Niky

Danas slusam u frizerskom salonu kako produzavaju rok za penzije,kako su male,da je pametniji onaj sto nije ni radio itd....pa ja rekoh "pa ja i ne zelim ici u penziju".Sta znaci penzija,kraj radnog veka i to sa 60 ili cak nesto manje godina?!

Vreme se menja,roboti danas iz dana u dan rade teze poslove...tako da u buducnosti,ce svi i moci duze raditi po pitanju fizickog posla kojeg ce biti sve manje i manje.

Kao sto sam rekla ja i ne zelim ici u penziju,zelim da radim posao do god budem mogla da radim i da me veseli,meni je jako tuzno cuti pojedine ljude kada kazu ostalo mi jos 2-3 godine do penzije,pa da ja idem dosta je bilo.To govori da je svoj radni vek radijo posao koji ne voli

Ljudi sa 60 godina jos nisu za penziju,govorim za osobe koje ne rade tezak fizicki posao.Oni jos mogu da rade,pa zato neki radi i kad su u penziji osecaju se korisnim.

Sad ce neko reci a mi mladi,kad cemo dobiti posao ako ne budu odlazili stariji...to uposte nema veze to nas lazu.Danas se pojavljuju novi poslovi a izumiru stari ,trendovi se menjaju.Mi samo trebamo biti svesni da nece postojati klasicni poslovi kojo su bili u vreme tita,zaposlim se i radim do penzije.To su generacije nasih roditelja,mi zivimo u drugom vremenu.

Penzije u buducnosti netreba da postoje,tu je vise stete nego koristi.Ljudi treba da rade poslove koje vole,do god jim zdravlje sluzi.Posao nam daje osecaj doprinosa drustvu bez obzira na godine.Skolujmo se za poslove koje volimo a ne koji su u trendu ili dobro placeni.Nemozemo biti svi pravnici,lekari,ekonomisti ne mozemo. Budimo ono sto nas zaista veseli i ne razmisljajmo o penzijama! 

Ja jako cesto cujem recenicu ja nisam "zavidan nikome" ali dali je to stvarno tako ili sebe zavaravamo?

Ucili su nas da je zavist nesto lose,da ako si zavidan,ne cenis ono sto imas...lose je zeleti tudje kao vrsta kradje.

Zavist pocinje jos od detinstva kad su nas roditelji poredili sa drugima vidi kako je on uradio,on vec zna da vozi biciklo a ti ne itd...ucili su nas,da su drugi bolji od nas da imaju nesto bolje od nas.

Zavist nije toliko ni losa,jer ako neko nesto ima a i mi zelimo normalno je da nam izaziva zavist...pa mi to zelimo,to nas potakne ka zeljenom.

Losa zavist je ona kada nekome sto nesto ima zelimo lose,jer mislimo da je bolji od nas ali dali je to stvarno tako ili je samo u nasoj glavi...koliko puta se uverimo,da neciji zivot nije toliko savrsen koliko se nama cini iz daljine,pa smo bezpotrebno zavidni.

Ljubomora je nesto drugo...to je nesto sto vec mi imamo ali nemamo samopuzdanja dali smo dobri u tome sto radimo.Svi poznajemo partnersku ljubomoru,onaj ko je ljubomoran u stvari nema poverenja u sebe.

Zelim reci,normalno je biti zavidan i svi smo mi zavidni.Zasto to kriti. 

Dali smo mi svesni nekada da neki stariji ljudi ne zasluzuju postovanje...ali.mi smo vaspitani,da treba postovati roditelje,starije ljude,sefove itd..samo zato sto imaju to zvanje?!Postovanje se gradi.. sad odakle to potice pa od vaspitanja,ne osudjujmo roditelje pa tako su i oni bili vaspitani pa su tako i nas.

Zar se nismo bezbroj puta uverili da nas postuje neko vise kad mu dajemo do znanje dokle mu je granica,kad ne pokazujemo strah pred drugima,kad smo sigurni u onome sto pricamo bez pomisljanja na "posledice".Zar ce postovati nekog ko klima glavom,cutati,smsknuti se;uciniti kako drugi kaze?!Ja mislim da ne!

I jos nesto jako je vazno postovati svoju decu ona su jako pametna vise nego sto mi mislimo oni nisu mi obi su bica za sebe,prestanimo jih gledati kao da smo mocniji i pametniji od njih...."drski odgovori"proilaze iz detetovih frustracija.Zato se sledeci put kada vam zele deca  nesto objasniti poslusajte jih iz duse i razumecete.

Ucite de u da nisu svi isti i da nisu svi ljudi iskreni,ali da jih nesme to pokolebati.Da na jednog takvog dolazi i jedan na kojeg se mogu ugledati i koji ce u njihovim ocima biti heroj.Da na jednog sebicnog politicara dolazi jedan predivan vodja.Ucite ih da zbog jednog neprijatelja ne propuste videti lepotu i ljubav jednog prijatelja.Da jedan zaradjeni dinar vedi vise nego pet pronadjenih.Da znaju nositi s porazom i da uzivaju u pobedi. Da ne budu zavidna,vec da se raduju tudjoj sreci. Dajte jim snagu da ne podlegnu grupama ako nisu sigurna da je to ono sto zele. Ucite jih da slusaju sve ljude i da pamte samo ono sto prepoznaju kao istinu.

Ucite jih da stave cenu za svoje znanje,ali nikada ne stavljaju svoju cenu na svoju dusu i svoje srce.Da se bore za svoja uverenja.Da imaju hrabrosti biti strpljivi i strpljenja da budu hrabri.Ucite jih da imaju veru u sebe,jer tek tada ce imati veru u ljude.

JER OVO JE NAJMANJE STO VI MOZETE NAUCITI SVOJU DECU.. 

Dali smo se ikada zapitali zasto smo dosli na ovaj svet?Dosli da budemo sretni,ne...dosli,da zivimo po pravilima koje postoje vekovima,ne...dosli smo,da damo svrhu ovome zivotu.Svako od nas ima sposobnosti za nesto,svako od nas je u necemu najbolji. ZASTO DA BUDEMO PROSECNI,zar kad nam budu poslednji trenuci zivota reci cemo "zeleo sam to i to a nisam uradio zbog ..."e to cemo zaliti.

Zivimo u svetu zombija,gde lutamo,tragamo za srecom.Postoje brdo " recepture"kako biti sretan...zar nam treba neko reci? Zar smo glupi?Zar u 21 veku postoji neko ko je pronasao recept za srecu?!NE!

Sto je za mene sreca mozda za nekog nije i to je ok,svako od nas ima svoje zelje i treba se truditi da jih ostvari u tome ijeste svrha zivota.Nije svrha biti zombi i ostvarivati tudje zelje i biti nesretan vec svoje.

Mislim,da smo kao drustvo dotakli dno na svim ssgmetima zivota,vreme je da se upitamo KO smo mi!!!Koja je nasa istinska svrha na ovoj planeti. 

Kad sam saznala za bolest Usnije Redzepove bilo mi jako zao,ja inace ne slusam njenu muziku ali kad god sam je videla na malim ekranima ja sam se odusevila njenom lepotom,energijom,onaj sijaj u ocima....kad je pre neki dan preminula osetila sam da je otisla velika legenda o kojoj niko nije imao losu rec i upravo su svi opisivali po cemu ce je pamtiti kako je bila dobar covek,drugar,pevac,energijom i lepotom kojom je zracila.I kazem sebi i ja bi volela,da me pamte ljudi kao sto ce pamtiti nju.Nema lepseg ostati u srcima ljudi.

Moram ovo,da prokomentarisem sta sam procitala "moja deca moraju da zavrse skolu i da uhvate kostac sa roditeljima.Moraju da imaju planove za buducnost,ali da zavrsavaju tekuce obaveze.Ucila sam jih da u njihovoj glavi mora da bude sve poslozeno kako treba.Onaj ko nema planove za buducnost tesko ostaruje svoj cilj".U ovim recenicama cesto se koristi rec MORAM,to znaci trebaju da ispune moja ocekivanja,da se ugledaju na mene koja sam uspesna,ali dali oni zele biti ONA...Ovo komentarisem izkljucivo jer se neslazem,da deca trebaju da budu kao njihovi roditelji ako oni sami to ne zele.Tipican roditelj koji sebe stavlja za merilo,da ono zna sta je najbolje za njih....zivi bili pa videli;dali ce biti onakvi kakvim jih je zamislila.

Ovo je jako jako mudra izreka "prvu polovinu naseg zivota nam uniste nasi roditelji a drugu nasa deca".Zapravo veci a roditelja ocekuje da jih se slusa,da znaju sve,da znaju sta je najbolje za nas,itd....e sad kad smo mi roditelji isto volimo reci kako nas deca neslusaju,mislimo sa smo pametniji od njih itd...Poenta price,nismo osvestili greske nasih roditelja pa mi radimo istu gresku svojoj deci.

Onaj ko ne zeli,da bude kao njihov roditelj jako je vazno shvatiti da su nas nasi roditelji naucili da ne budemo kao oni (naravno radili su iz neznanja).Ali nam je odlicna prilika da mi to popravimo,da se taj lanac ne nastavlja.

Deca zasluzuju podrsku od roditelja i savet kad sami pitaju zato,osecaj razumevanja ne omalovazavanja.To je jako bitno,da shvatimo. 

Potaklo me da napisem nesto na temu sebicnosti,svako ko ima dete ponekad se zapita dali je sebican ako ne zeli negde ici gde zeli se igrati njegovo dete. Neki od nas vaspitavaju svoju decu "zrtvovati sebe"za dobro bit deteta ali dali je to stvarno tako...

Ja sam vaspitavana tako ,da su se moji roditelji "zrtvovali za mene",pa u nekom sukobu prebace "mi smo se zrtvovali za tebe i to nam je sad hvala".Koji teret se to detetu stavlja...a sto ste me imali ako ste se morali "zrtvovati za mene" sta sam vam ja tu kriva ko vas je terao.

Pogledajte malo oko sebe,pogledajte roditelje koji su se potpuno zapustili "zrtvovali" za svoju decu.Izgledaju li vam srecni? Mislite li da ce jim deca biti srecna?Mislite li da jim kad tad ne stave nos "zrtvu"koju su zbog njega podneli,kao i meni.

Ovo nikada ne govorite svojoj deci,jer ste jih sami izabrali,prema tome "zrtva"je vas izbor,ne njihov i nemate pravo taj teret stavljati na njihova mala ramena.

Svojoj deci trebamo dati primer,ne zaboravimo moc vlastitog primera.Pustimo deci da budu svoja,da budu srecna,da ostvare svoje snove ne roditeljske.

Zapamtite i to sam i ja shvatila deca nas ne slusaju nego nas gledaju.Slede nase primere.Zato se cesto desava,da pokupimo modele vaspitanja nasih roditelja iako smo se zarekli da mi necemo biti takvi.

Zato je bitno prepoznati,da bismo svome detetu pruzili bolje odsrastanje i detinstvo. 

.

Gde li je taj pakao na zemlji ili na nebu?!....Ja mislim,da je na zemlji...a sta je sopstveni pakao...pakao nam budi misao iz crtaca onog cike sa rogicama u crvenom u delu,sa puno vatre i dima...neki od nas su svestni neki ne da zive u sopstvenom paklu.Sopstveni pakao je kad svaki dan idemo na posao koji ne volimo,kada smo u vezi ko nas ne postuje,kada smo u braku bez ljubavi,kada se druzimo sa ljudima koji nam se bas i nesvidjaju,kada govorimo ono sto ne mislimo ! Nas raj je biti ono ko smo mi zaista samo se moramo usuditi!

Pravila uh ta pravila i ubedjenja koja se nam svakodnevno namecu i svim segmentima zivota. Trebas zavrsiti ovo ili onu skolu to je dobro za tebe,ja znam da je to najbolje (obicno nas roditelji ili okolina tera)...sad zavrsili smo skolu e sad treba posao...hm nema se posla hm ej znam ovog sredice ti posao taj i taj samo da radis da ti ide staz,posle mozda mozes da napredujes ili nadjes sebi drugi posao...uh blizi mi se 30-ta trebao bi nekoga da imam vec mi kuca bioloski sat,dete da dete treba da imam vreme je...treba da kupim bolja kola,komsija oma taj i taj i ja bi trebao da imam...itd dalje da nenabrajam.Stalno neka pravila sta je dobro za nas ali to obicno znaju drugi...a sta ako npr.ne zelim tu skolu ne zanima me,ne zanima me ni taj posao,necu da se udam zato sto bi trebala,imat cu dete kad ja zelim...sta je sa tim?!....Zasto nam se neke stvari namecu..samo da bi ispunjavali ocekivanja drugih,da bi bili prihvaceni....ja licno ne volim nametanja to mi je"MORAM"izaziva u meni bes...kako moze neko znati bolje od mene...zar treba da budem prosek,usporedjivanje je najveca greska koje cine roditelji nesvesno....treba isticati individualnost,kreativnost...to je po meni ono cemu bi trebali teziti....

Zanima me kako se vi nosite sa tim,sta mislite o tome dali vam smeta ili ne..

Hvala! 

Prica koja je na mene ostavila utisak pa ju zelim podeliti sa vama.

Jednog dana jedan vrlo imucan covek popeo se na tavan svoje kuce u potrazi za nagradom koju je dobio kao poslovni covek godine.Kopajuci po kutijama,naidje na malu beleznicu svog sad vec odraslog sina.Bio je to njegov dnevnik.

Ne secam se da sam je ikad video,pomisli on.Listajuci,lice mu obasja osmeh i oci mu zasjajise.Stranice su ga na trenutak vratile u proslost,kada je kucom odjekivao osmeh osmogodisnjeg decaka. Na neke dogadjaje potpuno je zaboravio.

Citajuci dnevnik,postao je sve ozbiljniji.Uvideo je da je u detinjstvu njegovog sina bilo tuznih razdoblja,kojih se on kao otac nije secao.Ali kako je to moguce?upitao se,pa ja na to nisam tako gledao.

Tada se seti da je i on vodijo dnevnik,doduse poslovni;pa otidje po njega u kucnu biblioteku. S jedne od polica izvuce veliku knjigu u koznom uvezu s pozlacenim inicijalima i polozi je na sto pored dnevnika na kojem je olovkom jednostavno napisano Marko.Otvori svoj dnevnik na mestu kojem je pisalo; Potratijo ceo dan,bijo sa Markom u ribolovu,nista nisam upecao. Potom listajuci sinov dnevnik potrazi isti datum i procita reci svog sina ;Bijo sa tatom u ribolovu.Najlepsi dan u mom zivotu".

Celome svetu mozete biti samo jedna osoba ali jednoj osobi mozete biti ceo svet! 

Citam danas u jednim dnevnim novinama kako su Severina i Kebin sin podpisali predbracni ugovor.Neki se ljudi slazu sa tim neki ne...evo moje misljenje "koga jednom zmija ujede i gustera se plasi".

Apsolutno sam protiv takvog podpisivanja,pa zar ja nekog koga volim i skim zelim da delim dobro i zlo,skim zelim da ostarim treba,da se osiguram ako dodje do kraha?!Gde je tu ljubav...ja je nevidim!Osigurati se u slucaju ako dodje do ovog onog jer ja imam vise kapitala nego ti,ti imas manje pa da mi ne bi nakon razvoda uzeo pola ..bolje da ja to podpisem...meni je to jako zalostno,pa to je klasicna kalkulacija,pa ta osoba neverue u ljubav pa cak ni u sebe.

U zivotu ne postoje garancije,osiguraj ovo ono to je samo u nasoj glavi,da to postoji,da smo mirniji ako dodje do onog sto ne zelimo.

Kad nekog zaista volis o tome ne razmisljas ne prizivas zlo,zivis celim plucima za tu osobu,verujes u ljubav...a to se izgleda danas u materijalnom svetu izgubilo. 

Cekamo promene,zelimo promene,nesvidja nam se danasnja generacija,vrednosti drustva...zar nisu rijaliti showovi odraz drustva,kad gledamo zgrazamo se kakvi su to ljudi bez morala ali nazalost dotakli smo dno dna.

Digli smo ruke,nema nam promene takvo kakvo nam je cekamo da potonemo,da bi shvatili,da smo mi odgovorni za takvo stanje.Ako smo mi stvorili ovo drustvo i deo smo njega onda ga mozemo promeniti.

Jedino pobune donose promene a ne dobra vila,pa samo se setimo istorije zar se nisu ljudi bunili,da bi doslo do promene i uspeli u tome.

Treba nam jedan robin hud koji bi nam vratio nadu,da promene postoje samo trebamo biti sebicni i.misliti samo na sebe,tako nam nece biti bolje.Kad shvatimo;da smo svi u ovom sosu i da je samo pitanje kad ce nam prokljucati da se pobunimo....mozemo to i danas samo nam treba hrabrosti za pokret i revoluciju. 

Ovih dana cesto vidimo,cujemo o imigrantima iz Sirije. Meni licno se nesvidjaju kako se pojedini ponasaju do njih,kako jih tretiraju,kako jih pojedini mediji predstavljaju.

 Mislim,da je ogromna hrabrost napustiti svoj dom i otici u nepoznatom pravcu nadajuci se boljoj buducnosti. Kad cujem.komentar "zasto za nas drzava ne pobrine sto mora za njih".Meni oni ne deluju,da zele da zive na racun drzave oni samo traze priliku i solidarnost,za bolji zivot.

Zapitam se kako bi bilo nama,da moramo napustiti svoj dom i da se neko na takav naci ponasa prema nama,niko nikad nezna sta ga moze snaci u zivotu,budimo solidarni do drugih!