Niky

Dosao red na tracanje i ja tracam naravno,ljudsko sam bice...nekako nisam uopste pratila zbivanja kad ce biti vencanje ko ce biti iskreno nije me zanimalo.

Posto je danasnja udarna vest i mama me zove dali si videla vencanje...pogledah fotografiju gde sede u kolima...meni iskreno je delovalo kao da se spremaju na predstavu.

Ovo vencanje???Mlada mi delovala kao da ide da odigra ulogu mlade,ajd da odigram predstavu....mladozenja,kao da nije ni svestan gde se uputio,samo zna da treba da odigra predstavu zvanu "vencanje".

Malo tracanja,neka jim je sa srecom....da potraje... 

Mi se vec zaljubljujemo u obdanistvu,imamo prve simpatije kad nas neko upita jel si zaljubljen...ma jok,stidimo se....krenemo u skolu isto imamo simpatije,krenemo u srednju skolu tu vec pocinje pubertet,mislimo da smo odrasli...tu negde pocinju i "ozbiljne"vezeu slucaju nasih roditelja cak i prve ljubavi krunisanim brako. (Ranije su se ranije vencavali nego danas).

Kad smo u 20-tim godinama,jako nam je bitno da imamo nekog jer ako nemas nikog onda "nije satobom nesto ok" i tako posto patimo od misljenja drugih pristajemo na nekoga ko nam je simpatican.

Nekima zna veza da traje i traje i traje jer oboje su misljenja bolje biti sa nekim nego bilo skim.(Necu sad o temi zasto duge veze pucaju).

A sta je sa onima sto u tim vezama nikako da pronadju"ljubav svog zivota".Na pocetku kad se zaljubimo bude nam lepo dok traje hemija kad nestane kao da smo u nekom horor filmu. I tako ulazimo u sledecu pa sledecu vezu trazeci "ljubav svog zivota "....

Kako to da nemam nikog....stalno me pitaju dali imam nekog?Danas nemozes normalnu/normalnog decka pronaci...itd.

Ja sam se isto zaljubljivala ali stalno sam govorila ma bolje biti sam nego bilo skim...cak sam nekim i lagala da imam nekog, da mi to pitanje be postavljaju...jer nekima je stvarno cudno ako si sam ?!...Ja mogu reci,da kad sam bila sama bilo mi super,sloboda,uzivala sam....imala sam udvarace,znala sam da mogu da imam nekog ali necu ocu LJUBAV da ja nekog volim i on mene,i zbog toga je bila moja sloboda na velikoj ceni.

Kad mi je "samoca"dosadila,zelela sam promnu...rekla sam sebi ali sad bi stvarno volela nekog da upiznam,osecam da to zelim i da sam spremna za ozbiljnu vezu. Nisam grcevito sad ovog trena,odpustila sam...i stvarno mi se desila ono sto kazu kad se najmanje nadas,zivi sam svedok...LJUBAV sd netrazi LJUBAV se desi...bila sam pred njim ono sto jesam,nisam bila doterana cak imala alergiju na kapcima,sve sam odbijala sladoled, cigaretu,plazmu...opustena,sta me briga sta on misli o meni....nisam znala da se radi o osobi ss kojom cu se nakon 3 godine vencati.Ovo je moja prica...zelim samo reci postujte sebe i postovati ce vas,budite ljubav i dobicete ljubav,niko vas nece usreciti ako niste zadovoljni sa sobom;kratkotrajno jer vi ste opet ono sto jeste.

I zapamtite recenicu bolje biti sam nego bilo skim!!! Ne poredite svoju vezu sa drugima,nije zlato sve sto sija.... 

U danasnjem drustvu se lako primeti ko ima a ko nema,ranije tako nije bilo...Svi smo bili jednaki,vecina nas tj radnicka klasa. Mnogi pamte to vreme kao jedno od najdivnijih,nisi bio bogat ali si imao dovoljno...

Danas zivimo u kapitalisticnom vremenu imas ili nemas....hm sad gledam bogate,koji imaju firme,voze skupa kola,oblace firmirane garderobe, vecina novo pecenih bogatasa je cak bahatih "stame brifa kako vi ostali zivite"nije sretan i zadovoljan ali ne pisem danas o toj temi..

E sad radnici rade za tog bogatasa, da bi on imao,imao,imao a radnik preziveo, na sto bi trebao biti zagvalan? Direktor ima 10 puta vecu platu od radnika.Radnik smatra,on je "bolji od mene"ima skole, veze zato on danas ima a ja ne,koja zabulda..  i tako radnik koji ima svoju porodicu isto uci svoju decu,treba da radite da bi imali...ko radi za direktora? Pa radnik...

U kapitalistickom vremenu danas ima onaj koji "ne radi"a radnik zivi prosecno...i tako iz generaciju u generaciju...

Kad bi taj radnik znao, da direktor ne noze da prezivi bez njega i radnik bi imao vise i ziveo dostojno!

Nazalost u nasem drustvu i dalje vlada misljenje, da ce se jednog dana samo od sebe nesto promeniti...da je ovo strasno vreme,gde trebamo biti sretni samo da imamo posao i redovnu platu?!....i tako ostajemo u SIROMASTVU!

Ja vec nekoliko meseci nepratim vesti i citam dnevne novine. Kad sam ja shvatila, da je svrha medija samo manipulisati narod,prestala sam da pratim.

Vest npr;Covek nije primijo 3 meseca platu....u super moja je barem redovna ili desilo se tamo i tamo nesto,...pomislimo u.kojem svetu mi zivimo...sta imamo od takvih informacija,samo los dan.

Kad pitam nekoga a koja je svrha da pratis vesti?....Da budem informisan, da znam sta se desava kod nas i po svetu.Super!!!Prati i dalje....takvi ljudi zive u strahu,a strah paralizira..."pa jel vidis sta se desava"sad nije vreme da idem negde daleko,sad moram da stedim novac za crne dane itd...mogla bi jos da nabrajam.

Kad bi nas svaki dan informisali o lepim stvarima a sigurno jih ima ali sto bi ovako imaju kontrolu nad nama...svet bi izgledao lepsi. 

Ovo pitanje je u danasnjem drustvu jako bitno,sta ko ima, koliko je "uspeo"u zivotu pa se merimo ovaj ima vise ovaj manje. Onaj koji nepostize vrednosti drustva smatra se neuspesnim....

Puno zahteva,puno pritiska,sta sve TREBAMO postici da bi bili vredni ljubavi tj da bi bili prihvaceni sa strane drustva. Najbolji odraz svega toga je nas krah...tada se uverimo, ko je sa nama bio zbog nas a ne zbog naseg "ugleda".

ZASTO JE NEKO BOLJI....samo zato sto ima bolja kola,bolji posao,brak,decu,nekretninu...ako nesto od tih segmenata nemamo.mi smo"neuspesni"padamo u depresiju, pijemo lekove, svadjamo se"ko je kriv", ....

Kako izaci iz ovoga....prihvatiti sebe onakvim kakvim jesmo,bas takvi nesavrseni smo najbolji.Tada nas prihvate i drugi,cene ono sto smo mi bez laznih maski. Tada smo slobodni....druzimo se sa ljudima koji nas razumeju,neosudjuju....verujemo u sebe,imamo svoje VLASTITE ciljeve ne tudje. Bitno nam je, da smo mi srecni a ne drugi.

Sloboda je zivot a ne sigurnost! 

NOVAC...prokleti novac ili blago onom ko ga ima?

Ja sam ranije drugacije gledala na novac nego danas ...mislila sam,da ga imaju samo kriminalci,ljudi rodjeni"plave krvi",bizmismeni....novac je samo za odregjene ljude nije za sve....za novac se moras mukotrpno namuciti,novac moras stedeti,novac je proklet jer ne donosi srecu"bogati nisu srecni"....

Danas razmisljam drugacije....volim novac;jer znam njegovu svrhu....kad imam novac osecam slobodu,nebrinem kako cu platiti racune,mogu da kupim kvalitetniju sminku,odecu,obucu,bolji namestaj,bolja kola,letovanja u hotelima 4*-5*.....

Novac nije sreca,sreca je u nama samo je trebamo pronaci.Novac nam pruza lagodniji zivot....to je sve.

Onaj ko kaze da ne voli novac taj laze!!!!! 

Neznam zasto ovo pisem....malo pre sam gledala snimak od Lepe Brene sa koncerta iz Bugarske gde je nastupila sa Azisem....

Ja sam od onih koji nemam nista protiv gey populacije.Od 93' se vodi da to nije bolest,naprosto se neko tajav rodi i to je ok. Pa danas su svi stilisti,modni kreatori,frizeri(pojedini),sminkeri itd geyevi i to dobri.

Zasto osudjujemo...iz neznanja...nerazumemo jih,kako je "bog" mogao da pogresi???oni startuju sve muskarce ili zene ako se radi o lezbejkama.

Oni su ljudi poput nas,samo vole suprotni pol i to je sve.Nisu bolestni,nisu psihopate,....

Sto se tice dali prihvacam sa usvoje decu....tu sam pomalo neodlucna,detetu je najbolje da odrasta uz majku i oca ali nazalost kada vidim u kakvim porodicama sve rastu,pomislim mozda bi ga bolje i kvalitetnije odgajala dva muskarca.

Za brak nisam ..onaj klasicni ipak tu mislim da se rusi porodica muskarac i zena ali svakako sa mogu da ozvanice svoju vezu na neki nacin.

Eto toliko i pozdrav svim geyevima! 

Uvek sam se pitala,dvoje ljudi koji su u vezi 10 godina dali se oni stvarno vole?

 Za mene je duga veza koja traje vise od 5 godina i uvek se pitam dali je stvarno vole kad su toliko dugo zajedno a nisu se vencali,nemaju dece...tako zive iz godine u godinu.?!Meni je ovo misterija....

E sad ima parova koji su dugo zajedno pa kazu,dugo smo zajedno pa smo se vencali,dete nam na putu pa smo se vencali,dugo smo zajedno vreme nam je za bebu itd.Sve neki razlozi...,?!Dali tu postoji neki strah...gde cu sad naci nekog drugog dugo nisam izlazila,nije ni ovaj moj tako los,imam toliko godina vreme mi da imam nekog,e da usla sam u 30-tu treba bebu vec da imam....

Nemam iskustva sa dugim vezama,nego posmatranjem tih parova ne osetim ljubav vec naviku...sad mozda neko ima drugacije iskustvo.

Moja parola je uvek bila bolje biti sam nego bilo skim!!!!!

U odredjenom periodu sam bezala od ozbiljnih veza,gusilo me....pa sam neki period bila sama,super mi bilo,kakvi ljubavni jadi,tad shvatis sta zelis a sta ne...i tako kad mi dosadilo biti samoj "kad sam se najmanje nadala"usao jedan divan decko sadasnji muz.

Da ne pricam sad svoju biografiju....udala sam se kad sam bila spremna tako i on.Nije postojao nijedan razlog zato sto ovo ono....secam se sminkerice kad me pitala dali se udajes jer si trudna???Taman posla....eto to je moja kratka prica.Znam da svako od vas ima svoju i sigurno je divna....samo sam se malo pozabavila dugim vezama.

Ja mislim da je ova od najtezih zivotnih lekcija "odgovornost prema sebi".E u ovoj fazi sam ja....nepratim vesti,prihvatila sam roditelje kakvi jesu,biram drustvo,itd.

Niko nije odgovoran za nas zivot nego mi sami,kada ovo shvatimo pocinjemo zapravo kreirati zivot kakav mi zelimo.Mi imamo jedan zivot i odgovorni smo za njega,jer sve sto u zivotu prihvacamo a ne zelimo krivi smo mi,nema onog "boga"neko ce shvatiti pa ce se promeniti,nece!Pa zar se mi olako menjamo;kad nam neko kaze,ne....

Kad prestanemo kriviti druge osetimo slobodu,sad zivim zivot kakav ja zelim i preuzimam svu odgovornost za svoje postupke. 

Koliko puta ste culi ovu recenicu ti si "len ili lena"ja mislim da brdo puta. LENA sto nezelim to i to da radim,lena jer se neponasam kako bi od mene ocekivali,lena sto ne ucis,lena sto nepeglas ili sta vec.LENI smo kad nismi inspirirani,nemamo motivacije i to je ok.

Naprimer svima nama se desavalo, da smo ucili u skoli neke predmete koji nas nisu zanimali i nazivali su nam lenim?!Meni matematika,fizika,hemija i mozda jos koji predmeti izazivli su odpor...to mene nije zanimalo,sta ce mi to...nekome je to suprotno ali meni ne. E sad ima jos jedna stvar ako se radi o nekoj stvari npr.zavrsiti zeljeni fakultet a postoji predmet koji nas ne zanima ali cilj je zavrsiti fakultet.Mi cemo taj predmet lakse uciti jer imamk motivaciju cilj zavrsiti fakultet.

Ja za sebe mogu reci,da sam i srednju i fakultet zavrsila koji me ne zanima.Nisam bila najbolji djak ali sam bila tu negde.Nisam se smatrala lenom vec sam u dubini znala,da me pojedini predmeti ne zanimaju.I da tesko je bilo uciti jih ali je bio cilj zavrsiti obrazovanje!

Niko od nas zapravo nije len samo nije inspiriran! 

Um,ja volim za svoj um reci,da je moj UM moj najveci neprijatelj.On sve skapa "logicki"ovako ce biti,ovako bi trebalo,neznas ti to,ovako si trebao...joj desit ce se ovo i ono..itd.Ko razume sta zelim reci,svestan je UMA.

Kad sam ja cula recenicu,da nam UM sluzi samo da bi neku situaciju primetio,zelju primetio...on nam sluzi za primecivanje dogadjaja,a emocije nam sluze dali je to dobro za nas ili ne...Kad dozvolimo umu da nas kontrolise,zivimo zakoceno...on nas sprecava mnogo toga,da uradimo ali mi "logicki"necemo...itako iz dana u dan smo frustrurani,nesretni,ljuti...obicno na druge nego na sebe.

Kas shvatimo da je njegov istinski zadatak samo primetiti a ne scenirati kako i sta ce biti onda je nas prijatelj. UM TREBA NAS DA SLUSA...kad ovo shvatim i ja,bicu najsretnija osoba na svetu.

Ma nece me vise zanimati dali ce biti ovako ili onako vec kako treba da bude,najbolje za mene,da Verujem u to...prepustiti se i reci bice kako mora biti,lupala ja glavom ili ne,um nema kontrole um samo primecuje....

Nadam se,da su mnogi od vas malo shvatili sta sam htela reci... 

Sta je zivot beba, dete,pubertet,odrasla osoba,zrela osoba i starost.

Kad smo mladi nemamo osecaj, da cemo jednog dana ostariti. Sto pre bi da odrastemo,toliko ideja,iluzija o zivotu imamo.Kad pomislimo na starost "ma to je dalekoooo"jos kad bi nas i zaobisla bilo bi super.

U jeku mladosti kasnije i zrelosti zelimo da ostvarimo sve svoje zelje. Nsdajuci se, da cemo onda napokon uzivati u zivotu. Za svaki napor,odricanje,zrtvovanje sledi nagrada.Biti srecan i ispunjen u zivotu.

Gledajuci starije ljude u starackim domovima zakljucila sam, da jim nedostaju bliski ljudi.Malo se zale na zdravlje ali najvise ceznu za bliskosu bliznjih. Tako se vesele unucima,sinovima,cerkama da jih vide i popricaju.

Zasto je starost teska i bolna za pojedince?Mi bismo trebali svakog trenutka biti svestni, da je zivot prolazan i da trebamo uzivati u datom trenutku.Da nema onog "uzivat cu kasnije" to naprosto ne postoji. Tu iluziju najcesce nevide mladi.Ljudi koji su svestni da ce jednog dana ostariti uzivaju u svakom trenutku i ne boje se starosti.Imaju toliko aktivnosti,kazu evo sad napokon imam vremena za svoje hobije za druzenje, vremena za sve ono sto nisam imao kad sam bio mlad.Na tome su zahvalni, jer jim je starost ispunjena.

Svi cemo mi ako bog da ostariti,cemu zurba? Radujmo se bitnim stvarima, imajmo oko sebe iskrene ljude, usudimo se biti ono sto jesmo,raditi ono sto volimo...Svi mi zelimo biti srecni,tome i tezimo,svako na svoj nacin.

Staracki dom je poput vrtica, ponovo se druzimo se vrsnjacima i ucimo.Jedan novi pocetak... 

Uh sto je lepo biti zaljubljen,oni leptirici u stomaku,ruzicaste naocare osoba savrsena da savrsenija nemoze biti....

ZASTO SE ZALJUBIMO...mi vec pre nego se zaljubljimo ima duboko u podsvesti kakvu osobu zelimo,ko smo mi,kakav odnos imamo do sebe i kada sretnemo takvu osobu mi se ZALJUBIMO imamo osecaj da smo bas tu osobu cekali citav zivot. 

Vrlo cesto nam se desava, da se zaljubimo u "iluziju" tj u osobu kakvu mi zamisljamo.Na pocetku primecujemo vrline,divna osoba,bolji osobu nismo sreli,svima bi rekli da smo najsretniji u zivotu. U toj fazi nosimo ruzicaste naocare,nevidimo i neobracamo paznju na mane jer smo toliko srecni!

Prodje faza zaljubljenosti...zbunjeni smo ko je ta osoba,vidimo mane uh brdo mana,zelimo da ga menjamo,da bude kao pre...e sad ako nemozemo nekoga prihvatiti kakav je (privukli smo tacno takvu osobu kakvi sno mi)dublja razina razmisljanja kad se to shvati.Ako nekoga prihvatimo kakav je i sa manama ona je to LJUBAV.Vise su nam bitne vrline nego mane, obracamo vise na vrline...razumevanje,postovanje,podrska itd sto nam je bitno.Sve ostalo je zavaravanje sebe,da ce se neko zbog NAS jednog dana promeniti.

Promeniti mozeno samo sebe,sve pocinje od nas! 

Danas sam bila na jednom seminaru gde sam saznala mnogo toga. Najinteresantnije mi je bila tema "zivot bez nerviranja". Na nama je odluka dali cemo se iznervirati ili dali ce nas neko ili nesto iznervirati. 

 Primeri...osoba koja vas nervira dali to bila mama,tata,muz,sef,prijatelj,svekrva bilo ko.Osoba koja vas kritikuje ima borbu sa dobom,neostvarena je i vi joj sluzite kao "objekat za istresavanje".Na nama je sad izbor dali cemo se iznervirati i urlati na nju ili je ostaviti na miru i reci sebi ovo nema veze samnom?!

Ako pukne guma na kolima isto imamo izbor dali se iznervirati ili ne.Mozemo reci ko zna zasto je to dobro da mi je pukla guma,mozda bi.mi na putu pretio udes...u svemu ako nadjemo dobro tj razlog onda se nenerviramo.

Pokusajte ;-) 

Uvek sam se pitala kako je prvo rodjenom detetu kad dobije brata ili sestru? Sama sam prosla kroz to, na pocetku sam se radovala dok jos nije bijo rodjen e kad je dosao moj slatki braca kuci osetila sam promene. Ja kao mezimica,sa toliko paznje sad odjednom mi preuzima mladji brat. Kratko je to trajalo;posto se samnom odtada vise tata bavijo a znamo da su cerke tatine mezimice.

Ono sto primecujem obicno se radi ako su male razlike medju oba deteta,da je ovo prvo malo zapostavljeno. Znam,da roditelji nezapostavljaju namerno vec od obaveza nestignu vise,da mu se posvete kao ranije.

Najbolje da dete pripremimo,da ce doci novi clan porodice. Kad dodje ukljuciti ga u desavanje,da vam svremena na vreme pomogne oko brata ili sestre i pohvaliti ga. Ovde je jako vazno,da detetu nestavljamo teret i obavezu da ga cuva i brine o njemu to nije njegova duznost ali da vam pomogne svakako ce mu biti drago.

Pokusajte odvojiti i samo za njega vreme,da se oseti i dalje vazan clan porodice kao nekad. Neusporedujte decu tvoj brat ili sestra je bolji u ovome,zna bolje od tebe,vidi kako on tako se samo podstice rivalstvo

Mi kao roditelji treba da shvatimo,koliko god dece imali da je svako individualno i neusporedujmo jih,tako izazivamo ljubomoru izmedju njih.

Deca su nasa odgovornost mi smo jih hteli,tako se trebamo i ponasati!Volite jih bezuvetno kakvi god oni bili.