Zakon mogucnosti kaze....danas cu doneti odluku da cu ujutru i navece provesti pola sata u tisini. Danas cu posmatrati sunce, kisu, oblake, biljku,da bi bih bolje razumeo realnost. Danas cu manje odudjivati, prihvatit cu stvari kakve jesu bez osudjivanja. Necu komentarisati, kamoli osudjivati.
Dali ste ikada poverovali u iluziju i kasnije se uverili da to nije tako kao sto ste zamisljali.
Meni se ovo jako cesto desava, neznam zasto dali volim da verujem da takvo nesto postoji ili samo mislim da postoji kao sto meni izgleda.
Desilo mi se nedavno gde sam rekla idem se suocit sa iluzijom. Iz daleka sam videla neku zenu koja mi je delovala tip top rekoh ajd da vidim sta ce biti kad mi se priblizi. Wow iluzija zena kilo sminke, bubuljice, debeli prsti,visak kg...rekoh koja iluzija. Brdo je toga bilo.
Ili npr.nekad zamisljam nesto kako ce gala biti jer daju takve reklame"najbolji pevaci, najveca zurka"i sad u glavi ona iluzija a da upopste nebude tako gala.
Pa od luksuznog zivota spolja. A zive u dugovima do guse. Sve to je iluzija o necemu.
Onda se pitam zasto verujem u nesto a uverim se u suprotno?
Ja se sebe secam ranije dok sam gledala jos spanske serije. I ja sam zamisljala takvog zgodnog muskarca, koji je ludo zaljubljen u mene, lep, zgodan, dobar it ma nema da nema,po meri. I do jednog trenutka kad sam.resila da vise negledam, to se desilo pre 11godina...valjda sam prerasla tu fazu ili sta god?
Onda se secam mojih drugarica kad su bile u vezi i ja mastala ima ljubav, blago njoj...pa malo malo neka svadja,pa pljuvanje, raskidi...nista meni to nije bilo jasno,ali stvarno nisam razumela zasto se to naziva ljubav kad je ja takvom ne zamisljam.
Pa onda parovi koji su mi delovali tako skladno i odjednom raskid? Sta se desilo? Nije bio taj i nedugo nakon duge veze brak ili dete sa drugim.
Pa price kako ce se promeniti, kako joj je obecao ovo ono...i onda nakon duzeg vremena pitas kako je jel je ispunio obecanja...nailazi mu opravdanje zasto nije.
Svi ovi navedeni razlozi su meni licili na "ljubav" i duboko u sebi sam znala da ovo nije ljubav. Iako su je mnogi tako tretirali.
Neko je sa nekim jer se plasi samoce, vreme mu je da ima nekog, vreme za dete, gde cu sad drugog naci, itd.
Secam se svog samackog perioda gde su me mnogi smatrali cudnom zasto nemam nekog? Kao nesto ti fali, nisi "srecna"sama sa sobom? Ili cak su neki momci mislili da sam zauzeta jer ne delujem ocajno sto sam sama?!
Shvatila sam kasnije naravno. Da prvo trebas biti srecan sam sa sobom da bi dobio ljubav.Ko god je trazio ljubav nasao je istu osobu koja trazi da je usreci i kad nije postigao rezultat krivio je tog drugog.
Prva faza zaljubljenosti je najlepsa ali i to prodje. Ko stalno masta o toj fazi nikad nece naci ljubav.Zato neki skacu iz veze u vezu, traze ono uzbudjenje i strast kao na pocetku.
Ljubav ima drugo znacenje. Ja se divim starijim osobama kad se drze za ruke, kad brinu jedno o drugome. E to je ljubav.Paznja, razumevanje, postovanje, prihvacanje nekog kakav je, tolerancija, sloboda,...
Ljubav je i kad ti je tesko da znas da nisi sam, da te neko razume da je tu uvek za tebe.
Rekla bih da zivimo u usamljenom dobu koju lecimo sa matetialnim stvarima. Da bi bilo obrnuto ne bi u ovom doba imali toliko materijalnih stvari sa kojima bi upotpunjavali prazninu.
Sinoc sam citala knjigu zakon privlacenja. Gde pise kako treba cesto misliti na zeljeno kako bismo to privuklu, kad postignemo visoku vibraciju. Oni koji su citali knjigu znaju o cemu pricam.
E sad ja sam vizualizirala trosoban stan,i sve ja to zamisljan,lepu deciju sobu moja cerka srecna mene oblivaju emocije radosti sto ima svoju sobu i sto je srecna. Idem dalje do nase spavace sobe, veliki bracni krevet u pastelnim bojama do dnevnog boravka koji je ogromna i sad ugledah terasu. Na terasi ima predivna ljuljaska na kojoj sedim sa a noge mi na ogradi terase.I sad ja tako spokojna i kazem sebi eto imam sto sam zelela ali zasto nisam srecna? Zasto i dalje osecam prazninu?I onda shvatim,da ja zapravo i ne tezim materijalnim stvarima vec blizinom.Shvatila sam zasto neki koji imaju hrpu materijalnih stvari nisu srecni.Neispunjavaju nas,pa gomilamo misleci da ce nas ispuniti i tako u krug.
Sta zapravo zelim? Zasto se osecam usamljenom? Zivimo pod pritiskom, sta sve moramo ispuniti, moramo....trcimo za novcem, trazimo srecu...i udaljavamo se na ljudskoj razini. Zatvaramo se u svoje skoljke, drzeci za sebe svu onu prazninu i popunjavamo materijalnim stvarima.
I onda se setim izreke jednog imucnijeg gospodina "ja bi sve ove pare dao za ljubav".U drustvu nam fali ljubav, iskren osmeh, pogled vere u buducnost, suosecanje...tako smo usamljeni.
Pre svega vere u bolje sutra, toliko ovo nezadovoljstvo zraci u ljudima. Kad bi se samo malo otvorili shvatili bi da nismo sami, podelili bi sa drugima i shvatili da svi tezimo istim stvarima sreci koja nema veze ko sta ima vec kakav je covek.
U nasem drustvu se cesto osudjuju poroci ; cigarete, alkohol, droga, kocka itd. Kao da treba odobu " opametiti" da to ne cini, probuditi je i zla, ukazati na gresku.
Najcesci vid poroka su cigarete. Vecina jih pocinje da pusi kad krene u srednju skolu. Sta se iza tih cigareta krije, pa svako zna da one stete cak i na kutijama pise a opet se pusi, zasto? Cigareta daje osecaj odraslosti, upora, prihvacanja drustva sve to sto nam fali zato mnogi u tim godinama puse
Zasto neki piju? Leci svoju tugu, bezi od problema, ne zeli da jih vidi i tu mu pomaze casica. Mozda kad bi ta osoba imala razumevanja ne bi ni posezala za alkoholom. Nista drugacije nije ni sa drogom. Bezanje od "surove realnosti"gde se neslalazimo.
Ovakvim odobama po najvise treba razumevanje da bi izasla iz tog pakla. Tek kad istinski oseti pripadnost drustva krece zelja za promenom u suprotnom ne.
Pa nije dete bogatasa drogeras jer ima novaca pa mu se.moze vec nema paznje i razumevanja. Kad se takvo nesto desi nazalost mnogima zazvoni crvena lampica i najcesce osudjuju dete"pa sve smo mu dali, a on nama vraca ovako"?!
Slazem se tesko je vaspitavati dete, to je najtezi posao na svetu.Ali je i odgovornost. Sami smo izabrali imati decu?!
Do ovog zakljucka sam dosla posmatrajuci svoje dete. Njima neznace igracke kao prisutnost roditelja. Prisutnost u smislu igre, slusanja, posmatranja, razumevanja oni su zapravo tada najsrecniji.
Nista nije drugacije i sa nama odraslima i mi tezimo tome. Ali kad nam jedan od tih gore navedenih segmenata fali trazimo u materialnim stvarima. Tako je i kod dece,kako roditelji opravdavaju svoju odsutnost davanjem detetu novaca,kupovinom igracaka da popuni tu prazninu.
Svi koji grcevito jure za materialnim starima ustvari teze onom unutranjem popunjenju kojeg ne dobivaju od partnera, roditelja, prijatelja,....sto prazniji sve vise zele novac i materialne stvari misleci, da ce jih usreciti.
Ovde ne govorim da novac nije potreban on nam daje lagodniji zivot a ne srecu i zadovoljstvo.Ko trazi u tome srecu nece je nikad pronaci i stalno ce se cuditi kako jedan ciganin moze biti srecnji kd mene sa hrpu novaca?!
Svi mi zelimo onu srecu,ali to je u nama.Niko nas nemoze usreciti ako mi sami sa sobom nismo zadovoljni.Zato neki ulaze iz veze u vezu misleci, da ce jih partner usreciti i onda kad se to nedesi krive njega.Partner sa kime ste je ogledalo vas,to ste vi inace ne bi bili sa njim.Ako vam se nesvidja proradite na sebi.
Poznato je kod zena da kad su tuzne lece depresiju frizerima, shopinzima?!Kratko traje zadovoljsto i opet u krug.
Sve su to dokazi kako zapravo mi ne tezimo materialnim stvarima, to su zablude. Pronci je mozemo jedino u sebi, zato danas mnogi meditiraju, okrecu se duhovnim stvarima, citaju knjige, ....
Neznam dali je neko od vas gledao u nedelju emisiju sasvim prirodno.Gde dvoje penzionera iz Svacarske obilaze svet sa konjskim kolima. Gde je zena izjavila mene materialno ne cini srecnim, sad sam srecna obilazimo svet sa konjima pa kad stignemo zivot nije cilj nego put.
Naslov moja prva knjiga kao da cu jih jos pisati. Za vikend sam dobila inspiraciju, da napisen knjigu. Danas sam pocela da ju pisem,dotakla sam se teme detinstva....u kom smeru ce knjiga ici neznam, dali ce biti izdana neznam; volela bih.
Zelim, da prenesem na papir neko svoje iskustvo "iluzije zivota"tj ega. Sve nase zablude, krivog shvatanja...koja nas u zivotu koce. Ljubavnih iluzija, sta je zapravo.ljubav,dali je sve ljubav sto vidimo itd.Iluzijama kojima svedocimo svakodnevno....
Eto,krenula sam a cemo videti kako ce se zavrsiti.
Pricati novu pricu, mozemo poceti pricati tek kad vidimo staru pricu...
Ja sam uvek govorila,da nema iskrenih prijatelja...da mi prijatelji nemogu pomoci u nevolji,da se nemogu zaneti na njih,..oni su za druzenje i to je to. Kad pre nedavno pocela primecivati,da mi smetaju shvatila sam jer ne zelim takve prijatelje,da to i nisu pravi prijatelji?!Ali ja sam zato odgovorna,moja uverenja su me dovela do njih. E sad menjam pricu...i nadam se da cu naci barem jednu prijateljicu onako iskrenu!
Pricala sam, da novac treba da se stedi,treba kupovati jeftinije,tako se ustedi?!Dok nisam osvestila,da ja zasluzujem bolje...jedino covek koji voli sebe gleda i kvalitet za sebe.
Sta sam jos pricala.....e da krivila sam sistem u drzavi,vreme u kojem se nalazim.Dok nisam shvatila, da nema idealnog vremena. Iz svakog vremena treba uzvuci najbolje i preuzeti odgovornost.
Zapravo sve sto nam se desava, sve smo mi to jednom nesvesno pricali.Ja sam ovo osvestila i sad pricam drugu pricu...nisam spomenula i novac, da sam mislila da su samo za pojedine ljude,da je proklet,da ko ima novac nije srecan...itd sad znam da je novac lagodniji zivot, i zelim novac,on daje slobodu a ne srecu...
Ljubav nisam spomenula, u ljubavi sam govorila bolje biti sam nego bilo skim.Pricala sam, kome je stalo do mene o ce i da se potrudi.Sve je je to tako i bilo.
Zelela sam istinski da imam devojcicu,bez forsiranja...i dobila sam.
Sve sto pricamo tako i zivimo, vecina nas nesvesno.Kad se osvesti onda se pazi sta se prica i menja se prica!
Danas ima hrpu "duhovnjaka"i svi obecavaju ili nude kako bi privukli paznju. Kako razlikovati koji stvarno zele pomoci od onih koji se hvataju na naivnost ljudi, da bi sto vise zaradili.
Ljudima kad je muka veruju svemu i svakom e ko jim ukazuje pomoc. Najvise su poznate vracare na nasim prostorima.
Ja danas pricam o onima koji se "reklamiraju"kao strucni Hrpa jih ima. Pricaju kako su menjali svoje zivote,kako mozete i vi ...lepo daju da procitas skriptu...onda za par dana napisu "ne volim da sam dosadna i ponovo prica svoju pricu istice na kojim problemima moze da se proradi i cena naravno.
Sta da mislim,?Dali je rec o zaradi ili istinskoj pomoci?
Razumem, da svako treba da naplati svoje usluge ali ovakvi emailovi meni licno deluju kao da neposredno usiljavaju svoje usluge ili gresim?
Ja licno verujem,da svako kad se predstavi na istinski nacin dace do znanja....zelim da vas pitam za pomo sta to nudite i koliko kosta? Da deluje da mu je na prvom mestu pomoci pa onda naplatiti e takvim ja verujem.Da zive ono sto pricaju.
Kad je obrnuto meni deluje "plati pa cu ti pomoci"ja ocu da naplatim svoje znanje,mene ne zanima dali ce ti pomoci...pokusaj!
Recenicu podsvest sam namerno napisala odvojeno.
Mi smo SVEST, a POD SVEST ( je um). U nasem umu se kriju programi. Kada sam cula podatak da vecina 95% zivi na razini podsvesti a samo 5% na razini svesti.
Sta to govori? Ne slusamo sebe tj svest.Nego se odlucujemo kako nam drugi namecu tj.program u masem umu.
Ja ranije nisam razumela sta je to zapravo podsvest. O njoj se puno prica ali nisam osvestila sta je zapravo to, upravo zbog podataka koji sam gore navela.Podsvest nemoze da vidi podsvest?! Jedino svest moze da vidi podsvest ( onaj slojic).
Kako nastane podsvest...to vam je kao kompjuter.Naloze se programi kako da upravlja. Isto je i sa nama, kad se rodimo mi smo cista svest, svestni smo ko smo. Zivimo u trenutku, nemarimo za misljenja drugih ljudi, sebicni smo u smislu samosvestni, iskreni, sledimo sebi. E nastupa odgoj programi koji nam namecu roditelji, okolina, ucitelji itd.I onda mi pocinjemo da koristimo podsvest....sad nekome sluzi nekome ne...ako su nam govorili ti si glup, nista neznas, len itd onda nam to ne koristi jer nam rusi samopouzdanje.
Zato kad vidimo podsvest znamo odakle je...i onda je lakse prihvatimo i pocinjemo svestno da zivimo. Postajemo sebicni tj samosvestni sebe, bitno nam je kako se mi osecamo dok nesto radimo nego sta ce drugi reci.
U kratko sam pojasnila podsvest, ako koga zanima detaljnije mogu jos o tome!
Juce smo bili na slavi sv.Jovana kod jednog poznanika. Covek zivi u luksuznom stanu, stvarno jako lep stan i na lepoj lokaciji. Odmah sam pozelela i ja...e sad taj covek domacin, sam za sebe kaze da nije sretan. I stvarno se oseti kod njega razocarenje...ja koliko poznajem njegovu pricu, razveo se pre 5 godina ima dve cerke koje zive sa majkom u Ceskoj. On sad ima drugu zenu nisu zvanicno vencani, kako on sam kaze izbegava na tu temu da prica...Nji dvoje su odlican biznis par! Ali unutra praznina, usamljenost...covek spolja ima sto bi mnogi pozeleli ali nema ono najvece bogastvo a to je porodica.
Ja sam sinoc kad sam odlazila osetila koliko sam ja bogata, pa ja imam predivnog muza i predivnu cerku. Oni su stvarno moje najvece bogastvo, bez njih ne bi imalo nista smisla.
Ljudi cesto kad jure za parama zaborave sta imaju; neposvecuju dovoljno vremena porodici a to trpi i na kraju izgube.Misleci, da jih novac usreci.Koliko nas se na tome opece?!
Ja gledam moje dete pa njoj vise znaci ako se ja igram sa njom nego bilo koja igracka. Tako je sa nama i kada odrastemo,vreme provedeno zajedno.
Znam da zivimo brzim tempom zivota ali uvek barem jednom nedeljno istinski posvetimo porodici, bez poziva, bez gledanja tv i slicno.Samo budimo prisutni.
Videla sam mnoge porodice koje spolja izgledaju idilicno a unutra supljina, praznina, usamljenost...iako tako ne deluje na prvi pogled.
I ja bi volela da imam takav stan ali svestna sam, da novac ne donosi srecu vec lagodniji zivot.
Neznam koliko od vas meditira ili je culo za meditaciju i cemu ona sluzi. Ja jako cesto cujem "meditiraj, meditiraj,meditiraj"!
Svako ko meditira slozit ce se da ovo uopste nije tako jednostavno, zasto? Um i egk se protive meditaciji jer to znaci njihova smrt. Oni se bore da vas usmere na drugi put prepreka, strahova, sumlji ili odustajanja.
Tamo su svi oni programi...a meditacija jih rusi, zato se bune
Verovat o mnogi od vas koji se bave meditacijom ili su barem culi kako utice na nase zdravlje.Kad ucutkamo um, mi cujemo onaj nas glasic onaj nas izvor u sebi koji nam porucuje ko smo mi, sta treba da uradimo tj odgovori se kriju.
Ja kad sam pocinjala meditirati, bilo je strahova kao da sam se uplasila samu sebe. Bilo je hrpu misli, gde cu sa tolikim mislima...meditiram najcesce uz muziku,nekad i vizualiziram.Nekad uspem utisati um nekad ne, zavisi od dana
Na you tube ima stvarno sijajnih melodija Yellow brick cinema,svaki dan izbacuju nove melodije, tako da vam preoprucujem;koga zanima!
Uspesan covek....kad slusam price stvarno uspesnih ljudi; mislim na one koje su u zivotu nesto stekli sami bez icije pomoci. Verom u sebe pre svega!
Ti ljudi su dotakli i dno....bili na dnu, bez prebijene pare...znaju kako je i neimati. Kako se iz dna podici ...verom da mogu,uspeli su...i opet znaju da sreca nije novac vec lagodniji zivot.
Ti ljudi nisu iznad drugih jer i sami znaju kako je neimati....ne cene ljude po materialnoj osnovi vec po osobini. U privatnom zivotu traze iskrene ljude ne iz koristi. Znaci jim ako jih neko gleda kao coveka a ne na nekog ko je pun para.
Takvim se i ja divim....prosli uspone i padove ..podizali se brdo puta dok nisu uspeli.
Ovo me meni uvek bilo jedno od teskih pitanja...a sta ti zelis biti jednog dana,koji su tvoji snovi...nekako me ovo pitanje zbunjivalo.
Secam se kad sam bila mala slusala sam.Lepu Brenu, i naravno htela sam biti pevacica....ja sam toliko pevala i plesala da je to bilo strasno.Onda se secam perioda kad sam krenula u skolu volela sam da crtam.Nikad necu zaboraviti kad mi je nastavnica u 2 razredu osnovne uzela sliku,jer ju je odusevila....svi u razredu su znali;da ja imam talenat za crtanje. Cak kad sam se upidivala u srednju,imala sam ideju da budem slikar? A sad posto od toga se ne zivi i svi su.mi savetovali "ma to ti je hobi",...i sad meni je bilo jako tesko se odluciti u koju srednju skolu se upisati. Mama he htela da budem frizer,to imas idma zanat i radis...tata jd hteo gimnaziju,uh gimnazija...a sta sko ja necu hteti na studij...i tako ja u velikoj dilemi sta da upisen...slucajno sam se setila igre bankara,rekoh nije ni ekonomija lose?!
Zanimljiva teza...kad smo "neko i nesto"dobijemo osecaj vrednosti,ego nas uverava da smo "uspesni"bolji od drugih...Kad sutra budemo "niko i nista"osecamo se osramicenima.Koju moc smo imali?Laznu...dok smo "bili neko i nesto".
Zato i kazu u muci upoznamo ko su nam pravi prijatelji...kad smo na dnu,ko je uz nas? Pravi prijatelji zbog nas samih!