Niky

Kad sam cula jednu gospodju, da je izjavila da je "stara dusa"zato sto su je neka pitanja o zivotu zanimala vrlo rano ja sam se prepoznala.

Osetila sam,da mora da sam i ja stara dusa.Sad znam zasto sam bila drugacija, zasto meni neki pogled na zivot su bili strani ili bezsmisleni. 

Stara dusa je ona dusa koja je vise puta dolazila na zemlju,prikupljala je mudrost zivota i ima potrebu deliti sa drugima! Stara dusa,znai istinu o zivotu ali je neshvacena jer drugi to nevide sto ona vidi.

Stara dusa je i dosla do odgovora da je vecna dusa, do tog odgovora dovela me moja dusa. 

Ko je izmislio novac? Pa mi.Ko je rekao da ga nema dovoljno? Pa mi(zbog xy razloga).Ko nas je uverio da je novac tesko zaraditi? Oni koji ga nemaju.Zasto neko ima a neko nema?Uverio se da ga je vredan ili obrnuto.

Kad moze neki fudbaler zaraditi mesecnu platu sto neko nece videti u zivotu, sta to govori...da ga itekako ima dovoljno.

Novac je izmisljeni papir,koji je neogranicen!!!!!Samo je u nasim glavama da je ogranicen i da ga je tesko zaraditi jer svaki dan svedocima onima koji tako govore i tako iz dana u dan.

Da smo okruzeni ljudima koji imaju novac mi bismo pricali potpuno drugu pricu.

Oni koji ga nemaju su zavidni onima koji ga imaju.Ego smislja 1000 razloga kako je on to dobio,samo da bi sebe uverio da je on zato bolji sto nema.Ko god ima danas novce prvo je u glavi rascistijo da ga je vredan,da zasluzuje i gledao kako to da postigne.Necu nelegalnim stvarima ali i to je na neki nacin uverenje da zasluzuje i moze.Mi zapravo zavidimo "lopovu"sto se usudio imati novac.(necu o temi da je nekoga ostetio).

Zasto bi ja bila zadovoljna sa malim, bilo cim? Zato sto nisam plave krvi, dete funkcionera,"dovoljno pametna", sa neznam kakvim skolama.Sve to nas ego uverava zasto nemamo novca.

Da bi to bilo tako onda niko od kriterijuma navedenoh ne bi mogao da ima?!Ali itekako postoji ljudi koji imaju i sa nula obrazovanjem.Tako da je sve u glavi. 

Kako lako mozemo se uveriti da mi nismo misli.Da mi zapravo celo vreme nosimo tudja uverenja.Kako to najbolje znati? 

Sta je genetika? Genetika moze da bude boja kose, ociju, visina, oblik tela itd.Ono sto mi narodski volimo da kazemo "ista majka ili isti otac"to kupimo zavisi ko nas vaspitava.I tako postanemo odraz nasih roditelja. Nosimo njihova uverenja i ona sa kojima se nismo slagali kasnije upravo budemo takvi.Sigurno se secate izreke"ja cu biti drugacija od mame a upravo se to desi"zbog uverenja kojeg smo pokupuli.

Meni se ovih dana desava,da kad odreagiram prepoznajem mamu.Ili kad kazem neku rec prepoznajem tatu,tako bi on rekao.I sad postajem svestna tih sablona,svestna da sam to rekla jer su imali uticah na mene. Sta je dobro u tome...da kad prepoznam,znam da imam sad izbor reagirati drugacije ili ispraviti ono sto sam rekla.Kako bi ja sada reagirala, sta bi ja rekla.. tj moja dusa a ne programi.

I onda shvatis u sta te neko uveri, kad ti prica i u to poverujes.Da nisi dobar, da neces moci, neznas ti to itd.I ta uverenja nas drze u mestu.Mi nismo takvi neko nas je uverio a mi smo u to poverovalu.Hteli su da se svidimo njima ne sebi. 

Dali ste se ikad pitali sta se desava kad umremo,zasto umremo...ono sto narodski znamo da postoji pakao i raj.Cak i verujemo u prosli zivot,cesto se pitamo sra smo bili u proslom zivotu.

Mi sami izaberemo smrt tj nasa dusa. Kad iskusi po ono sto je dosla odlazi.Kad oseti ispunjenost odlazi.Nama je ovo na svestnoj razini nejasno, zbunjujuce...kako neko moze da odabere "preranu smrt"ali to je tako.

Sta se dalje desava u prvoj fazi nam se desava sve onako kako smo zamisljali da je smrt,ako smo bili uvereni da zasluzujemo pakao mi cemo ga i doziveti,sa teskim umiranjem.Ako mislimo;da smo smo sve obavili tako cemo i otici.Sve zavisi koje uverenje imamo.Kad umremo;izlazimo iz tela,napustamo fizicki svet,iskusimo ko smo zaista,sad smo sa Bogom;tacno znamo ko smo,pronalazimo svoj identitet.Kad prodjemo tu drugu fazu,upoznavanja sebe.. ..ponovo se vracamo u fizicki svet.Vracamo se "radjamo"u drugo telo, dolazimo po nova zivotna iskustva. I tako taj ciklus ide u krug.Mi smo zapravo vecni.Dozivljavamo bezbroj iskustva, tome nema kraja.

Nas jedini cilj na ovom putovanju je upoznati sebe kroz iskustva.Nas smisao je dati zivotu smisao, tako sto upoznamo sebe! 

Danas cu svu paznju obratiti na duh u sebi, koji ozivljava moje telo i um. Prepustit cu se duboko spokojnosti u srcu. Zadrzat cu svest o  bezvremenskom vecnom bicu.

Napisat cu listu mojih darova. I listu sta bi ostvario sa tim darovima. Kada budem ispunjavao darove zaboravit cu na osecaj vremena i tako cu sebi i drugima pridoneti obilje.

Svaki dan cu se zapirati"kako da sluzim" i "kako da pomognem".Odgovori na ova pitanja, omogucit ce bi da radim sa ljubavlju i pomazem drugima. 

Sebi i svojim iznjima cu danas dozvoliti slobodu, da budem onakav kakav jesam i da dozvolim drugima, da budu bas onakvi kakvi jesu.

Nikome necu usiljavati svoje stavove, sta da rade. Necu na silu resavati probleme, jer cu si nakopati jos dodatne.

Danas cu pokusati uneti u svoj svet, svet bez sigurnosti.Prihvatit cu svaku nesigurnost, pa ce se tako problemi sami od sebe resavati, bez zbunjenosti, nereda, haosa. Sto vise ce mi se ciniti svet nesiguran, vise cu u sebi osecati sigurnost, jer nesigurnost je put gde lezi sloboda. U mudrosti nesigurnosti ja cu pronaci sigurnost.

Koracat cu po svim mogucim putevima i prepustit cu se ushicenju, gde mogu naci ako se otvorim za mnoge mogucnosti. Tek kad budem krocio u polje prilika, dozivet cu draz, pustolovinu, carobnost i tajanstvenost zivota. 

Stvarno se sve vise uveravam kako svi  negledamo isto  na neke stvari. Neki naprosto zive sta ce drugi reci ili da se svide drugima.

Tako se ja jutros nadjoh sa "drugaricama"na kafi.I sad posto je jedna trudna i u bolovanju (zbog rizicne trudnoce),tj vestacka oplodnja. I nju sad brine kako ce upisati dete u vrtic sa 11 m to bi bilo u aprilu sledece godine. Ona je sad u 6 m trudnoce. Kazem ja njoj ti bas sve unapred razmisljas. Kaze ona meni,pa oboje radimo treba dete u vrtic u april mesec.Ok,razumem, znam da reba ali polako....najgore od svega sto se ona vec raspitivala da upise, da dobije mesto. Na sta su joj odgovorili, da nemoze da upise nerodjeno dete.Razumem ja, da treba posao, sve meni to jasno...nego mi vise deluje"ma da i ja konacno imam dete da vide drugi",eto to reseno on u vrtic ja na posao, jedva cekam da se porodim".

Kazem ja njoj,jel ti mama kucj mozda bi ti ona mogla da pricuva. "Necu nju da zamaram, ona ce ga cuvati kad bude bolestan,da nemoram na bolovanje".

Neznam,zar majka koja je tesko ostala trudna vec sad razmislja gde ce sa detetom, kad zavrsi porodiljsko. Sve ja to razumem,da treba da se vrati na posao. Ali dali je dete posao...eto imam ga ali ja moram da radim.Nemam ja vremena za dete, posao je bitnije.Dete sam trebala da imam, da vide drugi.

Kazem ja to danas bratu i njegov komentar je bio "meni se vec sad sazaljava to dete".

Meni iskreno je porodica na prvome mestu, znam da se ne zivi od vazduha. Ali niko nas nije terao da imamo dete, dete nije stvar. To je jako velika odgovornost. Svi mi kod sebe treba da rascistimo koji su nam prioriteti u zivotu.

Strah od gubitka posla je danas neretka stvar, ali strah da nam dete bude usamljeno nije. Mozda je to mene pogodilo posto znam.kako je biti usamljeno dete, koje je trazilo paznju ali je nije dobilo zbog obaveza, problema itd, ali sam imala hrpu igracaka, koja mi nisu znacila. 

Napisat cu listu svojih zelja. Taj spisak cu uvek nositi sa sobom. Procitat cu ga pre nego sto utonem u meditaciju. Procitat cu pre nego sto legnem spavati. Procitat cu ga ujutru, kad se probudim.

I kad se budu okolosti desavale,onako kako ja ne zelim. Verovat cu da postoji razlog zato, da me dovede do mojih zelja i ciljeva koje sam sebi zacrtao.

Podsetit cu se svaki put, da moja svest bude u sadasnjem trenutku. Necu dozvoliti da mi nesto ometa sadasnji trenutak. Ovaj trenutak cu prihvatiti bas kakav je, buducnost cu kreirati sa svojim najdubljim i najiskrenijim namenama i zeljama. 

Kada nekome kazemo sve sto ti se desava u zivotu, privukao si sam.Naletimo na odziv"a ko bi privukao nesto sto ne zeli".To je tacno.

Privlaci se nesvesno. Automatski nase misli krecu na ono sto ne zelimo, razmisljamo dugo sta necemo i pocnemo tako da vibiramo i to nazalost privucemo a da nismo ni svestni kako.

Zato je bitno,biti svestan svojih misli, kako? Po osecaju. Ako mislimo pozitivno osecamo se dobro i pozitivne stvari privlacimo u svoj zivot.

Sve ovo se postize radom na sebi, kad shvaite da mi nismo misli Kad primetite misli. Kad se osecate lose upitate sebe "zbog cega se tako osecam"i osvestite, da bi mogli razmisljati pozitivno.

I jos nesto mi nismo ni misli ni fizicka tela,o tome drugi put .. 

Ja sam od onih koja nevoli da radi 8 sati dnevno na poslu ili duze,od onih koja nevoli ljude iznad sebe tipa;Da mi govore kako i sta,da se istresaju na mene zbog losih rezultata poslovanja,da ovisim o plati. Sve to ja duboko nevolim iako sam to radila bilo je MORAM.

I jedna sam od onih koja stalno masta kako biti financijsko neovisan.Moja okolina ovo sto sam navela gore,proglasila bi me "ludom"ili previse zamisljas zivot jednostavnim ili sta vec.Posto je ovo blog mogu biti najiskrenija.

E sad kako biti.Svi oni koji rade za plate i zive samo od toga su financijsko ovisni od poslodavaca.Kad se poplate racuni neostane nista ili jako malo. Da bi se ostalo vise onda se stedi na sebi.

Sta obucno ljudi rade kad nesto naslede,prodaju.I potrose novac.Nema ga. Najpamtniji su oni koji izdaju tu nekretninu tako dobivaju svaki mesec prihod od kirije. Ili ako vec prodaju kupiju drugu nekretninu pa ponovo prodaju.Bitno da se novac okrece.

Sta god...ulazite u nesto sto ce vam donositi novac sa vise strana.Tako se postaje financijsko neovisan.Ako ostanete bez posla niste ovisni od plate.Mozete lagodnije da zivite,nema stednje za crne dane.

Sve ovo nije nimalo jednostavno uz trud i znanje ulozeno nije ni nemoguce.Promene se ne desavaju preko noci.U pocetku je bitno da ste u plusu i da dobijete osecaj za ulaganje.

Troskovi zivota ce uvek biti onakvi kakvi jesu.Na nama je da razmislimo jos o dodatnom prilivu novca. 

Danas cu prihvatiti ljude, polozaje, okolnosti in dogadjaje kakvi jesu. Bicu siguran da je svaki trenutak bas onakav kakav treba biti, jer je i svemir bas ovog trenutka kakav treba biti.

Necu se upurati protiv ovog trenutka, moje prihvacanje potpuno je otvoreno za sve. Stvari prihvacam kakve jesu u ovom trenutku a ne onakve kakve bi ja zeleo da budu.

Sada cu prihvatiti stvari kakve jesu i preuzeti svu odgovornost za polozaj u kojem se nalazim i za sve one dogadjaje, koje mi stvaraju nemir. Preuzimanje odgovornosti znaci da ni sebe ni nikoga necu kriviti za nastalu situaciju. Osvestit cu da svaki problem znaci i skrivenu novu priliku.

Danas se svestno necu braniti, odrecu se da po svaku cenu branim svoje stavove.Necu osecati potrebu da bi drugoga uveravao o svojoj ispravnosti.Ostat cu otvoren za razlicite poglede in necu se slepo drzati samo jednog ili onoga. 

Danas cu pokusati svestno da donosim odluke u sadasnjem trenutku.Uverit cu samog sebe,da se najbolje pripremam za buducnost ako sam potpuno svestan sadasnjeg trenutka 

U bilo kojem trenutku kad budem donosio odluke postavit cu sebi dva pitanja;

1.Koje posledice donosi odluka koju zelim?

2.Dali ce mi ta odluka doneti srecu i zadovoljstvo?

Nakon toga zamolit cu svoje srce za vodstvo, koje ce mi ukazivati na zadovoljstvo ili nezadovoljstvo. Ako u trenutku osetim zadovoljstvo, tome cu se prepustiti. Ako budem osetio nelagodu radije cu sacekati i promotriti zasto se tako osecam i o posledicah.

Te odluke ce mi olaksati, da u zivotu spontano donosim odluke koje su dobre ZA MENE! 

Dali se osecate da ste robovi? Dali mislite da bi trebali biti "robovi".Ako danasnje drustvo zivi kao "rob"onda moram i ja...

Necu zaboraviti razgovor sa mamom. U jednoj od rasprava, kako neko radi po ceo dan da bi mogao da ima to sto ima,covek radi na terenu, porodicu vidja jednom nedeljom tj subotom i to ne svaku. Zena kuci sa decom, voze golf, jedu u lidlu, itd.(plata cca.2000 eur)Neka zivi ko kako hoce poenta price... ja kazem ovo za mene nije zivot to je pakao.Ona me gleda cudno "a sta bi ti htela, da se ne mucis u zivotu, sta ti mislis da je zivot lak".

Kakav je zivot, da sve sto "imam"treba da budem "rob".Treba da radim za poslodavca, i da strepim dali ce imati posla da mi neda otkaz, da sam zadovoljan milostinjom dok on voza najnoviji mercedes?!Da kupujem najeftiniju hranu, garderobu....da stedim za crne dane, da kupim kola na kredit, namestaj na kredit, stan ili kuch na kredit. Da odplacujem 30 godina...da trpim uvrede i ponizenja na poslu, da bi imao to sto imam.

Dali neko ovo moze nazvati zivotom? Dali smo svestni kako zivimo, i dali smo stecni u kolima koje smo uzeli na kredit, stan na kredit, namestaj na kredit...uzivamo li u toj idili?Mozda se zapitamo po nekad a zasto nisam srecan?Mislio sam da kad budem kupio nova kola biti sretniji  da dan dva a prekusutra?

Onda ja sebe pitam,tezim ovome sto se zivot opisuje pa sad mi je jasno zasto nisu setni, sve sto imaju jer su robovi. 

Upravo sam ogledala emisiju sto za 4 na obn.Inace ne pratim ovu emisiju ali mi je energija starije gospodje zapala za oko. Osetila se energija koliko uziva u kuvanju, cak je gledala predstavi hranu iz Visokog odakle. Ona je ta jela pripremala sa toliko ljubavi, cak je znala i istoriju hrane.

Kad je je konacno posluzila zenama, strepela je dali ce jim se dopasti. Sve su pohvalile njezino jelo kako i ne bi kad zena zraci da voli da kuva.

I tako sam se setila kako bi zapravo svako od nas trebao slediti svoju strast jer bi u tome najbolji bio.Posao ne bi predstavljao napor vec zadovoljstvo. 

Danas cu obradovati svakoga koga sretnem, poklon ce biti pohvala, molitva.Danes cu svakoga koga sretnem obradovati i tako ce nastati kruzenje radosti, izobilja u mom zivotu u drugima.

Danas cu primiti sve darove, koje mi zivot nudi. Prihvatit cu suncanu svetlost, cvrkut ptica, prolecnu kisu ili prvi sneg .Isto tako cu pimiti darove od dugih dali novac, dobre zelje.

Sa svim srcem cu se posvetiti tome da bogatstvo kruzi na nacin da dajem i primam. Postovanje, ljubav, naklonost. I svakoga koga budem sreo zazeleti cu mu srecu, radost i smeh.