Niky

Sta bu bilo kad bi bilo....ovo se puta nas um;um je ogranicen.A posto je ogranicen,nema odgovora koji bi doneo mir.

Dusa veruje,da je tako moralo biti;jer to sto je sada "lose"mozda dovodi do boljeg a da um to nezna.

I sama se pitam brdo puta sta bi bilo kad bi bilo,mozda sam trebala ovako da postupim ..i ljutim se na onu sebe iz proslosti. Ono u sta sam se uverila da uvek radimo u tom trenutku najbolje sto znamo, da smo znali bolje onda bi to uradili zar ne?

Zivot je ionako jedno iskustvo,pun iskustava koje nam se namecu u datom trenutku.

Ako zivimo u proslosti uvek sklapamo scenarije koje se nikad ne bi dogodile,jer nam to um radi.On pravi scene koje se nikad nece desiti i koje se nikad nisu desile

Mi smo uvek u trenutku,nema proslosti to je iza nas nemozemo ispraviti,nema buducnosti jer jos nije stigla.Jedino sto imamo uvek je sada,takve su nam i odluke u sada! 

Dali je ego nas prijatelj ili neprijatelj? Koju svrhu ima ego ..

Ego,on nas uverava da smo"najbolji",najlepsi,najpametniji itd.On nas isto tako uverava da smo u svemu najgori.Nekad smo gore nekad smo dole zbog ega.

Kad smo u egu "najbolji"...osudjujemo ostale koji su ispod nas,da su neuspesni,leni,manje vredni...posto smo u EGU,kada se nama dogodi krah,sebe osudjujemo da smo najgori.To je ta iluzija ega,koja nas vrednuje.

Ako ga prepoznamo,znamo da smo najbolji upravo takvi kakvi jesmo"uspesni ili"neuspesni".Tada neosudjujemo druge,jer smo svestni da nismo bolji id drugih.Neosudjujemo sebe,znamo da je to put koji nas uci ka uspehu.

Kada vidite arogantne,bahate,puni sebe ljude znajte da su u egu.Isti ti ljudi kada dozive neuspeh osecaju se ocajno.Znaci zive u iluziji ega, da su bolji od drugih. 

Posto se zanimam za retoriku...i danas dobijem.na email,prva vezba...napisi 101 rec zahvalnosti.Na cemu si zahvalna.Mi neke stvari u zivotu uzimamo zdravo za gotovo, mislimo nemamo se nacemu zahvaliti..

Upravo pisem reci zahvalnosti...stigla sam do 65 Zahvalna sam na....

Evo mozda nekoga od vas potaknem,da se zahvali sve sto ima u zivotu...

Krenite danas!

Zahvalna sam sto..... 

Moc je u znaju....kad sam ovo cula meni nista nije bilo jasno koje znanje...ovo sto uce u skolama?Pa to mene ne zanima.Sad znam koje znanje zelim,samo treba slusati svoj unutarnji glasic. Zelim znanje koje ce promeniti sva moja uverenja koja mi nesluze, znanje koje ce me dovesti do onoga ko sam ja zaista.Znanje gde cu moci drugima reci,da je sve u znanju koje se nalazi unutar nas,samo trebamo ga pronaci.

Danas postoje sve vise"budnih"ljudi, koji inspirisu druge.Zasto?....Da bi inspirisali druge morali su prvo promeniti sebe,uloziti u sebe, u svoje znanje.Danas su takvi ljudi mocni,inspiracija drugim.A zasto? Zato sto jedino tako mozemo promeniti svet,kad se mi promenimo.

Onaj ko je "budan",zeli buditi druge.Samo jedna zamka postoji,netreba buditi one koji se ne zele probuditi.

Svi mi zasluzujemo bolji zivot svi.Svi mi zelimo biti sretni,finacijski stabilni,okruzeni ljubavi...ali nas uverenje koci,zato ga moramo menjati. Da bi ga menjali trebamo biti zato spremni tj budni.

Sto vise nas bude" budnih",svet ce izgledati lepsi. 

Inspiracija iz jedne knjige....

Danas, samo danas prozivet cu dan ne nastojeci resiti sve zivotne probleme odjednom.

Danas, samo danas pazit cu kako se ponasam. Necu kritizirati druge, ispravljat cu samo sebe.

Danas, samo danas bit cu sretna. Znam da sam stvoren za srecu.

Danas, samo danas prilagodit cu se okolnostima, ne sileci ih da se one prilagode mojim zeljama.

Danas, samo danas posvetit cu 5 minuta dobroj knjizi.Hrana je nuzna za zivot tela, a knjiga za zivot duse.

Danas, samo danas napravit cu ono sto mi je inace vrlo tesko. Ako se nadjem povredjena, necu o tome pricati na sva zvona.

Danas, samo danas cvrsto cu verovati, cak iako okolnosti pokazu drugacije , da se gore niko ne brine o meni.

Danas, samo danas necu strahovati. Slobodno cu se radovati svemu sto mi dan donosi.

Danas, samo danas ucinit cu dobro delo i suteti o tome.

Mozda bi me obeshrabrilo saznanje da ovako mora biti celog zivota...

Zato cu ovakva viti danas,samo danas.... 

Svet ne vidimo onakvim kakav jeste, mi ga vidimo onakvim.kakvi smo mi.

Prijatelje biramo po sebi,biramo jih po svojoj licnosti,karakteristikama. Ne moze iskren covek imati dvolicne i lazljive ljude oko sebe...jer takvi beze od njega.

Ako smo neciji prijatelj, a za njega tvrdimo da je dvolican ili licemjeran a i dalje se druzimo sa njim,sta to govori o nama?!

 Najvise o nama ce reci nasi postupci...na sta trosite novac,vreme,koji su vam prioriteti,kakve su vam misli itd.

Ljudi oko nas su nase ogledalo,puno toga ce reci o nama kako jih dozivljavamo ljutnju,razumevanje,zavist,bezosecajni,puni ljuvavi....mi zapravo u drugima vidimo sebe.Zato moze neko istu osobu doziveti drugacije a da nama nije jasno.

Obrnuto ako neko govori kakvi ste vi,zapravo vide sebe u vama.

Ovo je tako istinito,da nismo ni svestni.Pokusajte danas posmatrati sebe i uvericete seu ovo

Veliki deo teksta je iz jedne knjige"nisam toliko pametna" ;-) 

Sad kad se blize ovi praznici pa cak i slave.Obicno nas koce neke zamerke prema drugim ljudima,nemozemo jim odpustiti za sve one grube reci i u nama stvaraju odpor.

Najcesce su to ljudi koji su nama vrlo vrlo bitni dali su ti u pitanju roditelji,braca,sestre rodjacj itd.Tesko nam,da jim dodjemo ili cak nazovemo.

I sama imam problem za odpustanjem,jer toliko je rana da je tesko preci preko svega. E sad razumem ja,da nesrecna osoba napada jer je to poziv u pomoc.Da ima borbu sa sobom itd,da joj sluzim kao objekat ili kako ja volum reci "vreca za istresavanje"ok zamerke nema ali odpustiti nemogu.Zasto?

Danas dodjoh do saznanja. Da bi nekome odpustili moramo prvo odpustiti sebi tj prihvatiti sebe bas onakvim kakvim jesmo.Kada sebe prihvatimo,razumemo i druge.Ne znaci to sad zaboraviti vec nemamo vise onog osecaja kad vidimo tu osobu.Sad ju gledamo drugacije,sad vidimo njenu bol,patnju,nesigurnost...sve ono sto i mi u sebi nosimo i ne zelimo prihvatiti.

Kad prihvatimo svoju bol znamo prihvatiti i tudju tj suosecanje(o tome sam vec pisala).

Ovo sve pocinje u detinstvu.Ako su vam govorili ti nista neznas,najgori si,neumes ti to onda imamo problem sa posvestno podcenjivanjem sebe. Druge vidimo u "iluziji"da su bolji od nas,da umeju bolje od nas, da su samo bolji sto su drugi itd.Zivimo u iluziji da je neko bolji od nas,zasluzuje bolje od nas. 

Kako se ponasamo,mi se svom silom trudimo prikriti svoje nedostatke i ulazemo trud biti perfekcionist.

Pokusavamo biti"idealni",vredni,tacni...ustvari pokusavamo biti sve ono sto su nas nekada kritikovali,jer smo uvereni u "iluziju"da cemo jedino tako biti prihvaceni ili dobri,uspesni itd.

Ko nas je to uverio nas EGO....moras biti takav i takav,jer ti nevredis a da bi vredeo moras postupati tako.

Kada jednom shvatimo iluziju,shvatimo da ni ti koje smo mislli zapravo nisu bolji od nas,nastaje sok...a kakav bi trebao onda biti...zbunjen osecaj...bas onakav kakvi smo,jer smo vredni sami po sebi.

Proces koji traje kad shvatimo ko nas je uverio, sta nas je ego pretvorio,prihvatimo sebe onakvim kakvim jesmo sa smo najbolji je oslobodjenje. 

Ovo.kad postignete,postigli ste ljubav prema sebi i prema drugima. Suosecanje nije sazaljevanje,blago meni sto nisam na njegovom mestu.

Suosecanje je nesto dublje,to je onaj osecaj kafa znamo kako je drugoj osobi,nedozivljavati "sazaljevanje",nego znajuci da necija dusa pati i da vasa dusa razume kroz sta druga dusa prolazi. Ovde nema osudjivanje ovde je razumevanje.

Suosecajna osoba zna da svako od nas zeli biti sretan i da su prepreke na tom putu. I da smo vredni ljubavi bas onakvi kakvi jesmo,"neuspesni".

Suosecanje povezuje ljude,zna da svaka dusa moze da dozi ovu zemaljsku bol.A u tom momentu boli treba razumevanje i podrsku. 

Zasto moram biti tu,ko je to rekao?

 Zasto su drugi bolji od mene?Zasto jih vidim idealnim,savsrenim,svemocnim a sebe ne.

Zasto moram biti tu gde ne zelim a znam da nemam drugog izbora nego prihvatiti tu gde jesam,lupa mi srce skocio bi"tesna mi koza".

Biti tu gde jesam,biti gde ne zelim je moje istinsko prihvatanje sebe.

Zasto je tako tesko,kao da me uverava da sam tu zato sto nevredim,tako ti treba...ko mi to sapuce ?

Drzi me za ruku snago moga,da prihvatim sebe tu GDE JESAM! 

Ovih dana mi se pojavljuje pitanje "srecan si kada sebe prihvatis obakav kakav jesi". Ali zasto je sebe tesko prihvatiti?

Ja sam sinoc vizualizirala svoj stan i snova,i pomatrajuci svoje emocije nisam.osetila srecu pa cak ni zadovoljstvo u onoj meri.I sad ja sebi postavljam pitanje zasto? 

Kada o sebi mislimo, da nismo dovoljno dobri, da bi trebali biti jos bolji,kada se osudjuemo,kada tezimo prihvacanju sa strane drugih nijedna izvanjska stvar nas nemoze usreciti. Usreci kratkotrajnk ali onda ponovo upadamo u zamku mora,da je sreca kad imam jos ovo i ono...i tako smo u zacaranom krugu za potragom za srecom.Zato neki ljudi nisu srecni a imaju brdo materijalih stvari.

Kad sam ovo shvatila rekla sam sebi,ja cu onda stalno traziti "srecu" a prava sreca je zaista u nama.Ovu rec sam cula brdo puta i delovala mi izlizana dok ju nisam potpuno osvestila.

Sad imam zadatak zavoleti sebe u pravom smislu, bas onakva kakva jesam.Bez laznih maski, koje sam nosila godinama,bila ono ko nisam.Druzila se sa ljudima koji su isto glumci a da toga nisu ni svestni.I ponovo se setim one moje zlatne recenice"bolje biti sam nego bilo skim".

Ako vam neodgovaraju vasi prijatelji a vi se i dalje druzite s njima,isti ste.Skim si takav si,ziva istina.Ako kazete za svoje prihatelje da su bezobrazni,dvolicni itd i vi ste.Ovo kad shvatite,sto sam upravo ja.Vise nezelite imati u svoj okruzenju. SVA SRECA JE U NAMA!!!

Danas na drustvenoj mrezi objavi jedna moja poznanica status "gde ide ovaj svet,ovde devojke gole,pokazuju i razkazuju svoje telo bez imalo morala, stida itd" ritiralo ju.

Hm i ja odgovorim"sto dajes to i dobijes"Ako zelis neko da gleda tvoje telo onda ce gledati samo to, tako to ide.

Malo mosmatrajuci a i svedok sam ovih dana ....nesto sto nas "nervira"obicno imamo kod sebe nerasciscene stvari a da to nismo ni svestni.

Ona je u poslednjih mesec dana promenila boju kose,stavila vestacke trepavice,ogovarala ove sto se doteruju kako su visoke. "Zeli, da izgleda privlacno da bi muskarci gledali i nju".Zato ju ove fotografije ritiraju,jer ove sto su polu gole skrecu na taj nacin paznju na sebe.

Ljudi koji nemaju sta vise da pokazu, koji su nezadovoljni sa sobom, nesigurni u sebe, arogancija je maska "ja sam najlepsa"ustvari znaci nisam vredna ljubavi. Rade takve stvari, da bi dobili potvrdu od drugih.Zato svi nemamo potrebu za tim.Ako nas ritira onda trebamo razmisliti zasto,naci odgovor u sebi...

Ja pozavidim prirodnom lepom telu, kazem sebj ova je zgodba i lepa devojka. I ja bi takvo telo.Jer svi mi imamo nedostatke i ta lepa devojka. Ako ta lepa zgodna devojka neguje samo telo onda joj je dusa prazna. A prava i istinska lepota je iz nutra. Do ovog seznanja treba iskustvo. Zasto mislite, zasto su "lepotice"nesrecne? Nemaju srece u ljubavi???

Svako telo je lepo na svoj nacin, ako nam se nesto nesvidja menjamo radi sebe. Jer ako menjamo radi drugih uvek cemo naleteti na jos bolje telo i opet cemo biti nezadovoljni.Ovu teoriju sam jucd shvatila, sta nam radi ego. Kad sebe neprihvacamo, a postignemo "onu vrednost sto zelimo"vrlo brzo smo svedok nezadovoljstva jer naletimo na nekog ko je u tome "bolji"od nas. 

Misljenje drugih ljudi bih js nazvala da je najvece opterecenje. Sta misle drugi o nama,sta ce reci neko ako vidi na nama neku fleku,pocepano odelo,ako smo se udebljali, ako smo dobili odkaz,ako smo bolestni, ako smo smo se razveli ma brdo toga...sta?Reci ce ili nece recj nista..ko ce reci govori o sebi!!!!Nama treba biti bitno sta mi mislimo o sebi to je najbitnije...jer ako stalno mislimo sta ce reci neko ako kazem ovo ili ovo uradim,bicemo ograniceni. Necemo se usuditi napraviti ono sto zelimo jer se bojimo misljenja drugih "sta ako neuspem"...i tako nepokusavamo,propustamo prilke samo zbog misljenja drugih. A ko su ti drugi...obicno su nebitni ili neveruju u sebe.Ako nerizikujemo neznamo dali cemo uspeti.. na n"neuspima"dozivljavamo lekcije koje nas vode uspehu.

Znam da ce sad neko od vas reci i ja bi kupovao skuplje kad bi imao para? DA,skazem se svi bi.mi.

Nesto se pocelo kod menje da menja,ranije mi je bilo.bitno da mi se neka stvar na oko svidja i naravno cena.Ako je bilo jeftinije;super prosla sam dobro.Zasto kupivati skuplje kad ima jeftinije .

E sad odkako gledam na novac drugacije, gledam i na stvari drugacije. Ali to nisu stvari, skime bi se ja hvalila "vidi imam i ja",nego a zasto ja nezasluzujem....i tako ja poslednjih meseci kupujem skuplju sminke nor. Ako je eyeliner bio od neke manje poznate firme cca.400 dinara....sad kupim npr. Isadore ccca.1600 din ili krema za lice 800 din sad bi 2000 din odprilike.Gledam kvalitet,testiram aki nisam zadovoljna necu vise kupovati. I sad vidjam toliko prelepih stvari ne govorim "brend"ja jos uvek gledam sta mi sve svidja pre napisa...i kazem sebi stvarno je lepo imati novac,mozes sebi da kupis kvalitetnije stvari da...JER ZASLUZUJES!!!!

Vizulizirala sam svoj buduci stan,posto tezim tome da imamo svoj vlastiti stan.. i ajd da vidim,kako izgleda sta ja to zelim...i isto udobnost,velicinu..nista preterano skupo,brendirano vec kvalitet i udobnost...zato ja volim novac,obozavam...!!!!

Neko me  ovo zvuci mozda "filozofiranje".To su.moje zelje,svako od nas ima svoje ...naj esce sad neko misli da da da i ja bi imao sestro,mislis da ne bi ali plata mala...Ok, oce li biti veca ako budemo pristajali  a poslove koje ne zelimo,nadaju ci se da ce se samo od sebe nesto promeniti? Zar masta nije pokretac ovog sveta,gde su kreativci utonuli,prestali smo mastati...uverili su  as da je sve ograniceno,da je nesto samo za odredjene ljude, da nije svet pravedan "gde si se rodijo takva ti je sudbina".

Svako od nas zasluzuje bolje samo prvo treba sebe ubediti, a kad sebe ubedimo onda tezimo ka tome da i ostvarimo! 

Nema lepseg osecaja nego biti u trenutku.Sedim u kaficu "blejim"posmatram,neokrecem se ko je prosao pored mene, sta pricaju,sta misle o meni....ponasam se prirodno,onako kako bi se ponasala da sam sama kuci.

Taj osecaj je tako divan da bi volela da traje u beskraj. Zanimljivo je, da kad smo u trenutku mnogo jasnije vidimo neke stvari. Vidimo ljude koji su u mislima, ljude koji su "nesavrseni" lice, odeca,odnos, frizura...nemislim pritome nista lose "vidimo nekoga realnije"u "nesavrsenstvu" a to nam prija...sad znamo da niko nije "savrsen" kao i mi. To su sasvim obicni ljudi neki sa maskama neki ne.

Biti u trenutku su deca,oni se ponasaju prirodno onakvi kakvi jesu. Takvi budu dok jih okolina ne pocne menjati, navuku maske koje su prihvatljive "drustvu". I tako nestanemo mi, nasa svrha, nasi snovi koji smo nekada kao dete imali.