Niky

Ti koji sada citas mozes promeniti svoj zivot iz korena. Bolest mozes pretvoriti u zdravlje, samocu u ljubav, siromastvo u sigurnost i ispunjenje. Sram u samopouzdanje i ljubav do sebe.

Mozes ti to....kako?Da promenis svoja uverenja.Do god budemo ocekivali da treba drzava pobrinuti za nas osudjen si na propast!Zivot je u nasim rukama, kad preuzmemo odgovornost za njega.

Sva uverenja koja nosimo sa sobom i koja nam ne donose promene,vreme je da jih menjamo.Da zavolimo sebe i postanemo svesni koliko toga smo vredni.Mozda su nam od malena govorili nije to za tebe,nije to za tebe,nece ti uspeti,previse sanjas,zar ti mislis da je zivot jednostavan postala su uverenja koja nam nesvesno kroje zivot.I tako krivimo sve oko sebe a nismo ni svesni koju moc imamo u sebi,da promenimo. 

Svako od nas je bice za sebe i ima svoj put...nijedan put nije isti kao nas.Mi smo izabrali taj put,mi smo izabrali svoje telo koje nam sluzi na tom putu.Nasi putevi se razlikuju i to je ok.Ako slusamo druge namecu nam svoj put sto nije sukladan sa nama i propustamo svoj put.

Kada shvatimo,da nam je zivot dao slobodu samo je mi neznamo sa iskoristimo,pa se osecamo zarobljenim i punim straha da krenemo ka ostvarenju svojih zelja.

Vise bi se voleli manje jedni druge osudjivali kad bi razumeli zasto je neko takav kakav jeste i da ima pravi na svoj zivotni put.Na tom putu.mi rastemo,sazrevano kao licnost...ako se plasimo svog puta propustamo sve sti nam je bilo namjeneno,da se ispunimo. 

Mi se rodimo svi isti,samo se razlikujemo po genima.Ali geni ne nose pamet...oni odredjuju boju koze,visinu,boju ociju,oblik nosa itd.

Mi se razlikujemo po MOZGU,e sad do neznaci neko pametniji neko gluplji NE...nas mozak je kao kompjuter,ima foldere koje se ubacuju...gde zivimo,ko nas vaspitava,okolina,drzava,poreklo,vera itd.

Zato neko kad npr.vidi zelenu jabuku pomisli;nevolim je kisela je,jer je njegov mozak jednom tako registrovao i nezeli vise da proba jer mu je uverenje da su sve zelene jabuke kisele.

Dok drugi npr.nema takvo.iskustvo i reci ce meni se dopadaju zelene jabuke jer su slatke.

Sve sto smo culi,doziveli,videli ide z nas folder i uvek tako registruje.I to je ok,deo je nas...ali mi nismo MOZAK,kad bi se naucili prepoznati sta nam um porucuje...sami bi rekli,mozda je prosli put bila zelena jabuka kisela sto neznaci da je i ovaj put.Dali bi sansu i rekli,ipak nisu sve zelene jabuke kisele i dobili drugo uverenje.

Zato nedozivljavamo svi isto neku stvar koju vidimo! 

Mislim,da nikad necemo dokuciti misteriju zivota.Ja sam uvek se ljutila na rec budi strpljiva;jer ja sam jednostavno uverena da najbolje znam kad je vreme za mene,da se desi to i to sto zelim.Iako su me mnogi dozivljavali kao veoma strpljivu osobu i da mi se uvek desava tako spontano i kad treba.

Shvatila sam sa se nama zaista u zivotu odvijaju stvari kad smo.mi spremni,kad je najbolje vreme za nas.Treba samo se nauciti verovati toku zivota,da ce se sve posloziti kad bude trebalo da nam se poslozi.Sve sto pokusavamo,da ubrzamo,isiljavamo na kraju ne ispadne dobro,jer nije bilo vreme za nas.

Mi i ne bi toliko ubrzavali neke stvari,da ne osecamo pritisak sa raznoraznih strana.I to nas negde tera da pozurujemo. .na svim segmentima zivotai skole,braka,dece,posla itd na svim.

Neke stvari se desavaju ranije neke kasnije....nikad nece biti sad "imam sve"uzivam to je iluzija.I starost zna da bude lepa ;npr da napisemo knjigu,da crtamo,da udemo u hor,putovanja...sve ono sto.mozda nije bilo "vreme"ranije a negde u podsvesti smo imali zelju,moze nam se ostvariti kasnije.

Koliko nas svakodnevno izgovara vreme mi je da...a koliko zelim da...i odma cemo znati odgovor kome sledimo sebi ili drugima sto nas pritiskaju da nesto moramo. 

U nasem svemiru je sve poslozeno na svoje mesto,sve se desava u najboljem redu i ja sam tacno gde bi trebala biti.Sve je u najboljem redu.

Hm sad ovo moj um nemoze da shvati...zasto je neko bezobrazan,jer nepoznaje celu njegovu pricu zasto ga je dovelo da se tako podnosi.Zasto je neko direktor neke firme iako ga vidimo "nesposobnim"osudjujemo da zivot nije fer da je neko takav na toj funkciji.Ali mi neznamo celu pricu,kako je on zapravo dospeo tu itd.

Nas um nemoze mnoge stvari da pohvata koje nam se desavaju,osecamo krivicu,zrtvu,nepravdu ali sve je kako mora biti ali mi to nevidimo.Nevidimo sta nas je dovelo do toga,zasto tako osecamo a drugi mozda ne...

Ali iako uspemo pihvatati da je sve kako mora biti Zasto sam ja npr.patuljak,invalid,slep,bez dece,bez roditelja osudjen?Zasto nemamo svi istu ulogu?Zasto se nerodimo svi isti?Um ponovo postavlja pitanja i oseca krivicu,mrznju,nepravdu "boga".

Um nemoze da shvati,da smo mi izabrali ovu ulogu koju igramo,nemoze da shvati da smo sebe takvog transformirali u ovom zivotu,i da bi trebali sebe da prihvatimo.

Koliko god donekle bili razliciti svi smo jedno.Svi smo povezani i svi prolazimo kroz ista pitanja,trazeci odgovore koje nam zivot namece.Svi znamo za srecu,tugu,bol,radost. 

Uvek.mi se postavljalo pitanje jedno je posao a drugo hobi.Dali moze od hobija da se zivi?

Npr.Volimo da pravimo bizuteriju,slikamo,pisemo knjige,izradujemo unikatne stvari itd.Dali se od toga zaista moze ziveti tj da vam omugucava pristojan zivot?!

Zasto neki,kad se financijski osiguraju posvete poslu gde uzivaju i nije jim bitna tolika zarada.Ili kad odemo u penziju posvetimo se onim zanimanjima do kojih nismo imali "vremena"?!

Sta je sve potrebno,da si se hobi pretvorio u posao od kojeg mozemo da zivimo?Vera,upornost,financije,trziste ili nesto drugo...

Danas toliko toga ima,i steta je da nasa kreativnost ne dolazi do izrazaja.Mislim,da bi svako trebo da pocne jer nesto voli;bez obzira na zaradu.. nasa ljubav i energija ce svremenom pretvoriti u financijsku dobrobit. 

Obicno osobu koja bi "resila"sve nase probleme trazimo u ocu,decku,muzu.Vreme je,da smo "prava"osoba samo za sebe.Koje su to blokade?

1. PRESTANIMO SA KRITIZIRANJEM

Mane koje nalazimo kod drugih obicno su projekcije stvari,koje nevolimo kod sebe.Afirmacija;Volim sebe i postujem.

2.NE PLASITE SEBE

  Naucimo se razmisljati pozitivno,tako cemo promeniti sebi zivot na bolje.Ako uhvatite sebe sa strasnim mislima odma izgovorite afirmaciju " Resit cu se potrebe, da plasim samu sebe. Ja sam velicanstvena osoba i odsad cu ziveti punim plucima"

 3. BUDITE PREDANE ODNOSU SA SAMOM SOBOM

Jako cesto zaboravimo na sebe i nekog drugog stavimo na prvo mesto.Recite sebi" Sama sebi sam najbolja osoba"

4. POSTUPAJTE DO SEBE KAo DO VOLJENE OSOBE

Zakon ljubavi nalaze,da svoju koncentraciju usmerite u ono sto zelite, ne u ono sto ne zelite.

5. VODITE RACUNA O SVOM TELU

Ako zelite ziveti dugo i ispunjeno,odrzavajte dobar izgled,da se dobro osecate.Prehrana i vezbe su bitne...

6. OBRAZOVANJE

 Ucite se uvek dali bilo to o novcu ili bilo cemu,toliko je knjiga u biblioteci.Znanja nam uvek treba.

7. Itd ima mnogo toga... 

Mislim,da mi jos uvek ne zivimo u slobodnom drustvu,tek smo na pocetku revolucije,gde se bude mnogi ljudi i zapitkuju se dali je stvarno ovako zivot zamisljen kako ga zivimo.Jos uvek se oseca dubok koren tradicije...postoje jasna pravila,gde bi svi trebali da se drzimo kako bismo bili "uspesni" u zivotu.To vam je sigurno poznato rec MORAM kad je u nasom recniku previse moram.ovo moram to...onda smo podlegli tradicionalnom razmisljanju...ne krivite sebe,tako su vas naucili.Da je zivot pun pravila i da postiji ispravno i neispravno.

Ovo meni nije dalo.mira,nesto mi je govorilo da nije to za mene,da ne zelim na takav nacin da zivim i ja sam se pocetkom svojih 20-godina sporotivila tome i rekla,necu da zivim po pravilima drugih.

Moram reci da to nije nimalo lak put,jer oko vas vecina nerazmislja tako,nemate podrsku,pocinjete cak pomalo i da sumljate u sebe ali upornost nastavlja,idem pa sta bude.

Kad pocnete tako i drugi primete vas "uspeh"ostaju u cudu,pitaju se kako...kao da jih je samar lupio.

Sloboda ne poznaje kriv i ispravan put,svaki put bio laksi ili tezi ima svoju lekciju.Sloboda je kad zivite srcem a ne umom,kad se usudite biti ono ko zapravo jeste a ne sa maskama sa bi se drugima dopali.

Moja namera bloga kojeg pisem,je potaknuti barem jednu osobu izaci iz tog okvira tradicije i zaziveti slobodno.Sto se vise nas bude usudilo i drustvo ce se menjati i manje cemo ziveti pod pritiskom. 

Ja sam neko,ko nevoli delenje na musko -zensko. Za mene ne postoji tipicno muski i zenski razgovor,zo neznaci da ne popricam nesto sa zenskom osobom sto se tice iskljucivo zena ali.mislim da zivimo u 21 veku,gde ne bi smela ova razlika da postoji.Nisam muski tip zene,gde znam da popravim kola,zamenim zarulju ili nesto slicno..nemam nista protiv ako to rade pojedine zene ako zele.

Nekada zene,sta reci...nekad pomislim,zasto je to trebalo tako biti.To mislim pogotovo kad nisu pojedini roditelji voleli da se rodi zensko dete;pa su ubijali ili sta vec.Jer trebali su sina naslednika.Da ne govorim koji pritisak su imale zene sto nisu rodile sina,pa su jih.muzevi omalovazavali a nisu ni znali da je pol deteta iskljucivo ovisan od njih.

Zene su radile poslove koji su pre licili na sluge nego na posao,bile lose placene,ponizavane...tuga i jad.Da ne govorim,da se nisu ni skolovale bile su jako ovisne od muskarca.I udaja je bila jako bitna za zenu,da se financijski "osigura"

Sve sto sam navela verovatno postoji i danas ...ali danas zene iako i dalje zive u muskom svetu,oseti se pomak pogotovo na zapadnom delu kontinentna.Zene rade,neovisne su,mogu da imaju decu bez muza,itd.Polozaj je mnogo bolji nego u proslosti.

Naravno da i dalje bi trebale zene da se izbore sa jednakopravnoscu!!! 

Kad smo bili mali verovali smo u bajke kad smo odrastali i dalje smo negde u podsvesti verovali u nju. Pratili smo glumice,pevace,magazine koji su nam.izgledali "savrseni"i tako zeleli,da budemo sto blizi tom idealu.Zato danas puno srednjeskoloca ima anorekciju i bulimiju.

Ali mi i dalje verujemo u bajku,trazimo.muskarca na belom konju,savrsen zivot kao u.meksickim sapunicama....pa se razvodimo ili ostajemo sami i u kasnim 30 tim godinama.

Onda verujemo ljudima koji glume idealizaciju kako imaju "savrsen"zivot..hvale se kako zive,sta imaju i.mi to poverujemo i stvaramo pritisak sebi kako postici taj ideal.

Onda mislimo da trebamo imati puno novca da bi ziveli bajku,pa zelimo biti manekeni,pevaci,sportisti...jer nam.njihov zivot spolja deluje idilicno.

Pa pomislimo.mozda je do zemlje...da je onakriva sto ne zivimo svoje snove.I uputimo se ka imigraciji,kako bi ziveli svoju bajku....

Kad bi razbili idelitaciju ili iluziju zivota,videli bi da zapravo mnoge stvari koje mi zamisljamo u stvarnosti su poptpuno drugacije,i kad to shvatimo imamo osecaj kao da nas je lupio samar i mi smo konacno progredali i probudili se.

Gde se najvise poznaje

1.Kod mladjih ljudi gde su.jako mrsavi

2. Prate modu,ne usude se izaci na ulicu a da ne bi bili tip top

3.Menjaju cesto partnere ili su sami veci deo zivota

4. Ne zele da odrastu,plase se odraslog sveta...

Itd 

1. Voljena sam i pozeljna

2. Roditelji me obozavaju

3. Roditelji su ponosni na mene

4. Roditelji me bodre

5. Volim sebe

6. Pametna sam

7. Ja sam kreativna i talentovana

8. Uvek sam zdrava

9. Imam puno prijatelja

10. Vredna sam ljubavi

11. Ljudi me vole

12. Znam zaraditi novac

13. Zasluzujem ustedeti si novac

14. Ja sam ljubazna i odgovorna

15. Sijajna sam osoba

16. Znam brinuti o sebi

17. Obozavam svoj izgled

18. Zadovoljna sam sa svojim telom

19. Dovoljno sam dobra

20. Zasluzujem najbolje

21. Odpustam svima koji su me povredili

22. Prihvacam sebe onakvu kakva jesam

23. U mom svetu je sve dobro 

Kad se setim sebe htela sam biti Lepa Brena;-)...kao devojcica mastala kako sam.pevacica i pevam,snimam albume itd.Koja devojcica tada o tome nije mastala...

Danas kada gledam Srbiju svi bi da pevaju i da budu "zvezde"vise imam osecaj zbog novca nego iz zelje.Jako je malo talentovanih vise kopija pevaca koji vec postoje...neki ostanu neki se gase a neki se zadrze sa skandalima.

Danas sam pricala sa jednom osobom koja je bila na esteadi.Kaze sta sve ja znam o tim ljudima,sta sam sve videla i dozivela o tih ljudi.Tamo je Sodoma i gomora...toliko prljavo,daleko od glamura koji se prikazuje na tv ekranima.

 Zanimljivo zasto je to tako?Dali je velika konkurencija,dali kad postanes slavan postanes drugi covek,dali te novac promeni,dali nisu srecni,pitam se zasto je tako.Druga strana medalje koju.mi preko ekrana nevidimo.

Svi mi.nosimo dete u sebi.To smo mali mi,koji nosi rane iz detinstva.Ako smo deca alkoholicara,zlostavljaca,strogih roditelja,roditelja koji su nas kritikovali,roditelja koji nisu imali vremena za nas.Sve su to rane iz detinstva koje nosi nase malo unutarnje dete.

Nasi roditelji su bili u nasem.detinstvu najbolji sto su mogli biti,oni vise nemogu pomoci tom malom detetu,mozemo samo mi.

Mi mozemo utesiti dete.Kako?Tako sto ga pozovemo,mozemo uzeti svoje fofografije iz detinstva i gledati sebe,dali smo bili tuzni ili veseli.Pitati to malo dete zasto je tuzno?Sta bi voleo?Sta bi sad voleo da radi...i.polako ce se otvarati i mi cemo.moci komunicirati sa njim.Upocetku mozda nece biti lako,jer je dugo zaboravljeno ali svakim danom kad budemo razgovarali sa njim komunikacija ce biti sve laksa.

Svi mi imamo dete u sebi,koji je tu sa nama.Dete koje je prozivelo,dozivelo do svoje 5 godine razna iskustva i nosi jih sa sobom.Ako smo npr.imali iskustvo,da nas je pas ugrizao.Mi danas kao odrasli imamo i dalje strah tj dete u nama se i dalje plasi.Bilo koje drugo ili slicno iskustvo dete u nama reaguje,na isti nacin kad smo bili dete.

Ako su vas kao male puno kritikovali vi idalje sebe nesvesno kritikujete tj dete u sebi.

Kada smo mi odrasli,roditelje ili druge ljude vise nemozemo osuditi vec jim odpustiti.A mi kao odrasli mozemo utesiti dete u sebi.Kad ga osetimo da se plasi,da mu kazemo da smo mi tu za njega,da ga volimo;cujemo i da ga nikad necemo ostaviti. 

Sin; Tata koliko zaradujes na poslu na sat?

Tata; A sto te to zanima?

Sin?Treba mi 100 din

Tata; Zaradujem 200 din na sat, a sta ce ti 100 din?

Da kupis neku igracku,zar jih nemas dovoljno!

Sin; ( odlazi u sobu)

Tata; (nakon pola sata) kuca sinu u sobu

Evo ti 100 din

Sin; Trebao sam jos 100 dinara,da bi ti platio sat vremena da budes samnom.