Nisam od onih koja veruje u boga,i moli se....ali.postujem ljude koji nalaze i u tom bogu veru!Obracaju se nekoj veri,nalaze snagu u njoj...
Kako kod covek treba neku veru kako bi obstao u 21 veku.Neko nalazi u bogu, ljudima, porodici,univerzumu,andjelima....svako od nas najbolje zna sta mu treba,vera da bi preziveo teske dane u zivotu.
Igra koju igraju siromasni sloj ljudi
1.Optuzivanje,sklonost optuzivanja da je kriv neko za vasu financijsku situaciju sef,drzava,sistem,komsija,zena/deca itd...nikada neoptuzimo sebe,stalno druge.
2.Meni novci nisu potrebni....ova izreka je cesta kod ljudi koji su bez novca.Ja ne trebam novac,on ne donosi srecu,meni je bitnija ljubav,novac je nebitan,samo kvari ljude...nijedan bogati covek nece reci da novac nije bitan,svako ko ima novac zna da donosi "slobodu".Neko treba da plati racune i kupi hleb a to jedino novac moze,zato je bitan.
3.Treba izbegavati ljude koji kukaju.Oni donose negativnu energiju i to privlaci.Sami postanemo takvi da kukamo,jer sve vise primecujemo "sto nevalja"
Preuzeti odgovornost za vlastiti zivot je najtezi deo ali nije ni nemoguc.Kad shvatimo,da nam je kako nam je zbog nasih uverenja koja nam ne sluze.Tek kad to shvatimo,da nismo zrtve vec da igramo zrtvu dolaze promene!
Ako kazu da u zivotu slucajnosti ne postoji,nasla se juce u mojoj ruci knjiga od Jovanke Broz.Zasto?
Pa sad tragam za odgovorom zasto TiTo...inace nisam neka osoba koja je jugonostalgicna jer sam generacija posle TITA.
Sta znam o njemu je vise iz prica,bila sam 2x u Kuci cveca,eto tako igrom okolnosti ne iz moje zelje...i sad kuca Juga na moja vrata,neznam ni zasto?!Sta mi zeli reci...
I ajd uzet cu pa cu citati knjigu...i citam,o Jovanki ,njezino detinstvo,da je bila rodjaka od Tesle,da je poreklo sa Kosova...ok,zanimljivo...zastanem kod recenice da je TITO imao svojih porodicnih problema,tu se zacudim.Kako on?Najmocniji covek u tadasnjoj drzavi,cenjen kuci i vani,ima lepu zenu,ima novac,putuje...ma zivot idile,samo pozeleti mozes.
Rekoh i on je bio covek,on je meni u detinstvu bio prikazan kao neki genije,nesto sto se zove iznad svih,rodjen pod srecnom zvezdom,to je za "posebne"ljude...i sad imao porodicnih problema...ipak je covek od krvi i mesa.Kao da je pala neka Iluzija o njemu.
Kad je opisivala Jovanka njegov zivot bez nje....da je imao protivnike,da je spasao nju zato se odvojijo...zar nije bio najmocniji u drzavi...i goli otok...ja sam tako rasla,da nije smeo niko nista da kaze protiv njega.A sad ima protivnike koji mu prete?!
Koliko izkrivljenje slike o nekome,tako valjda io drugim ljudima koje znamo samo putem.medija a ni neznamo kako zapravo zive.
Taman odrasla deca i otisla kad,kucaju na vrata moji roditelji nepokretni,treba da jih smestim u dom i njima da placam,pa dokle vise....
Kad sredim sve to onda cu da uzivam...
Kad odem u penziju onda cu odmarati i uzivati...
Cekam bolja vremena za...
Koliko toga neznamo u zivotu,uvek se ucimo i tome nema kraja.Naprosto kad shvatimo da ne postoji onaj dan "kada cemo uzivati".To su zablude da se moraju sve kockice posloziti...nemogu,jer je zivot sam po sebi izazov i dusa trazi iskustva.Samo mudri ljudi znaju da uzivaju u svakom danu,izvlace iz njega ono najbolje...shvate sta su danas naucili,raduju se zivotu sta jim donosi...
Koliko toga nas nisu naucili,pa mislimo da trebamo sve srediti kako bi uzivali.Da sa mukom cemo doci do onog dana kojeg tako dugo cekamo....mora da postoji,to nam daje nadu da izdrzimo svu tu patnju i bol...a onda kada taj dan dodje,razocaramo se da smo poverovali u iluziju zivota.
Mi smo svest i ona raste sa iskustvom svaki dan.Jer dusa zeli iskustva.Mi u toku dana dobivamo znakove,sta i kako...samo zavisi od nas dali.jih prepoznajemo tj dali smo jih svestni sta znace.
Evo moj danasnji znak...ja sam nekako sebe uvek dozivljavala da za neka odgovorna radna mesta,treba covek bude "strucan"pun znanja.. i danas sretnem osobu koja obavlja svoj posao "nestrucno"da bih ja rekla ,ja umem bolje.Pomislila sam,kad moze ona tu da radi sto ne bi mogla i ja....znak mi bio da precenjujem sebe,da mogu i ja raditi nesto odgovornije.
Svaki dan cemo dobiti znakove samo ovisi o nama dali cemo jih biti svestni,sta nam.oni.porucuju!
Znamo da je Srbija jako siromasna zemlja,nemoze se porediti Beograd i ostatak zemlje.
Nisam fan Rade Manojlovic,nekako mi se nije nikad dopadala kao pevacica.Gledajuci njezin intervju gde pomalo stidljivo govori o svom selu kod Pozerevca,osetila se i neprijatnist gde pominje,da nije imala kupatilo itd.Naravno ljudi vole teske zivotne price,stime se dize i tiraz.
E sad sta sam.ja u govoru primetila,posto je bila jako siromasna izabrala je pevanje kao izlaz iz siromastva.Ona je pevaljka u mini suknji ispod satora,tako su nekad pa i danas pevale pevaljke kako bi zaradile koji dinar.
Naravno ona je stigla do grand zvezda i postala prvacica gde moze bolje da zaradjuje.Upornost i velika zelja da se izvuce iz siromastva su "nagradili".
Ona za razliku od devojaka na nasoj estradi izabrala je posten rad,pevanje to je sad show biznis....dok neke su izabrale prostituciju tj elitnu.
Rada ima obozavatelje koji vide u njoj da jedna devojka iz siromasne porodice krenula sa pevanjem kako bi zaradila novac i ne bila siromasna.Njoj je pevanje bilo jedini izbor...zato ja nju nevidim ko zvezdu,ima i dalje onu facu seljancice...ali joj skidam.kapu na hrabrosti,upornosti,da je "uspela"se izvuci na jedan pristojniji nacin.
U nasem drustvu su jasno postavljena pravila,ponasanja,vremena za vazne odluke itd. Ako neko odskace ili odstupa od drustvenog okvira njega nazivaju "cudnim".
Ljudi koji nerazumeju da smo mi razliciti sto se tice pogleda i zelja na zivot ovo ne razumeju.Sto je manja sredina manje je razumevanja do "cudnih"ljudi...
I tako ja sedim sa jednom drugaricom sa kojom nisam cesto u kontaktu,vidjamo se jako retko...i kod nje primetim kako,joj smetaju "beskucnici"barem tako izgledaju....celo vreme se osvrce na kafic koji lici na birtiju,kako se oni ponasaju kako su cudni,da jih se plasi u prolazu....i sad ja pogledam na ono drustvance,ja sam videla vesele ljude koji sa picem lece svoju tugu...nisam.pridonosila puno paznje.Dok je ona sve vise primecivala ljude neobicnog ponasanja....
I sad prolazi jedna devojka sa deckom gde se drze za ruke u plavoj haljini...kaze meni ona pogledaj ovu svi se okrecu za njom,ima samopouzdanja.Rekoh kojom?I videla sam samo ledja...meni devojka po hodu nimalo nije delovala da ima samopuzdanja.Rekoh znas sta sam ja shvatila...da nije samopuzdanje ono sto je na oko vec iznutra.Vecinom se radi o laznim maskama...debelo me pogledala...dali bi ta ista devojka se usudila doci u masu ljudi nedoterana?E tu se vidi samopuzdanje,dali sebe prihvaca kakva jeste.
I tako pricamo mi....kaze ona meni secam se ja tebe kad si bila sama,bilo mi cudno lepa sama...rekoh,nisam pristajala na sve,radije sam birala biti sama nego bilo skim....osim toga meni je super bilo samoj,nije sreca do muskarca.Kad mi je dosadilo onda sam i nasla.
Ako se ne ponasamo u okviru drustva mi smo cudni....kad bi svako na nekog gledao kao na individualistu ne bi.mu izgledao cudan.
I ja sam covek,i mogu da komentarisem stvari iz svog ugla...ali sam svestna da svakome ne odgovara onako kako ja razmisljam.Nemoze niko od nas samih znati sta je najbolje za nas,zato je tako vazno slusati sebe a ne druge sta misle o vama ili sta bi bilo najbolje za vas....
Evo pre neki dan je bilo na vestima kako je jedan decko iz Melburna obradovao svoju devojku,tako da je na njezinu poruku odgovorio dolazim u Dubrovnik uzeo bukvalno.I sve snimio kako je putovao i naravno obradovao ju sa svojim dolaskom.
Sad neko ce reci mladost ludost...ali ako je nekome zaista stalo do nas on je spreman i na "ludosti" tad nema razuma vodi samo srce.
Ta prica me podseca i na nasu,slicno je bilo....samo dosta manje kilometara ali jak gest.
Kako mi je um bio sokiran,ja prvo nisam ni videla cak ni osetila da je to ucinio za mene vec,koju hrabrost ima.Doci u nepoznatu drzavu i grad zbog nekoga...wow koja hrabrost...tek kasnije,kad su prosli meseci poznanstva osetila sam da je ucinio za mene. I kad sam zelela,da ga inpresioniram glavnim gradom nisam osetila da ga interesuje vec da je samnom bilo gde...
Ja za sebe nemogu reci da sam takav tip,previse mi razum radi,da bi takvo nesto ucinila....ali treba verovati srcu i onom osecaju koji nas vodi.Razum ima programe koje smo se naucili tokom zivota. Srce najbolje zna sta je najbolje za nas...
Sad neko ce reci slusao sam srce ali sam se oprzio...dali je to stvarno tako?!Mozda nismo slusali onaj tihi glasic koji nam je saputo,stani nije za tebe,netrudi se vise...dok jednostavno nismo dosli do tog zakljucka.
Zelim reci,da kad je nekome stvarno stalo do nas tu nepostoje reci vec dela...sa delima se pokazuje ljubav.
Kazu i verujem da je tako,da je nase detinstvo jedno od najlepsih perioda u zivotu.Tek kad odrastemo ovo shvatimo.
Zasto je najlepse?jer je bezbrizno,nemamo briga za buducnost,zivimo u trenutku.To je sustina nase prirode ali brzo zaboravimo jer smo pod uticajem okoline gde rastemo.
Zasto ovo pisem...jer na nekim mestima osecam mir,tada sam povezaba sa bogom.U tom trenutku sam prisutna u tom danom trenutku o nicemu drugome ne razmisljam.
I kako imamo podsvest ona registruje secanje na detinstvo gde sam provodila najlepse dane.To mi se desava kada sam na selu,sav taj miris zemlje,trave,lisca u meni budi snazne emocije i mir u dusi;za tren se vratim u detinstvo gde sam provodila vreme sa babom.Gde god je neka priroda,manje mesto,srdacni ljudi osetim taj mir ....prosle nedelje sam to dozivela i na groblju,mir i tisina,okruzen prirodom...vratilo me na groblje gde du moji preci.Tako podsvest registruje i vrati nas u ono bezbrizno stanje uma.
Neki kazu da su oko financija najvece svadje u braku?Da cak dolazi do raspada...zasto?
Kada bolje pogledamo i muz i zena nose svoje financijske zapise iz svoje porodice koje su preneli u svoju porodicu.
Sad svako od njih gleda na financije drugacije...neko kao slobodu uzitak a neko kao sigurnost i stedljivost.
E sad to su samo preneseni zapisi....kad su dvoje razumni kako brak zalaze mogu da rese ovaj problem,tako da pokusaju da razumeju jedno drugog i da zajedno prirede svoj financijski temelj.
Ja sam za svoju zemlju uvek govorila kako su ljudi zatvoreni. A kod nas u Srbiji otvoreni....sve dok nisam shvatila u cemu je fora.
Ja sam bila zatvorena do ljudi gde zivim a atvorenija i opustenija do ljudi u Srbiji,jer mi uvek privlacimo onakvi kakvi smo mi.
I danas svakodnevno svedocim prilazenju nepoznatih ljudi,sto mi se ranije nije desavalo.
Ako vam deluju ljudi zatvoreni,zapravo smo.mi zatvoreni.Drugi su ogledalo nas samih.
Neki kazu,da je psihicko nasilje teze od fizickog?Valjda i jeste ,toliko se spusti samopouzdanje,osecaj krivice,osecaj da niste vredni boljeg...i da ce se jednom promeniti ili cak da je tako zbog vas"sto niste dobri".
Poznajem jednu drugaricu koja se upravo razvodi zbog psihickog nasilja i prevare.Naravno,da je uopste neko usao u nas zivot smo mi sami nesvesno privukli...dobro je kada osoba spozna,da je vreme da se ga resi i da zasluzuje bolje tad krecu promene.
Naravno,nakon traumaticnog braka je najbolje provesti neko vreme sam,da osoba shvati gde su bile "greske"i da zapravo za srecu netreba nikog.Mi da bi bili srecni netrebamo nekog to je iluzija.Partner nam sluzi kao pratilac u zivotu,sa kojim se deli dobro i zlo.Niko nas nece usreciti ako mi sami u sebi ne pronadjemo srecu.
Iluzija je da kad smo zaljubljeni da smo srecni,zato neki nakon faze zaljubljenosti dozive razocarenje,hormon u toku zaljubljenosti ima ruzicaste naocale Mi smo se zapravo zaljubili u iluziju nekoga....kad to prodje sledi ljubav ili razocarenje,zavisi od nas sta podrazumevamo nesvesno sta je ljubav.
Gde kupimo model o ljubavi,mogu biti nasi roditelji,filmovi,okruzenje...i takvu sliku stvaramo sta je ljubav.Ali na srecu imamo unutarnji glas koji tiho sapuce samo ovisi o nama dali ga uvek cujemo...i to se vezba.
Film Tesna Koza,jako lepo prikazuje zivot postenog coveka koji se po najvise zalaze za dobrobit preduzeca a ne za sebe. Nikako da napreduje uvek je mladji referent.
Kad dolazi kuci nailazi na nerazumevanje i sopstveno nezadovoljstvo koje prenosi na njih.
Igra sportsku prognozu kako bi jadan zaradio dobijo koji dinar vise.Jer u porodici su najbitnije pare...niko nikog nerazume,svi istresavaju sopstveno nezadovoljstvo.
Jako lepo prikazan zivot jednog postenog i radnog coveka!Pita se dali postoji pravda....ja se zrtvujem i zelim nagradu.Zrtva nikad ne donosi nagradu vec frustraciju.
Dali sebe ikad zapitamo zasto nemamo novca?Obicno posumljamo na nesto iz vana...nije dobar posao,sve skupo, nisam.imala srece,itd
Nikad se ne zapitamo odakle nam model upravljajanja novcem...Kada pomislite na svoje roditelje,dali su po vama znali da upravljaju novcem,dali ste bili ljuti na njih sto su previse stedeli,dali ste osecali bes kada se radilo u novcu...sve to sto smo videli,doziveli kao deca je u nama...sav taj bes,strah,prema novcu...
Znate onu pricu...kada vas neko upita zasto tako pravis palacinke,pa tako je pravila moja mama,pitate namu a zasto pravis takve palacinke,tako je pravila baba...i baba kaze,npr jer nisam imala tiganj..
I sad isti mi imamo toliku zelju da budemo drugaciji od roditelja sto je i ok...ali onaj bes i strah za novcem je ostao..imamo sad novac ali nije nam doneo srecu,jer ostao je onaj bes i strah prema novcu koji nas upravlja...
Psiha je cudo...koliko je jaka podsvest,ako neosvetimo modele nasih roditelja,mozemo postati isti ili biti nesrecni sa hrpu novaca.
Osvestiti znaci razumeti..reci razumem,zasto su bili takvi,oprastam jim...ali ja cu drugacije.Nije lako ovo,treba vremena ali nije ni nemoguce izleciti sve odpore koje nosimo prema novcu koje smo nesvesno pokupili od roditelja.
Jako bitno promotriti sta radim isto kao.moj tata ili mama,sta sam jim zamerao...dali zivim isto ili zivim drugacije ali nisam srecan i zasto...osvestiti i krenuti u novi put...
Ono sto sam.ja primetila kod siromasnog sloja ljudi je,da imaju osecaj nepravde u zivotu.Vaspitani su da mogu uspeti sa postenim zalaganjem,cvrstim radom...ako nema rezultata osecaju krivicu.
Druga stvar kod siromasnog sloja je,da veruju da je zivot surov i tezak.Da treba se namuciti teskim radom kako bi se uspelo.
Siromasni sloj ljudi je ubedjen da nije vredan lepih stvari,da za njih nisu "luksuzne"stvari vec da treba da bude skroman.Jer jedino covek koji ima "realne i osnovne"zelje moze biti srecan.
Bogat covek,ne misli da je nesto nemoguce i da nije dostojan necega.
Bogat covek zna da je lepo imati novac,netreba da radi tezak fizicki posao kako bi imao.
Bogat covek uvek razmislja o cilju,a ne o preprekama.
Zelim reci,da sam shvatila da je neko siromasan jer "zeli"da bude siromasan.Sve je u glavi...kad prestanemo da igramo igru zrtve,krece preokret...do tad ljutnja i nepravda.