Niky

Strah je svuda oko nas...dali je strah uvek realan...sta je zapravo strah...upozorenje,laz,manipulacija...zasto je toliko straha,cemu on sluzi?

STRAH..me ovoga steah me ovoga,memoj sad ovo nije vreme,sacekaj pravo vreme...sta ako se desi,sta ako neuspem,strah me da dobijem odkaz,strah me kako cu platiti rezije itd.

Nase drustvo je puno straha...zasto?Kao i uvek od detinstva su nas plasili za raznkrazne stvari,pa u skoli za ocene,pa komsije,pa mediji...i nagomilalo se strahova

Pogledajte svoje okruzenje kako zivi,to vam je slika strahova.  A pogledate one kojima se divite,kako se oni nose sa strahovima?!

Strah paralizira,uverava da  nesto nemozemo...kako se resiti straha suociti se sa njime,ovo je najteze ali jedino tako se izlazi uz tog zacaranog kruga. 

Wow,...uvek pricamo o toj intuiciji i sad konacno dobijem malo dublje objasnjenje i naravno htela sam je podeliti sa vama.

Intuicija unutarji glasic vs razum...primer;Imate na razpolaganju dva posla i neznate za kojeg da se odlucute.

Kod jednog vam nude dobru platu i blizu vaseg doma,poznata firma.Drugi posao losija plata,daleko od kuce i manje poznata firma.E sad vecina bi naravno slusala razum,ocu ovaj sa vecom platom a nas glasic govori ja bi ovaj drugi posao.Koga slusati...kao sto sam napomenula razum.bi u vecem primeru dobru platu.

E sad ako mi ne.poslusamo svoj glasic onda se desava sledece...posao nas umara,stres,duze smo na poslu,imamo loseg sefa...da smo slusali intuiciju mozda bi izbegli sve to iako bi bila manja plata.

Kad jednom svestno poslusamo intuiciju,pobedimo razum pocnemo  verovati sebi...da smo.bili upravu.Tada shvatimo da nemamo svi iste zelje,da nesto sto je dobro za nas npr.za drugoga nije.

Ovo mi je trebalo,jer upravo nadjacavam razum i stvarno.mi trebala ova potvrda.

Zelim i vama da sto vise osluskujete svoj unutarnji glas in zna sta je najbolje za vas a ne razum! 

Dali si je neko od vas postavijo ovo pitanje?Verujem da jeste..evo ja si postavljam i to jako cesto...ocu da budem sam svoj gazda.

Sad bi neko od vas rekao " i ja bi sestro slatka ali..."Ali model od roditelja "to ti nemozes", "nemoj da mislis samo na sebe","pomisli jos na nekog drugoga"osecaj krivice, da je pohlepa nesto lose.

Kako ovo zaustaviti hm...na pitanje tipa.."Kako bi izgledao moj zivot kad ne bi trebao da radim ili kad bi imao hrpu novaca...hteti vise hteti bolje,sta je tu lose...a ne "previse mastas,spusti se na realnost"

Najbolji lek, da se uvek pitamo a sta ha imam od ovog posla,od ove skole,od ove plate,...tako pocinje mozak da razmislja i da trazi izlaze".

Nista se nece promenuti samo od sebe ako nepromenimo mi, da zato je potrebna hrabrost!!!!!

Treba uciti od ljudi koji su uspeli a ne od onih koji su prosecni...pa ko je primer?!

Svi smo mi u dusi pohlepni,ne govorim za preteranu pohlepu.Svako preterivanje steti.

Nekako sam uvek verovala da su igre na srecu bacanje para.

Sad moj brat zeli novi kompjuter a nije nesto pri novcu i kaze meni danas,svaki mesec cu da igram loto ili sta vec...Kazem.ja super,ja to nemogu..imam duboko uverenje da necu dobiti i da djabe bacam novac.

Ja sam idealan primer,da netreba da igram jer necu ni dobiti...On je pre dve nedelje dobio neku manju sumu,igra i veruje...ko kupi listic sa sumljom bolje da nije kupijo,vec u startu nema sanse.

Zelim reci ne pokusavajte nista ako u to duboko  ne verujete,necete tako dobiti... 

Moj cale kupuje te listice iz navike manje iz verovanja zato godinama  nije nista ni dobijo. 

Mi smo vibracijska  ica,odajemo svoju energiju i sve ja povezano oko nas na kojoj smo vibraciji.Ovo se shvati,kad se pocne pazljivo posmatrati....nama se u toku dana menjaju vibracije,kad osetimo da smo na nizoj vibraciji dobro je uraditi nesto da bi se podigla;slusanje muzike,meditacija,voznja biciklom sta gos sve sto dize vibraciju.

Zasto je ovo vazno...ljudi koji su svakodnevno okruzeni oko nas pokazatelj su nase vibracije.Ako nam se nesvidjaju znaci da trebamo menjati sebe da bi usli neki novi ljudi u nas zivot.

Kad ste na visoj vibraciji onda naletite na ljubaznu prodavacicu,pored vas u restoranu sede prijatnj ljudi,naletite na nekog poznanika koji je na istoj vibraciji itd.

U ovo sam se ja uverila,jer mi se takve stvari dogadaju....ja sad poslednjih dana susrecem neverovatno pozitivne ljude kao da su sa druge planete.

Kao sto sam napomenula vibracija se u toku dana menja,kad shvatite vibraciju necete hteti biti sa ljudima nize vibracije jer ce vama spustati vibraciju.Toliko lose cete se osecati pored njih da cete se maknuti,o ovome trenutno svedocim.Naprosto se micem od takvih ljudi poceli su me gusiti,sto ranije nije bilo tako...samo su mi smetali a i dalje sam "htela"biti sa njima a sad me guse.

Znanstvenici potvrduju da 5 ljudi oko vas govore kakvi ste vi tj vibraciji.Pokusajte promatrati u toku dana,na koga naletite,skim se druzite oni ce cam mnogo reci o vama.

Kad se ovo shvati pocinje se svestno birati skim cete na kafu.Ja sada mnogo kafa odbacujem,neprijaju mi...samo radi reda?!Doci ce valjda i meni neko sime cu rado popiti kafu sa veseljem,radoscu... 

Razmisljam ja danas,dali smo.mi stvarno svestni svojih potenciala...sta nas koci..strah?Jedan poznanik kuka na vanbracnu zenu,razveden ima dvoje dece zive u Pragu...sad ima drugu "zenu"sa kojom ni nezna na cemu je,posto ima biznis sa njom ni sa njom ni bez nje,kad joj spomene vencanje okrene drugu temu...cega se plasi,samoce...on je vec usamljen i sa njom...mi naprosto nevidimo da necega nemamo cega se plasimo?

Plasimo se...sta ako..Zasto ostajemo u losim vezama...strah od samoce,da necemo naci boljeg...a vec smo nesrecni..strah od cega?

Neko kuka i plasi se siromastva,stedi da bi "imao"gleda da netrosi struju,grejanje...zar vec nije u siromastvu?Cemu strah?

JA se pitam plasiti se necega u cemu se vec nalazis?Za ovo su potrebne oci duse,da postanu svestne,da ustrajanjem u necemu sto ne zelimo nema smisla,nece se nista samo promeniti...mi se moramo pokrenuti tj promeniti...

Meni je ovo otvorilo oci,plasim se necega u cemu sam?!haha smesno i zalostno...

Nadam se,da ce mnogi od vas otvoriti oci u 2016 i pobediti svoje najvece strahove i krenuti hrabro dalje... 

U Zagrebu nisam bila nesto cesto...pamtim ga "da se nadjemo na pola puta"sastajanje...i tako mi ostalo u secanju.

Posto mi se izjalovila Bratislava,odlucili smo zadnju nedelju Zagreb,nije nam daleko...ali obicno nesto Hrvatsku nisam gotivila zbog nacionalizma.Zagreb je ipak veci grad tu se manje oseti.

I sad odusevljenje...ja neznam dali smo mi slucajno naleteli na takve ljubazne ljude ili su srecni sto je nova godina.Ljubazno osoblje u hotelu,pricaju sa nama bas su otvoreni.Do zene u pekari koja se toliko srdacno nasmeje mom detetu,do klosara koji nam je pozeleo sve najlepse ...do tete u trafici koja nas je ishvalila.Do ljudi u kaficu gde se nam smese.Bas sam pozitivno iznenadjena...jer su.mi inace hrvati delovali malo suzdrzani,ustogljeni,sa razlikom od nas.

Na ulicama Zagreba se mogu cuti trubaci iz Makedonije do pesama pop izvodjaca cak i nasih.

Tako,da ko namerava ili zeli u Zagreb toplo preporucujem!

Eto,imala sam potrebu podeliti odma u 2016!

SVIMA vama zelim uspesnu godinu sa sto vise zanimljivih blogova.

Cmoook ljubim vas! 

Razmisljam kako neki ljudi jednostavno zaraduju...npr.kirija...covek lepo mesecno dobiju neku sumu novaca.Voz ,avtobus...on vozi nevezano na broj putnika,sto vise putnika veca zarad...itd.

Rekoh a zasto mnogi misle da je treba zaraditi mukotrpno?!Pa zar firme ne zaraduju novac na racun radnika?Ko donosi firmi ili direktoru novac...pa radnik.

Novac treba da radi za nas a o tome treba financijska pismenost. Covek se uci dok je ziv...

Za sve one koje jih zanima tajnu bogatih,preporucujem knjigu Robert Kiyosaki bogat i siromasan otac. 

Svi se mi nekad zapitamo sta slusati razum ili srce...neki kazu bolje razum neki bolje srce....secam se pesme od Ane Bekute(razum i srce)"razum kaze odlazi, srce kaze nemoj bolje je za oboje"....kome verovati?

Razum su programi koji su nan programirali roditelji,mediji,ucitelji drugi....a srce je u nama,svako ima svoje srce i svoje zelje...

Ja sam se u jednom trenutku odlucila poslusati srce...kad god sam slusala razum izgledalo je ovako,radila sam ono sto su drugi ocekivali od mene,spolja izgledalo "idilicno"svi su bili zadovoljni samnom...aja sam bila unutra prazna,zatvorila sam srce ti neznas cuti...i tako dok mi nije jednom puklo.Rekoh idem sada "drustvu se nesvidjati"idem sad putem srca...naravno da naletis na ketike,a to govore oni koji uvek slusaju razum...neusude se slusati svoje srce.Kad se ide putem srca onda odskaces od proseka,tezis stvarima koje tebe ispunjavaju,radis ono sto tebe veseli .. .

I tako juce kad sam citala knjigu Sama od Isidore B.naletih bas na tu polemiku razum ili srce ..i da shvatih da vecina ljudi slusa razum,preracunavaju,kalkulisu,jer tako izgledaju odgovornije i zrelije. Spolja sve idilicno identicno drugima...verujemo da sto radi vecina da je ispravno.

Podatak koji sam ja cula,da samo 4 posto ljudi zivi onakav zivot kakav zaista zeli 96 posto se zeli svideti drugima, sve jasno.Verujemo vecini. 

Evo gledam emisiju sve za ljubav..ranije sam sam samo gledala tudje sudbine a sad mi se postavljaju pitanja?

Stavim se u njihovu "kozu"kako bi meni bilo...jedan "banal primer"dete nikad nije upoznao oca,ostavio njega i majku zbog x razloga ok ovo razumem,nisu sr slagali itd...ali sad pitanje kao sto si je ovaj decko postavio...A zasto je mene otac ostavio,sta sam ja kriv?Ni kriv ni duzan odrastao sam bez oca...ima brdo brdo takvih pitanja...a sto.mi se ovo desilo?

Koga da pitam "boga"?Dali je to.moja "sudbina"....ili ono najgore to je samo iskustvo...iskustvo koje je tvoja dusa odabrala probati,kako je rasti bez oca?

Meni nijedan odgovor ne donosi mir i dalje mi zvoni zasto?!

Hvala "bogu"ja nisam prosla kroz to ali prolazim kroz druga pitanja zasto... kako naci odgovor koji donosi mir!

Ja sam u zivotu naucila,da sve steknem sama bez icije pomoci...tezi je put,put bez glume,put bez ugadjanju drust a.Ja sve sto imam imam istinski bez glume,bez onog da drugima pokazem i drugima dokazem.Mozda je moj put mogao biti laksi ako bih imala razumevanja sa strane roditelja;ali oni zele da sam "ko vecina"to je za njih uspeh.Moj put je put promasaj.

E sad ja gledam tj "uspesne" koji su sve dobili od roditelja..dali je to.moja zavist?ili bes sto "glume"da su uspesni.Kako god ne volim takav vid uspeha....za mene je neko uspesan za sebe,koji nema potrebe drugima dokazivati.Takvim se divim!!!

Ali sta cemo sa pitanjima...kako je tvoj sin?Posto danas mnogi roditelji znaju,da zivimo u vreme "ramazenih"sta ce drugi reci...igramo na sigurnu kartu,jer tako izbegnemo "neuspeh". Shvatila sam sa nema "srecnih"okolnosti ima samo hrabrost.Hrabrost biti ono ko jesi.Danas vecina zeli biti ono sto se od njih ocekuje.Danas su "tatini"sinovi uspesni i kite se tudjim perjem.Takvi roditelji su "ponosni"na svoju decu,moje dete je "uspelo",ja sam mu pomogao...svaka cast na tom previlegiju?!Na privelegiju zvano "mamina ili tatina maza"....sve sto mi se desi ima ko da resi,sto bi ja?!

Iskreno ja ne bih volela da meni neko nesto da,osetila bi se nesposobnom.Lepo je kad moze da se pomogne, da podrska uspet ces verujem u tebe,prati svoj put,budi svoj....usudi se biti drugaciji,pokazi sta znas itd. 

Posto sam u periodu velikih odluka i osecam strah uz pomoc vizualizacija resila sam da ga pogledam.

Uz meditaciju upitah sebe gde se nalazim i pojavile su se stepenice;pogledah u sanovnik sta to znaci,sreca ok idemo dalje...otvaram vrata,taman prostor nista se nevidi kad u jednom momentu ugledah neko svetlo...idem prema tom svetlu vidi se raj (sanovnik za raj,znaci uspeh)ok idemo dalje spustam se ja dole sidjoh u taj raj...pala ssm dole u sumu,borova suma isto pogledah u sanovnik nesecam se sta je znacilo ali dobar znak ok...idem ja dalje spustam se kroz sumu kad uhledah neki dvorac ili crkvu nesto belo;na pocetku nisam znala sta je ali ugledah ljude kako izlaze iz crkve,crkva simbol neko ti preci put hm ajd idemo dalje uglazih ja u neko blato,nesecam se sta znaci simbol ali tipa nekog straha ok ajd idemo dalje,dodjoh do pustinje i puta koji nema asfalta,nastavih ja hodati po putu,neka nesvestica me hvatala i padoh u nesvest-nesvest znaci da odustanem hm sad ja razmisljam dali da se vratim ili da nastavim putem...ogro.an strah gde idem,kad neko me zagrli,neko mi pruza podsrku strah gde idemo...zelena trava(strah)pa dodjos smo do tamne sume nista se videlo nije(tamna suma-tuga)...ja sam toliku glavobolju osetila ali sam rekla idem dalje da vidim kud me vodi idemo...pa opet suma grane me tuku,sve ja to izdrzim i dodjoh do potoka ;plitak potok znaci imaj vise samopouzdanja uh ok....kad konacno cilj moja velika lepa kuca,legoh u udoban krevet...videti svoju kucu simbol je bezbriznosti.

Ali toliki strah od neuspeha sam dozivela i uspela nastaviti ajd da vidim sta mi govori podsvest...

Stvarno je  najveci izazov suociti se sa strahom i skupiti hrabrost.Jedino tako mozemo znati dali cemo uspeti.... 

Citam knjigu od Isidore Bijelice "sama"i kako obicno ide privlacimo kakve su nam misli.

E sad ovih dana i meni se postavlja ovo pitanje...Zasto neki prolaze tezi put,zasto neki imaju teska zivifna iskustva,zasto se neko rodi bogat a neko siromasan,zasto je neko ruzan neko lep,zasto je neko gladan a neko sit?

Komplikovana umska pitanja...zasto ovo zasto ono,nema kraja...

Dali ovaj zivot ima smisao tako sto prolazimo kroz razlicita izkusenja da bi sr nesto naucili o zivotu.Uvek me fascinira koliko malo znam sta je zivot..kad naletim na ljude koji su puni osudjivanja ili meni se ovo nemoze desiti jer zivim"po pravilima zivito".Dali on stvarno postoji ili nam je to um nametnuo?

Nekad se pitam kako bi svet bio jednostavniji da svi stanemo za tren i osvrnemo se na prosjaka koji prosi ,da ne bude ono sta me briga sto mu je tako;sam si je kriv...

E to sam ja napravila ovih dana,naprosto kad sam videla nekog ko kopa po kontenjeru ili prosi..zapitala sam se...kako li je njemu?Dali.iko sanja da moze biti prosjak?Prelila me suosecanjost do ljudi pored kojih sam nekad samo prolazila i osudjivala?!Vauuu...koja svest o zivotu.

Ja bi najradije pomogla takvima...samo nisam sigurna dali je pomoc dati.mu koji dinar?To je kratkotrajno neresava sa tim.nista?!Covek mora doci do spoznaje da mu je potrebna pomoc i zatrazit je,kako izaci iz toga...

CEMU SVE ovo zapitam se...igra zivita sad si gore sad si dole,sta zeli da nam kaze...kako smo veliki ili kako smo mali,pa nista neznamo a mislimo da sve znamo...

Ima ljudi koji su otvoreni za nova seznanja i ti su otvorenih srca a i ima i onih koji gledaju uzko tako je i gotovo,daju utisak da sve znaju a u stvari nista neznaju?!

Kad bi bilo vise razumevanja i manje sebicnosti pre bi shvatili igru zivota.Svi smo mi negde u sustini povezani! 

Mudra je zena putujuci po brdima u potoku pronasla skup kamen. Sledeci dan susrela je nekog putnika koji je bio gladan, pa je otvorila svoju torbu kako bi sa njim podelila hranu.

Gladni putnik je ugledao skupoceni kamen u torbi mudre zene. " Kad bi ja barem imao takav kamen, svi moji problemi bi nestali"-rekao je putnik zeni. Ona je bez oklevanja izvadila kamen iz torbe i poklonila mu ga.

Putnik je otisao, radostan sto ga prati sreca. Mislio je da je skupocen kamen dovoljno vredan da mu pruzi sigurnost za ceo zivot. Ali nakon nekog vremena vratio se trazeci mudru zenu.

Kad ju je nasao, vratio joj je skupoceni kamen rekavsi "Razmislio sam. Znam koliko je vredan ovaj kamen, ali vra am vam ga s nadom da cete mi moci dati nesto jos vrednije. Ako mozete, dajte mi ono sto vas je potaklo da mi date ovaj vredni kamen..." 

Zasto nekad kad nesto kupujemo imamo osecaj da nismo trebali?

Desava se ponekad,da kupimo nesto i kasnije zazalimo u obliku da nam to netreba... osecaj krivice.

Dali je taj osecaj krivice da nam to stvarno netreba ili da nismo trebali,jer trebamo"stedeti"?

Pricacu o ovom drugom delu"stedeti"....sta znaci stedeti...ako stedimo mi se zapravo odricemo necega...dalije to dobro?

Ako stedimo namenski....onda je to dobro...jer imamo cilj zasto se odricemo.

Ako stedimo za crne dane ili da se ima onda je to.lose.Ovo vec spada u zrtvovanje.I kad nesto kupimo javlja nam se osecaj zadovoljstva i krivice....krivice da nis o trebali jer trebamo da stedimo i da kupjumo samo ono sto nam "treba".

Dali ova vrsta stednje donosi zeljeni rezultat? NE...Ova vrsta stednja potvrdjuje da podupiremo siromastvo.Ne vidimo da smo vec u siromastvu i jos ga produbljavamo nesvestno.Takav zivot donosi ljutnju na sve one koji imaju,osecaj nepravde,osecaj da nas treba "neko odozdo"pogledati tj kukanje u nedogled....

Novac trebamo trositi racionalno ali ne i da se odricemo svega sto zelimo a mozemo kupiti.