nalaze,da svoju koncentraciju usmerite u ono sto zelite, ne u ono sto ne zelite.

5. VODITE RACUNA O SVOM TELU

Ako zelite ziveti dugo i ispunjeno,odrzavajte dobar izgled,da se dobro osecate.Prehrana i vezbe su bitne...

6. OBRAZOVANJE

 Ucite se uvek dali bilo to o novcu ili bilo cemu,toliko je knjiga u biblioteci.Znanja nam uvek treba.

7. Itd ima mnogo toga... 

Mislim,da mi jos uvek ne zivimo u slobodnom drustvu,tek smo na pocetku revolucije,gde se bude mnogi ljudi i zapitkuju se dali je stvarno ovako zivot zamisljen kako ga zivimo.Jos uvek se oseca dubok koren tradicije...postoje jasna pravila,gde bi svi trebali da se drzimo kako bismo bili "uspesni" u zivotu.To vam je sigurno poznato rec MORAM kad je u nasom recniku previse moram.ovo moram to...onda smo podlegli tradicionalnom razmisljanju...ne krivite sebe,tako su vas naucili.Da je zivot pun pravila i da postiji ispravno i neispravno.

Ovo meni nije dalo.mira,nesto mi je govorilo da nije to za mene,da ne zelim na takav nacin da zivim i ja sam se pocetkom svojih 20-godina sporotivila tome i rekla,necu da zivim po pravilima drugih.

Moram reci da to nije nimalo lak put,jer oko vas vecina nerazmislja tako,nemate podrsku,pocinjete cak pomalo i da sumljate u sebe ali upornost nastavlja,idem pa sta bude.

Kad pocnete tako i drugi primete vas "uspeh"ostaju u cudu,pitaju se kako...kao da jih je samar lupio.

Sloboda ne poznaje kriv i ispravan put,svaki put bio laksi ili tezi ima svoju lekciju.Sloboda je kad zivite srcem a ne umom,kad se usudite biti ono ko zapravo jeste a ne sa maskama sa bi se drugima dopali.

Moja namera bloga kojeg pisem,je potaknuti barem jednu osobu izaci iz tog okvira tradicije i zaziveti slobodno.Sto se vise nas bude usudilo i drustvo ce se menjati i manje cemo ziveti pod pritiskom. 

Ja sam neko,ko nevoli delenje na musko -zensko. Za mene ne postoji tipicno muski i zenski razgovor,zo neznaci da ne popricam nesto sa zenskom osobom sto se tice iskljucivo zena ali.mislim da zivimo u 21 veku,gde ne bi smela ova razlika da postoji.Nisam muski tip zene,gde znam da popravim kola,zamenim zarulju ili nesto slicno..nemam nista protiv ako to rade pojedine zene ako zele.

Nekada zene,sta reci...nekad pomislim,zasto je to trebalo tako biti.To mislim pogotovo kad nisu pojedini roditelji voleli da se rodi zensko dete;pa su ubijali ili sta vec.Jer trebali su sina naslednika.Da ne govorim koji pritisak su imale zene sto nisu rodile sina,pa su jih.muzevi omalovazavali a nisu ni znali da je pol deteta iskljucivo ovisan od njih.

Zene su radile poslove koji su pre licili na sluge nego na posao,bile lose placene,ponizavane...tuga i jad.Da ne govorim,da se nisu ni skolovale bile su jako ovisne od muskarca.I udaja je bila jako bitna za zenu,da se financijski "osigura"

Sve sto sam navela verovatno postoji i danas ...ali danas zene iako i dalje zive u muskom svetu,oseti se pomak pogotovo na zapadnom delu kontinentna.Zene rade,neovisne su,mogu da imaju decu bez muza,itd.Polozaj je mnogo bolji nego u proslosti.

Naravno da i dalje bi trebale zene da se izbore sa jednakopravnoscu!!! 

Kad smo bili mali verovali smo u bajke kad smo odrastali i dalje smo negde u podsvesti verovali u nju. Pratili smo glumice,pevace,magazine koji su nam.izgledali "savrseni"i tako zeleli,da budemo sto blizi tom idealu.Zato danas puno srednjeskoloca ima anorekciju i bulimiju.

Ali mi i dalje verujemo u bajku,trazimo.muskarca na belom konju,savrsen zivot kao u.meksickim sapunicama....pa se razvodimo ili ostajemo sami i u kasnim 30 tim godinama.

Onda verujemo ljudima koji glume idealizaciju kako imaju "savrsen"zivot..hvale se kako zive,sta imaju i.mi to poverujemo i stvaramo pritisak sebi kako postici taj ideal.

Onda mislimo da trebamo imati puno novca da bi ziveli bajku,pa zelimo biti manekeni,pevaci,sportisti...jer nam.njihov zivot spolja deluje idilicno.

Pa pomislimo.mozda je do zemlje...da je onakriva sto ne zivimo svoje snove.I uputimo se ka imigraciji,kako bi ziveli svoju bajku....

Kad bi razbili idelitaciju ili iluziju zivota,videli bi da zapravo mnoge stvari koje mi zamisljamo u stvarnosti su poptpuno drugacije,i kad to shvatimo imamo osecaj kao da nas je lupio samar i mi smo konacno progredali i probudili se.

Gde se najvise poznaje

1.Kod mladjih ljudi gde su.jako mrsavi

2. Prate modu,ne usude se izaci na ulicu a da ne bi bili tip top

3.Menjaju cesto partnere ili su sami veci deo zivota

4. Ne zele da odrastu,plase se odraslog sveta...

Itd 

1. Voljena sam i pozeljna

2. Roditelji me obozavaju

3. Roditelji su ponosni na mene

4. Roditelji me bodre

5. Volim sebe

6. Pametna sam

7. Ja sam kreativna i talentovana

8. Uvek sam zdrava

9. Imam puno prijatelja

10. Vredna sam ljubavi

11. Ljudi me vole

12. Znam zaraditi novac

13. Zasluzujem ustedeti si novac

14. Ja sam ljubazna i odgovorna

15. Sijajna sam osoba

16. Znam brinuti o sebi

17. Obozavam svoj izgled

18. Zadovoljna sam sa svojim telom

19. Dovoljno sam dobra

20. Zasluzujem najbolje

21. Odpustam svima koji su me povredili

22. Prihvacam sebe onakvu kakva jesam

23. U mom svetu je sve dobro 

Kad se setim sebe htela sam biti Lepa Brena;-)...kao devojcica mastala kako sam.pevacica i pevam,snimam albume itd.Koja devojcica tada o tome nije mastala...

Danas kada gledam Srbiju svi bi da pevaju i da budu "zvezde"vise imam osecaj zbog novca nego iz zelje.Jako je malo talentovanih vise kopija pevaca koji vec postoje...neki ostanu neki se gase a neki se zadrze sa skandalima.

Danas sam pricala sa jednom osobom koja je bila na esteadi.Kaze sta sve ja znam o tim ljudima,sta sam sve videla i dozivela o tih ljudi.Tamo je Sodoma i gomora...toliko prljavo,daleko od glamura koji se prikazuje na tv ekranima.

 Zanimljivo zasto je to tako?Dali je velika konkurencija,dali kad postanes slavan postanes drugi covek,dali te novac promeni,dali nisu srecni,pitam se zasto je tako.Druga strana medalje koju.mi preko ekrana nevidimo.

Svi mi.nosimo dete u sebi.To smo mali mi,koji nosi rane iz detinstva.Ako smo deca alkoholicara,zlostavljaca,strogih roditelja,roditelja koji su nas kritikovali,roditelja koji nisu imali vremena za nas.Sve su to rane iz detinstva koje nosi nase malo unutarnje dete.

Nasi roditelji su bili u nasem.detinstvu najbolji sto su mogli biti,oni vise nemogu pomoci tom malom detetu,mozemo samo mi.

Mi mozemo utesiti dete.Kako?Tako sto ga pozovemo,mozemo uzeti svoje fofografije iz detinstva i gledati sebe,dali smo bili tuzni ili veseli.Pitati to malo dete zasto je tuzno?Sta bi voleo?Sta bi sad voleo da radi...i.polako ce se otvarati i mi cemo.moci komunicirati sa njim.Upocetku mozda nece biti lako,jer je dugo zaboravljeno ali svakim danom kad budemo razgovarali sa njim komunikacija ce biti sve laksa.

Svi mi imamo dete u sebi,koji je tu sa nama.Dete koje je prozivelo,dozivelo do svoje 5 godine razna iskustva i nosi jih sa sobom.Ako smo npr.imali iskustvo,da nas je pas ugrizao.Mi danas kao odrasli imamo i dalje strah tj dete u nama se i dalje plasi.Bilo koje drugo ili slicno iskustvo dete u nama reaguje,na isti nacin kad smo bili dete.

Ako su vas kao male puno kritikovali vi idalje sebe nesvesno kritikujete tj dete u sebi.

Kada smo mi odrasli,roditelje ili druge ljude vise nemozemo osuditi vec jim odpustiti.A mi kao odrasli mozemo utesiti dete u sebi.Kad ga osetimo da se plasi,da mu kazemo da smo mi tu za njega,da ga volimo;cujemo i da ga nikad necemo ostaviti. 

Sin; Tata koliko zaradujes na poslu na sat?

Tata; A sto te to zanima?

Sin?Treba mi 100 din

Tata; Zaradujem 200 din na sat, a sta ce ti 100 din?

Da kupis neku igracku,zar jih nemas dovoljno!

Sin; ( odlazi u sobu)

Tata; (nakon pola sata) kuca sinu u sobu

Evo ti 100 din

Sin; Trebao sam jos 100 dinara,da bi ti platio sat vremena da budes samnom.

Kada utisamo um,mozemo cuti svoj unutarnji glasic.Potrebno je samo, da se opustimo in tiho izgovaramo reci, kao sto su ljubav i mir Ili samo OM OM OM.Mozemo izgovarati reci volim sebe, odpustam sebi ili odpustila sam si.

Neki ljudi veruju, kada meditiraju, da moraju um utisati. Um se nemoze zaustaviti, da prestane da misli.Misli mozemo usporiti i pustiti da odu.Neki ljudi beleze svoje negativne misli,tako postajemo svesni svojih misli.Misli prolaze poput straha,ljutnje,radosti,ljubavi i nepripisujemo nikakvog znacaja. 

Mnogi od nas se plase sa svojim mislima, prepuni straha, zato vidimo situacije u najgorem mogucem scenariju.Pomislimo na mali problem i iz njega pravimo slona. Takav zivot je grozan, jer uvek ocekujemo najgore 

Koliko vas ide u krevet, praveci najgore scenarije problema?Licimo na dete, koje se plasi duhova pre nego sto.legne u krevet...nije ni cudo sto nemozete zaspati.

Vizualizacija najgoreg je sopstvena sahrana.

Ako telefon ne zazvoni,odmah pomislite kako vas niko ne voli;da niste vredni ljubavi.

Neko vam na poslu ukaze neku primedbu i vec razmisljate o otkazu.Koje misli stvarate u svom umu.

Ako primetite;da stvarate u svom umu najgore scene potrazite nesto sto bi primenili. Moze ici za lepo razgledanje,zalazak sunca, cvece,sport ....upotrebite tako sto uvek kad pocnu misli preklopite i kazete ne necu vise o tome misliti,sada cu misliti na zalazak sunca...ako cete tako nastaviti navika ce se svremenom opustiti i nestati. 

Nesto razmisljam,koliko smo otudjeni u ovom drustvu....sve imamo,revoluvionarne stvari sto je ikad imalo covecanstvo a nikad toliko usamljeniji.

Pa nije ni cudo sto je depresija bolest savremenog vremena u kome trenutno zivimo.Tako smo zaboravili ko smo ,sta smo,cemu sve ovo....vise se gledamo egom nego dusom.Puni smo predrasuda,osudjivanja a ni da neznamo zasto to radimo,tek tako iz navike?!da budemo uPRAVU...pametni smo i najpametniji,mi najbolje znamo...ah taj ego.Ego se krije iza materialnih stvari,silikona,kilo pudera,misica itd.

Sta je ispod koze...tuga,jad,ocaj..to niko nevidi koliko smo mi zapravo nesrecni i da okolo nosimo masku,daje ci nam prividan osecaj ja sam bolji od drugih,kako li nas ego laze.

Svi smo mi od krvi i mesa,bojimo se pokazati svoje "slabosti"tj ljudskosti,da nas ne bi neko osudio jer vec mi sami dovoljno osudjujemo.

Kad nas neko pita kako si,Kazemo dobro iako tako nismo,samo da izbegnemo pitanja zasto?Kao da oni neznaju zasto,a istu muku imaju....nemaju razumevanje.

Gde je nestalo to razumevanje?Kad smo rekli zelim biti kao vecina,pokolebali se normi drustva,toliko smo.bili siromasni jurili materialne stvari,da smo zaboravili na razumevanje koje nas uistinu cini srecnim.

Zar je tako tesko nekoga saslusati a pritom ga neosuditi...jeste,nazalost jeste...zato imamo mali broj pravih prijatelja...ali nekad sta sve zovemo prijateljem?!zapitali bi se.

Zurimo stalno zurimo,tesko nam.je zastati pitati kako si?Nema se vremena,bice jednom....samo jos ovo,pa jos ono...onda cu. 

Buda je rekao ; " Um je sve; postanes ono sto mislis".

Um primeti ono sto vidimo, cujemo in osecamo. Kroz um primecujemo lepotu zemlje i neba, muzike, umetnosti...

Nasa volja je slobodna, nismo lutke na kolpcu i uvazavamo svoju volju. Odatle dolaze nasa dela, izgovorene reci, misli i osecanja.

Neki ljudi tesko prihvacaju pozitivan stav do zivota, jer jim je nerealan. Takvi ljudi tesko veruju, da optimisti mogu da postignu sve, sto pozele. Pozitivno nastrojenom coveku se mogucnosti uspeha povecavaju, ako stremi resavanju problema, umesto da bi se prepustio melanholiji, koji mu smeta kod donosenja odluke. 

Ljutnja...svi poznajemo osecaj ljutnje.Dali je izrazavamo ili potiskujemo?Dali se bavimo svojom ljutnjom?

Jedan od najboljih nacina izrazavanja ljutnje je razgovor sa osobom koja nas je naljutila.Ljut sam na tebe jer....

Vika i buka zna da se desi ako nam se je nalupila ljutnja na doticnu osobu.

Ako vec nemozete da izrazite ljutnju osobi onda mozemo putem ogledala.Setite se trenutka ljutnje i dozvolite da dodje ljutnja,i pocnite toj osobi da govorite sto vam je na dusi.Ako imate osecaj da bi udarali uzmite jastuk,i tucite po njemu.Nije vam potrebno osecati nikakve krivice ni srama.

Kada izrazite  ljutnju osobi,poskusajteda jim odpustite.Odpustanje oslobadja....desava se,da je potrebno vise puta ponoviti odpustanje,razumem te da u tom trenutku nisi znao bolje..kako bi doslo do efektivnog odpustanja.